Osnovni razlog migracione krize sa kojom se suočila Evropska unija krije se u intervencionističkoj politici SAD i evropskih zemalja koje su destabilizovale zemlje Bliskog Istoka i nisu im ostavile ni najmanju šansu da postave na noge svoje ekonomije - ocenio poznati američki političar i analitičar Ron Pol.

Pol je bivši američki senator i otac aktuelnog senatora i predsedničkog kandidata Renda Pola. Utoliko su značajnija njegova upozorenja:

„Masovne migracije sa Bliskog Istoka direktna su posledica intervencionizma zapadnih zemalja i neokonzervativizma SAD u spoljnoj politici koji obara režime, upada u tuđe zemlje i nameće „demokratiju” pod nišanima. Francuska i Velika Britanija su sa entuzijazmom podržale bombardovanje Libije, a od samog početka su i pristalice politike „Asad mora otići”. Asad nije najbolji mogući momak, ali su snage koje se bore protiv njega - mnogo gore”.

Pol naglašava da ljudi beže i od terorističke Islamske države i ukazuje:

„Nikakve Islamske države u Iraku i Siriji nije bilo do invazije SAD u Irak u 2003-oj godini”.

Pol je ocenio da samo „kraj imperije SAD” može dovesti do obustave američkog mešanja u unutrašnje stvari drugih država. Naglasio je da isto važi i za intervencionizam EU.

Direktor njemačke obavještajne službe izjavio je da BND ima informacije da je grupa Islamska država Irak i Levant koristila iperit na sjeveru Iraka.

Njemačka obavještajna služba BND ima dokaze da su pripadnici grupe Islamska država Irak i Levant u Iraku koristili hemijsko oružje - iperit, objavio je u ponedjeljak njemački list Bild.

U izvještaju tog lista se navodi da su agenti BND-a prikupili uzorke krvi od Kurda koji su povrijeđeni u sukobima s borcima ISIL-a, prenosi Tanjug.

Direktor BND-a Gerhard Schindler je izjavio da ta obavještajna agencija "ima informacije da je ISIL koristio iperit na sjeveru Iraka".

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro naredio je danas da se još jedan deo granice sa Kolumbijom zatvori usled diplomatske krize zbog deportacija i krijumčarenja.

''Odlučio sam da zatvorim granični prelaz kod Paraguaćona, u državi Sulija'', izjavio je Maduro u televizijskom obraćanju i naglasio da će u tu oblast poslati dodatnih 3.000 vojnika.

On je zatvorio jedan deo graničnih prelaza 19. avgusta nakon napada neidentifikovanih osoba na venecuelansku patrolu koja se bori protiv krijumčarenja, i u tom sukobu ranjeno je tri vojnika i jedan civil, podseća agencija AFP.

Kako navodi francuska agencija, predsednik Venecuele je za taj napad okrivio desničarske paravojne snage iz Kolumbije.

On je optužio susednu državu za podrivanje ekonomije Venecuele - pozivajući se na nekontrolisano krijumčarenje visoko subvencionisane hrane i drugih dobara iz te zemlje, u kojoj živi više od pet miliona Kolumbijaca.

Kralj Bahreina Hamad Bin Isa el Kalifa saopštio je da će se njegova dva sina šeik Naser Bin Hamad i šeik Halid Bin Hamad uskoro pridružiti vojnom kontingentu koji treba da uzme učešće u oslobađanju Jemena od Huta.

„Moji sinovi će se pridružiti braći — vojnicima arapske koalicije u Jemenu. To je njihov dug kao vojnika armije Bahreina“, izjavio je vladar Bahreina tokom posete štabu Oružanih snaga kraljevstva.

Pres-služba kraljevskog dvorca saopštila je da će po prvi put u istoriji predstavnici kraljevske porodice učestvovati u vojnim akcijama. U saopštenju se naglašava da će se kraljevski sinovi nalaziti na liniji fronta kako ne bi privlačili pažnju medija.

Odlazak šeika Nasera i šeika Halida u zonu ratnih dejstava odgovor je na raketiranje skladišta municije od strane Huta, tokom kojeg je poginulo 45 vojnika Ujedinjenih Arapskih Emirata i 5 vojnika Bahreina.

Kuvajt takođe priprema snage za učešće u kopnenoj operaciji arapske koalicije u Jemenu.

„Kuvajt je počeo pripreme pešadijskih jedinica koje će kao podrška artiljerije i teškog naoružanja učestvovati zajedno sa snagama drugih zemalja arapske koalicije u vojnim akcijama protiv Huta u Jemenu“, navode izvori.

Podsetimo, Katar je ranije saopštio da u Jemen šalje 1.000 vojnika. U kopnenoj operaciji će učestvovati i Sudan sa 6.000 vojnika.

Ministarstvo inostranih poslova Bugarske zvanično je saopštilo da je ruskim avionima koji su isporučivali humanitarnu pomoć u Siriju zabranilo let preko vazdušnog prostora svoje zemlje.

„Na kraju su dva ruska aviona sa humanitarnom pomoći za Siriju odletela preko vazdušnog prostora Irana, umesto da iskoriste trasu preko Balkana i Grčke. Taj put je izabran zbog toga što je Bugarska odbila zahtev ruskih vlasti da iskoriste njeno nebo za letove. To je olakšalo život Atini koja je dobila sličan zahtev od Rusije“, ranije je saopštio grčki list „Katimerini“.

„Obraćanje Rusije izazvalo je pritisak sa američke strane koja je preko svoje Ambasade u Atini zatražila u subotu od grčkih vlasti da ne da odobrenje za let ruskih aviona“, dodaje list. Po mišljenju novinara tog lista, odbijanje Bugarske oslobodilo je Grčku obaveze da razmatra sličan zahtev Rusije.

Ranije je saopšteno da je Rusija izabrala trasu za isporuku pomoći u Siriju koja zaobilazi Grčku i da grčki vazdušni prostor više nije bio potreban za letove ruskih aviona sa humanitarnom pomoći.

Vlada Sirije će nastaviti da dobija rusku pomoć. Moskva se zalaže za ujedinjavanje napora u borbi protiv terorističke organizacije „Islamska država“ u toj zemlji, izjavila je zvanična predstavnica MIP Rusije Marija Zaharova.

„Mi smo im stalno isporučivali tehniku za borbu protiv terorista“, rekla je Marija Zaharova u intervjuu „Njujork tajmsu“.

„Podržavamo ih, podržavali smo ih i podržavaćemo ih“, citira list predstavnicu MIP Rusije.

„Zaharova je rekla da je slanje vojne pomoći u skladu sa predlogom ruskog predsednika Vladimira Putina da se ujedine napori svih zemalja koje se bore protiv Islamske države“, piše u članku.

„Naš predlog je da se ujedine napori svih inostranih faktora, svih suseda Sirije, svih predstavnika opozicione koalicije i svih zainteresovanih“, navodi list reči zvaničnice MIP Rusije.

Zaharova tvrdi da je Moskva svoju ideju već predstavila Vašingtonu.

„Ona je rekla da je ideja da svi ključni faktori razmene obaveštajne podatke čime bi bio smanjen rizik svake neočekivane konfrontacije“, piše list.

Rusija je protiv smene Asada sa mesta predsednika Sirije.

Izbeglička kriza je izazvala najveću podelu unutar Evropske unije od rata u Iraku, kada je Vašington podelio na „staru i novu Evropu“, one koji su za i protiv američke politike bombardovanja. Razlog za podelu ovaj put je drugačiji, ali su linije razdvajanja gotovo identične.

Zemlje bivšeg istočnog bloka pokazuju najmanje solidarnosti sa izbeglicama koje beže od ratova na Bliskom istoku i u Africi.

Izjave njihovih predstavnika oživljavaju teorije o „sukobu civilizacija“ i raznim skrivenim planovima za podrivanje „hrišćanskih temelja“ Evrope, argument koji već godinama koristi evropska ekstremna desnica da bi stekla poene raspirujući strah od migranata. Ali nisu samo zemlje istočne Evrope pokazale uskogrudost kada je trebalo pomoći nevoljnicima.

I zemlje zapadne Evrope, poput Velike Britanije, govore o najvećoj izbegličkoj krizi od kraja Drugog svetskog rata kao da je u pitanju najezda skakavaca koji remete idilični evropski pejzaž. Španci neće da prime više od hiljadu izbeglica zbog velike nezaposlenosti, Italijani, Francuzi, Austrijanci i Nemci diskretno pojačavaju kontrole na nacionalnim granicama, dovodeći u pitanje slobodno kretanje unutar zone Šengena. Sputnjik je napravio listu zemalja u kojima je netrpeljivost prema izbeglicama probila branu političke korektnosti.

Velika Britanija

Dejvid Kameron govori o „najezdi“ migranata koji žele da dođu u Veliku Britaniju i zalaže se za zatvaranje granica. Od 350.000 migranata, koliko je ušlo u Evropsku uniju od početka godine, britanski premijer je spreman da primi — hiljadu. London je hitno izglasao zakone koji dodatno otežavaju život azilantima. Kameron smatra da je dovoljno što je poslao brodove da nadgledaju Mediteran i pomoć u Afriku i na Bliski istok. „Velika Britanija ne preuzima izbeglice iz Evrope zato što je javnost rasistička“, odrbusila je glumica Ema Tompson iznervirana dozom hladnokrvnosti koja je neprimerena čak i za Britance.


Mađarska

Za mađarskog premijera Viktora Orbana migranti su pretnja za „evropsku civilizaciju“ koju će da odbrani podizanjem zida sa Srbijom. Mađarska vlada je hitno izglasala nove zakone koji predviđaju i da se na granice postavi vojska kako bi se zaustavile izbeglice. „Treba im jasno reći: molim vas, ne dolazite“, poručio je mađarski premijer. I dok se migranti, među kojima je mnogo porodica, uz veliku muku i nesmanjenu odlučnost probijaju kroz novu ogradu, Orban se izjašnjava protiv multikulturnog modela kojim se Evropa dugo dičila, modela čiju smrt je konstatovala nemačka kancelarka Angela Merkel još 2010. godine. „Ne želimo da vidimo veliki broj manjina sa različitim kulturnim karakteristikama i poreklom među nama. Želimo da Mađarska ostane Mađarska“, poručuje Orban.

Francuska će bombardovati Siriju kao odgovor na izbegličku krizu i opasnost od terorizma.

„Imamo dokaze da su napadi na nekoliko zemalja, pre svega na Francusku, planirani iz Sirije“, rekao je Fransoa Oland na konferenciji za štampu u Parizu. „Moja dužnost je da učinim sve kako bismo bili informisani o pretnjama za našu zemlju“, poručio je pravdajući napad.

Francuska će bombardovati položaje organizacije Islamska država, koju je Oland označio kao glavnog krivca za talas izbeglica koje stižu u Evropu.

„Hiljade porodica beži od Islamske države, od zlodela koja čine“, rekao je francuski predsednik u Parizu, dovodeći u vezu izbegličku krizu sa napadima na Siriju. Francuska neće da šalje vojnike u ovu zemlju, jer to „nije realno“, već se za borbe na terenu oslanja na lokalne snage koje obučava i naoružava. To je i taktika koju primenjuje koalicija predvođena Vašingtonom, koja bombarduje položaje Islamske države u Iraku i Siriji. Francuska, koja učestvuje u ovoj koaliciji, do sada je ograničavala napade na Irak.

Oland tvrdi da sirijski predsednik Bašar el Asad mora da ode.


„On bombarduje svoje ljude i koristi hemijsko oružje“, kaže francuski predsednik. Isti argument, o korišćenju hemijskog oružja, Oland je izneo kada je u avgustu 2013. godine pravio planove za napad na Siriju. Tome se usprotivila Rusija i do napada nije došlo.

Hiljade i hiljade novih izbeglica iz Sirije će se zaputiti ka Evropi ako međunarodna zajednica ne iznađe mirno rešenje krize u Siriji i ako prepusti narod te zemlje na milost i nemilost Islamskoj državi, upozorio je danas specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za Siriju Stafan de Mistura.

„Zašto ljudi odlaze? Zato što su izgubili svaku nadu nakon pet godina stalnog konflikta kojem se ne nazire kraj, a kao jedinog pobednika vide Islamsku državu?“, rekao je Mistura novinarima u Briselu, a prenela je agencija AFP.

On je dodao da bi na zapadu Sirije u opasnosti moglo da bude još milion ljudi, koji bi mogli da se pridruže već ionako velikom prilivu izbeglica koje traže sigurnost u Evropskoj uniji.

Međunarodna zajednica stalno pokušava, ali ne uspeva da osmisli rešenje za okončanje konflikta u Siriji, ali „više nema vremena za tako duge političke procese“, istakao je Mistura.


Time što ne uspevaju da razreše međusobne razlike, prvenstveno po pitanju buduće vlasti u Siriji i ulozi predsednika Bašara el Asada, svetske sile zapravo podstiču vojno rešenje konflikta u kojem je dosad život izgubilo gotovo 250.000 ljudi.


Od početka konflikta u martu 2011. godine, oko 11 miliona Sirijaca je izmešteno iz svojih domova, dok su četiri miliona njih postali izbeglice.

Izjava predsednika Francuske Fransoa Olanda o tome da će lično preduzeti mere za ukidanje sankcija Rusiji ukoliko se Minski sporazum bude poštovao do kraja godine nema mnogo značaja, kaže stručnjak za međunardne odnose Kiril Entin i dodaje da se u poslednje vreme sve češće mogu čuti izjave evropskih lidera o tome.


Prema njegovim rečima, Oland ovakvom izjavom pokazuje da se u celosti solidariše i da je spreman na konstruktivni pristup, dodajući da mu se čini da je suština poruke upućena najpre na adresu čitave međunarodne zajednice.

„Ako se uzme u obzir da su Minske sporazume potpisali i predstavnici Rusije, onda deo odgovornosti za sprovođenje ovih sporazuma leži i na samoj Rusiji. Trebalo bi imati u vidu da Ukrajina i njeni zapadni partneri situaciju vide na potpuno drugačiji način. Radi se o tome da Francuska sada pokušava da aktivnije sprovodi svoje diplomatske napore“, istakao je on.

On je rekao i da je danas stigao predlog Francuske o održavanju susreta „Normandijske četvorke“ pre sednice generalne skupštine UN, ističući da je ova Olandova izjava o ukidanju dela sankcija logičan nastavak diplomatskih napora.