© ALMA / ESO / NAOJ / NRAO / NASA / ESA / D. Coe, STScI / J. Merten, Heidelberg & Bologna.
Međunarodni tim astronoma koje predvodi Nikolas Laporte sa Londonskog koledž univerziteta koristio je veliki niz teleskopa u pustinji Atakama u Čileu za posmatranje A2744_YD4, najmlađe i najudaljenije galaksije koja je viđena ovim teleskopom. Bili su iznenađeni kad su otkrili da ova mlada galaksija sadrži obilje međuzvezdane prašine, prašine koja je nastala posle smrti ranije generacije zvezda.
Dalja posmatranja pomoću specijalnih instrumenata su potvrdila ogromnu daljinu A2744_YD4. Galaksija nam se pojavljuje onakvom kakva je bila kada je svemir bi ostar samo 600 miliona godina, iz perioda kada su se stvarale prve zvezde i galaksije.
„Ne samo da je A2744_YD4 najudaljenija galaksija koju posmatramo uz pomoć teleskopa u pustinji Atakama" kaže Nikolas Laporte, „već i otkrivanje tako velike količine zvezdane prašine pokazuje da je supernova već zagadila ovu galaksiju".
Kosmička prašina se pretežno sastoji od silikona, ugljenika i aluminijuma, u malim granulicama veličine milionitog dela milimetra. Hemijski elementi u ovim granulama skovani su unutar zvezda i razlete se po kosmosu kada zvezda umre - najspektakularnije su ekpslozije supernove -i to je poslednja faza života masivnih zbezda koje inače imaj kratak život. Ove prašine danas ima u izobilju i to je glavni gradivni materijal u stvaranju zvezda, planeta i složenih molekula. Ali u ranom kosmosu, pre nego što je prva generacija zvezda izumrla, zbezdane prašine je bilo u malim količinama.
Otkriće prašine u ranom kosmosu obezbeđuje nove podatke o tome gde su prve supernove eksplodirale i o vremenu kada se svemir kupao u svetlosti prvih toplih zvezda. Određivanje vremena ove „kosmičke zore" je kao otkrivanje svetog grala za modernu astronomiju, i može indirektno da se istraži preko proučavanja rane međuzvezdane prašine.
Ovaj naučni tim procenjuje da A2744_YD4 sadrži količinu prašine koja je 6 miliona puta veća od mase Sunca, dok je ukupna masa zvezda ove galaksije dve milijarde puta veća od mase našeg Sunca. Tim je takođe merio tempo formiranja zvezda u A2744_YD4 i otkrio da je zvezdani materijal koji se formira godišnje, jedanak masi 20 Sunaca - u poređenju sa jednom Sunčevom masom u našem Mlečnom putu.
Komentari čitatelja
na naše novosti