Tutankamon
© Amr Dalsh / Reuters
Zlatna poprsja Tutankamena prikazano je 2016. godine
Tutankamon, egipatski faraon koji je došao na vlast sa devet godina, ipak je mogao da učestvuje u borbama i predvodi svoju vojsku u bitkama, navode naučnici u najnovijim istraživanjima.

Postoji mnogo teorija vezanih za smrt slavnog faraona. Infekcija loma noge, anemija i epilepsija su samo neke od njih. Godinama se smatralo da je Tutankamon bio bolešljiv dečak koji je tragično podlegao bolestima u mladosti.

Međutim naučnici Univerziteta u Northemptonu u Velikoj Britaniji našli su dokaz da faron nije bio tako slabašan kao što se mislilo.


Lusi Skiner, univerzitetski egiptolog, razvila je novu teoriju, koju je predstavila u televizijskom dokumentarcu koji je imao za temu prikaz Tutankamonovog bojnog oklopa od kože. Najnovija skeniranja oklopa sugerišu na tragove borbe na oklopu, što znači da je faraon mogao da predvodi egipatsku vojsku u bitkama.

"Moguće je primetiti ogrebotine i ulegnuća na oklopu, što znači da je oklop zaista bio u borbi", objašnjava Skiner u dokumentarcu Tutankamonova blaga koji se trenutno emituje na jednoj britanskoj televiziji.

"Ovo su dokazi da je Tutankamon nosio ovaj oklop i da je možda učestvovao u bitkama. Ukoliko su nalazi zaista tačni, ovo će biti veliko otkriće."

Drevni oklop je pronašao arheolog Hauard Karter 1922. godine. Međutim, do sada se smatralo da je oklop oštećen prilikom vađenja iz Tutankamonove grobnice.

Faraon je vladao drevnim Egiptom tokom 18. dinastije u XIV veku pre naše ere. Pretpostavlja se da je umro u 18. godini života. Skeniranje njegovog skeleta ukazuje da je bolovao od skolioze.