Gospodari lutakaS


Attention

UN: 80 posto populacije Jemena treba humanitarnu pomoć

Slika
Iz Ujedinjenih Naroda su poručili kako im treba 1,6 milijardi USD za “nadolazeću katastrofu” u Jemenu. Navodi se kako preko 21 milijun ljudi, odnosno oko 80% populacije Jemena, sada treba humanitarnu pomoć ili zaštitu. Jedan od najvećih problema je činjenica da mnogi ne mogu doći do hrane.

Podsjetimo, Jemen je najsiromašnija zemlja Bliskog istoka, a u ožujku ove godine Saudijska Arabija započela je agresiju na Jemen koja još uvijek traje. Saudijski vojni zrakoplovi, zajedno sa saudijskim regionalnim saveznicima, svakodnevno udaraju na Jemen, a neki tvrde kako cilj nisu samo Houthi pobunjenici već kompletna jemenska infrastruktura.

Komentar: Brutalni režim koja je na vlasti u Saudijskoj Arabiji ne može biti manje briga za kaos koji su izazvali u Jemenu, ponovno vraćanje na vlasti njihove marionete i bivšeg predsjednika Jemena ostaje cilj. Jemen: Bombardiranjem do demokracije


Info

Putin: Rusija se ne ponaša agresivno

Slika
© kremlin.ruPutin
Ruski predsjenik Vladimir Putin optužio je SAD da pokušavaju da nametnu svoju volju Moskvi.

Takođe je negirao da se Rusija ponaša agresivno na svjetskoj sceni.

Kako je rekao govoreći na Ekonomskom forumu u Sankt Petrsburgu, Vašington “konstantno pokušava da nametne svoje standarde i odluke Rusiji, ne obazirući se naše interese”.

“Pustite nas da definišemo naš lični interes i naše potrebe za sebe. Sa nama ne treba razgovarati jezikom ultimatuma” rekao je Vladimir Putin.

Komentar: Zapad jednostavno nije briga za činjenice i to što ne mogu dokazati "rusku agresju", oni će nastaviti širiti svoju verziju priče.


Newspaper

Njemački list: Europa može izgubiti 100 milijardi eura i 2 milijuna radnih mjesta zbog ruskih sankcija

Slika
© PixabayEvro
Sankcije EU protiv Rusije i recipročne mere Moskve mogu koštati evropske zemlje oko 100 milijardi evra i staviti pod znak pitanja više od dva miliona radnih mjesta, prenosi njemački list „Velt“, pozivajući se na austrijski Institut za ekonomska istraživanja.

„Pad izvoza koji mi vidimo u njegovom najgorem obliku u jesen prošle godine u ovom trenutku je realnost. Ako se situacija značajno ne promeni, izgleda da ćemo se suočiti sa najpesimističnijim scenarijem“, naveo je jedan od autora Oliver Fric.

„Velt“ podseća da je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin stalno upozoravao da sankcije protiv Rusije nanose štetu samoj Evropi.


Komentar: I to je upravo bio cilj SAD-a, naštetiti Europi.


Od poslednjih sankcije protiv Moskve, prema podacima istraživanja, najviše je stradala Nemačka, gde pod znak pitanja može doći skoro pola miliona radnih mjesta.

Gubici Nemačke od sankcija prema Rusiji, prema mišljenju eksperata, mogu iznositi 27 milijardi evra, a BDP zemlje u narednim godinama može pasti za jedan procenat.

Italija će, prema procenama, izgubiti više od 200.000 radnih mesta i 0,9 odsto BDP-a, a Francuska 150.000 mjesta i 0,5 odsto BDP-a.

List navodi da su zaključci austrijskih eksperata u suprotnosti sa poslednjim podacima Evropske komisije koja smatra „relativno malim i podnošljivim“ posledice trgovinskih ograničenja, uvedenih Moskvi i iz Moskve, prenosi „Sputnjik“.

„Međutim, Evropska komisija razmatra kratak period i polazi od toga da će negativni efekti slabiti. Scenario austrijskog instituta skreće pažnju da se situacija koja se vidi u prvom kvartalu ove godine neće izmeniti“, ukazuje „Velt“.

List ističe da Evropska komisija izbegava da iznosi podatke o šteti koju su sankcije nanele EU.

Komentar: Politiku EU-a kontrolira SAD, zato i vidimo da političari na Zapadu ne poduzimaju gotovo ništa da zaustave sankcije Rusiji koje samo nanose štetu državama Europe.


House

Peskov: Rusija će razmotriti davanje financijske pomoći Grčkoj ako to zatraže

Slika
Rusija je voljna da razmotri davanje finansijske pomoći Grčkoj, rekao je danas portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

Grčki premijer Aleksis Cipras je u Rusiji na sastanku s predsednikom Putinom, a Peskovljeva izjava je data uoči njihovog razgovora u Sankt Peterburgu.

Cipasova levičarska vlada ima velikih poteškoća u pregovorima sa međunarodnom kreditorskom trojkom, u nastojanju da od nje dobije preko potrebnu finansijsku pomoć kako bi izbegla bankrot usled nemogućnosti da krajem ovog meseca isplati svoje poverioce.

Ako ne dobije pomoć, Grčka rizikuje ne samo bankrot već i ispadanje iz zone evra.

Ciprasova poseta Rusiji podstakla je nagađanja da Grci možda žele zajam od Rusije.

„Ako Grci budu tražili zajam, mi ćemo to da razmotrimo, ali još nisu pitali“, rekao je Putinov portparol Dmitrij Peskov agenciji Asošiejted pres i dodao: „Uradićemo to, jer oni su naši partneri i to je normalna praksa među zemljama koje su partnerske“.

Američki Forin polisi je objavio da Atina može dobiti pomoć Moskve koja se „neće svideti američkim i evropskim liderima“.

Vladimir Putin je heroj za građane Rusije jer se suprotstavlja Zapadu. A sada može steći i armiju fanova i među Grcima, što je loša vest i za SAD i za EU“ - podvlači FP.

Isti list je ukazao da je visoki funkcioner grčke diplomatije Giorgos Cipras priznao da grčka vlada „razmatra sve scenarije“ jer Atina želi da svi znaju da Grčku niko ne može ucenjivati.

Komentar: "Kocka je bačena!"


Stormtrooper

Kijev nastavio vojnu ofenzivu na istoku Ukrajine, situacija u Donbasu ponovo može ući u "vrelu fazu"

Slika
Ukrajinci ne propuštaju ni ovu noć: sa svojih pozicija oko Marjinke tukli su i položaje armije DNR i periferiju Donjecka.

Kako je izjavio predsednik Donjecke Republike, Aleksandar Zaharčenko, koristili su haubice i Minskom-2 zabranjene minobacače od 120 milimetara.

Tukli su i položaje armije DNR oko donjeckog anjerodroma i naselja Spartak.

Međutim, to je samo jedan od razloga da predsednika parlamenta (Narodnog saveta) DNR, Andrej Purgin upozori:

Ako u naredne dve ili tri nedelje ne bude političkih koraka napred - situacija u Donbasu ponovo može ući u „vrelu fazu”. Može se reći da rat i sada traje, ali ne prelazi neke dopustive okvire. Ali, samo je pitanje vremena kada će se sve izliti izvan sadašnjeg okvira”.

Komentar: U međuvremenu, SAD-a želi dodatno naoružati zločinački režim u Kijevu koji će iskoristi naoružanje za nastavak njihove terorističke kampanje na istoku države.


Chess

SAD: Senat odobrio 300 milijuna dolara vojne pomoći za Ukrajinu

Slika
Američki Senat odobrio je u četvrtak izdvajanje vojne pomoći Ukrajini u iznosu od 300 miliona dolara.

Ovaj dokument je usvojen u svojstvu amandmana vojnog budžeta koji su zakonodavci usvojili tokom glasanja. Za zakon je glasao 71 senator, dok je protiv bio 21.

Zakon u celini predviđa izdvajanje 600 milijardi dolara u vojne svrhe. Ipak, njemu još predstoji da prođe glasanje u predstavničkom domu Kongresa, koji je doneo u maju sopstvenu verziju vojnog budžeta.

Dokument, međutim, ima malo šansi da stupi na snagu, jer je predsednik SAD već obećao da će staviti na njega veto. Neslaganje šefa države stavlja pod znak pitanja ceo niz članova zakona. Između ostalog, prema mišljenju Bele kuće, on će suštinski otežati zatvaranje vojnog zakona u Gvantanamo.


Komentar: Predsjednik je obećao mnogo stvari, ali na kraju, one zapravo ne odlučuje ni o čemu.


Info

Meškov: Rusija želi da se vrati normalnost u Ukrajini, sve što kažemo koristi se protiv nas

Slika
Zamenik ministra inostranih poslova Aleksej Meškov izjavio je da Rusija želi da se vrati normalno stanje u Ukrajini, pa snažnije akcije SAD nisu potrebne.

"Rusija je bila i ostala jedan od najaktivnijih igrača kada se radi o vraćanju normalnosti u Ukrajini. Mi smo članica Normandijske grupe, potpisali smo sporazum iz Minska i implementiramo ga u potpunosti", naveo je Meškov u intervjuu bečkom dnevniku “Standard”.

Prema njegovim rečima, ono o čemu bi trebalo da pričamo jeste propaganda.

"U našem slučaju to znači da sve što kažemo se koristi protiv nas. Zbog toga smo, nažalost, naviknuti na optužbe”, istakao je Meškov.

Komentar: Ne trebamo očekivati da će mediji na Zapadu biti zainteresirani za stvarnu situaciju u Ukrajini, njih više zanima promoviranje propagande koju šire vlasti na Zapadu.


Newspaper

Od Rusije do Njemačke: Gazprom najavljuje proširenje plinovoda "Sjeverni tok"

Slika
© PixabayGas, gas!
Ruska kompanija „Gasprom“ zajedno sa „E.ON“, „Šel“ i „O-Em-Ve“ izgradiće gasovod od Rusije do Nemačke preko Baltičkog mora. Kapacitet gasovoda će iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa.

Aleksej Miler, predsednik Upravnog odbora „Gasproma“, Klaus Šefer, član Upravnog odbora „E.ON SE“, Ben van Beurden, direktor „Rojal dač šel“ i Manfred Lajtner, član Izvršnog odbora „O-Em-Ve“, potpisali su danas na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburu Memorandum o razumevanju o saradnji između strana u projektu izgradnje.

Memorandum pokazuje nameru strana da realizuju projekat izgradnje dve trase naftovoda od obale Rusije preko Baltičkog mora do obale Nemačke. Kapacitet gasovoda biće 55 milijardi kubnih metara godišnje“, navodi se u saopštenju „Gasproma“.

S obzirom na pad domaće proizvodnje u evropskim zemljama i povećanje globalne tražnje za gasom, strane ističu neophodnost razvoja nove infrastrukture za sigurno snabdevanje evropskih kupaca ovim ekološki čistim gorivom, navodi se u saopštenju i dodaje da će strane potpisnice Memoranduma nastaviti radnje na osnivanju zajedničke kompanije za realizaciju projekta u bliskoj budućnosti.

„Strane planiraju da u projekat uključe pozitivne strane koje su dobijene ekspertizom i radom ’Severnog toka‘ od 2012. godine, uključujući i rezultate sprovedene studije izvodljivosti“, stoji u saopštenju.

Miler je rekao da je od puštanja u rad gasovoda „Severni tok“ „Gasprom“ istraživao mogućnosti potencijalnog produženja gasnog puta.

Komentar: Dok SAD pokušava zaustaviti dotok Ruskog plina u Europu, u interesu EU je da se to ne dogodi.


Eye 2

Najbolje od Weba: Mirovni pregovori ili pripreme za rat? Kolumbija, Iran, Kina, Kuba, Ukrajina, Jemen i Sirija

Slika
Sjedinjene Američke Države teže miru... Zbog toga smo izbombardirali Libiju 2011. godine, još ratujemo u Afganistanu, trenutačno dronovima bombardiramo Pakistan, Jemen, i Somaliju, pripremamo se za Iran, te ubijamo nevine civile u alarmantnim stopama.
Kolumbija usko surađuje sa SAD-om, preko Bernarda Aronsona, vrlo nametljivog neo-konzervativnog 'nadglednika', koji je washingtonski koordinator u kolumbijskom ratu protiv pobunjenika. SAD održava sedam vojnih baza i stacionirale su preko tisuću američkih "savjetnika" na terenu i unutar kolumbijskog ministarstva obrane. Santosov režim je pokrenuo vojnu ofenzivu upravo dok je službeno bio uključen u dvoipolgodišnje "mirovne pregovore", tijekom kojih su tri od pet stavki 'mirovne agende' bile usuglašene pa je FARC naredio jednostrani prekid vatre.

Dva mjeseca ranije, predsjednik Santos je izdajnički podvalio FARC-u da smanji razinu vlastite obrane hineći da postupa "recipročno" kada je naredio "suspenziju zračnog bombardiranja FARC-ovih terenskih kampova". Drugim riječima, Santosova vlada i američki savjetnik Aronson iskoristili su 'pokriće mirovnim pregovorima' i FARC-ovu jednostranu 'obustavu vatre' kako bi pokrenuli veliku vojnu ofenzivu. FARC je prekinuo sa svojom obustavom vatre i nastavio borbu u deset regionalnih 'departmana', dok je režim intenzivirao ofenzivu bombardirajući sela u regijama koje je kontrolirao FARC. I dok su Santos i Aronson eskalirali vojnu ofenzivu u Kolumbiji, FARC-ovi pregovarači su u Havani nastavljali sa "mirovnim" pregovorima...

Predsjednik Santos i Aronson iskoristili su pokriće "mirovnim pregovorima" kao propagandni trik za pokretanje vojne ofenzive punog obima. Ustupci i sporazumi su poslužili da se snizi FARC-ov gard, identificira njegove dužnosnike i da se osiguraju obavještajni podaci o FARC-ovim terenskim kampovima. Uloga američkog savjetnika Aronsona je da osigura da kolumbijska vlada uništi popularni oružani otpor, i da prisili FARC da prihvati 'mirovni sporazum' koji ne mijenja status američkih baza, unosnih ugovora s međunarodnim rudarskim kompanijama i promovira 'slobodnu trgovinu'. Santosov režim je objavio da će se "mirovni pregovori" nastaviti u Havani... čak i dok jača rat u Kolumbiji, ubijajući članove i simpatizere FARC-a. Aronson i Santos traže 'mir na groblju'.

Kolumbijski i washingtonski režimi provode dvoznačnu 'politiku mirovnih pregovora i brutalnog rata' protiv FARC-a kao dio generalne općesvjetske političko-militarističke kampanje protiv masovnih popularnih pokreta koji se opiru neo-liberalnim ekonomskim politikama, ratovima koje je inicirao SAD i vojnim bazama, te tegobnim sporazumima o 'slobodnoj trgovini'.

U svakoj regiji SAD su razvile vrlo posebne odnose s ključnim vladama koje služe kao 'strateški saveznici'. Oni uključuju Izrael na Bliskom Istoku, Saudijsku Arabiju u Perzijskom zaljevu i Jugozapadnoj Aziji, Japan na Dalekom Istoku i Kolumbiju u Latinskoj Americi.

Komentar: Kakvu otužnu sliku svijeta autor iscrtava. Ako se nastavi ovo neprekidno nasilje SAD-a svijet si je osigurao uništenje.

Pogledajte također: Obojene revolucije i druge strategije Washingtona - Od Latinske Amerike i Afrike, preko Beograda, do Kijeva i Moskve, i dalje...


Bug

Porošenko pozvao Blaira u savjetnički tim

Slika
© ReutersPozvan da podeli iskustvo: Petro Porošenko i Toni Bler
Predsednik Ukrajine Petro Porošenko pozvao je bivšeg britanskog premijera Tonija Blera da "podeli svoje iskustvo u javnoj administraciji" i uključi se u tim evropskih javnih ličnosti koje savetuju Kijev o reformama vlade.

Nakon sastanka sa Porošenkom u Kijevu, Bler je rekao novinarima da se Ukrajina suočava sa "velikim izazovima" zbog "ruske agresije" i "korupcije". Bler koji je bio premijer od 1997. do 2007. godine, pozvao je ukrajinske lidere da ne slede "sopstvene interese već vrednosti kao što su sloboda, demokratija i želja da se služi narodu", prenela je Raša tudej.

Međunarodni odbor savetnika Ukrajine počeo je da radi prošlog meseca. U njemu su bivši predsednik Gruzije Mihail Sakašvili, koji je naimenovan za guvernera regiona Odese na jugu Ukrajine. U Gruziji, Sakašvilija traže zbog krivičnih dela vezanih za pronevere dok je bio šef države, podseća RT.

Drugi članovi Odbora su bivši ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt, slovački reformator Mikulaš Dzurinda i ekonomista Anders Aslund.

Bler nije prokomentarisao da li će prihvatiti Porošenkovu ponudu.

RT navodi da je Blerovu deceniju provedenu na čelu britanske vlade uglavnom obeležio njegov zajednički napor da sa tadašnjim predsednikom SAD Džordžom Bušom izvrši invaziju na Irak 2003. godine. Opravdanje za invaziju dve vlade bilo je gromoglasno, da iračka vlada poseduje oružje za masovno uništavanje, što se pokazalo lažnim, navodi RT.

Otkako je podneo ostavku 2007. godine, Bilt je izgradio unosnu međunarodnu poslovnu imperiju, savetujući brojne vlade i korporacije širom sveta i držeći predavanja, za šta navodno prima honorar od 6.000 funti po jednom minutu, preneo je RT.

Komentar: Sakašvili, Blair... Kao da u Kijevu nema već dovoljno kriminalaca.