Bioprinting organa
Naučnici imaju osnova za tako optimistične prognoze. Dve godine je bilo potrebno stručnjacima kompanije Tri-de bioprinting solušns iz moskovskog inovacionog centra Skolkovo da naprave prvi ruski bioštampač, ali i da njime „odštampaju" štitnu žlezdu koja je uspešno presađena ‒ mišu. Bioštampanje je tehnologija štampanja tkiva i organa.
Prvo se pravi kompjuterski model organa, zatim se od izvornih ćelija dobijaju takozvani sferoidi ‒ konglomerati ćelija. Te ćelije su svojevrsno biološko mastilo za proizvodnju novih organa. Odštampani tri-de (3D) model stavlja se u bioreaktor, gde se sferoidi sastavljaju i formiraju mikrotkivo.
Ruski bioštampač ima najveću gustinu štampanja na svetu i obezbeđuje skoro idealnu sličnost odštampanog organa sa „prirodnim". Prvi bioštampač je napravila američka kompanija Organovo u saradnji sa australijskom Invetek još 2009. godine. Ali ruski štampač ima određene prednosti. Izvršni partner Tri-de bioprinting solušns Jusef Hesuani kaže da 95 odsto postojećih štampača koristi tehnologiju koja ne obezbeđuje neophodnu gustinu tkiva, dok ruski bioštampač ima najveću gustinu štampanja na svetu i obezbeđuje skoro idealnu sličnost odštampanog organa sa prirodnim.
Cena ruskog štampača Fabion je oko dvesta deset hiljada dolara, dok slični strani štampači koštaju od dvesta hiljada do milion dolara, što je takođe prednost ruskog proizvoda. Prema rečima komercijalnog direktora Julije Smirnove, prve primerke novog štampača kupiće čuveni Univerzitet Stanford, kao i Univerzitet Harvard.
Istovremeno, ruska kompanija razvija saradnju sa farmaceutskom industrijom. „Korišćenje modela odštampanih na bioštampaču i napravljenih od kultivisanih ćelija omogućiće farmaceutskim kompanijama da istraže osobine novih lekova još u fazi prekliničkih ispitivanja. Štampač 'ume' da štampa kako zdrave tako i patološke ćelije", objašnjava Julija Smirnova.
Osim toga, kompanija radi na stvaranju magnetnog štampača koji bi se mogao koristiti u svemiru. Magnetne čestice u sferoidima i bestežinsko stanje u svemiru omogućavaju štampanje modela tkiva i organa, i to ne sloj po sloj, već sa različitih strana istovremeno, što je mnogo efikasnije. Taj bioštampač bi trebalo da bude poslat na Međunarodnu svemirsku stanicu 2018. godine.
Ruska kompanija takođe razrađuje biopen, minijaturni bioštampač koji bi hirurg mogao da koristi, može se reći, u operativnim uslovima, to jest van bolnice. Recimo, biopen će pomoći u zameni oštećenih delova kože stradalih od opekotina.
„Teško je poverovati, ali svim ovim projektima se bavi tim od petnaest stručnjaka, uz pet gostujućih eksperata", ističe Smirnova.
Komentar: