Holivudski spektakularno. Samo što je u ovoj meksičkoj fabrici snova država pretvorena u košmar narko-terorizma sa desetinama hiljada kolateralnih žrtava, bez šanse da iko izađe pred domaći ili međunarodni sud i da ga sustigne pravedna kazna. Ako kojim slučajem zlikovac zaglavi u tamnici, tu je uvek neki narko-tunel, osvetljen, s ventilacijom, bezbedan, asfaltiran, opremljen bočnim kupatilima i svim pogodnostima koje pruža ogromni kapital narko-biznisa. Baš se tako - lako - Kratki (Čapo je dobio ovaj nadimak zbog niskog stasa) dokopao slobode, dok se Meksiko po ko zna koji put suočio sa surovom javom da državom suvereno upravljaju narko-karteli.
Komentar: Prema izvješćima zatvorenika koji su bili unutar samog zatvora, zatvorenicima je dozvoljeno koristiti tuš samo u 6 ujutro, dok se prema službenoj priči "El Chapo" navodno zaustavio ispred tuša, a zatim je nestao, u 9 sati navečer. Već je dobro poznato da vlasti u Meksiku surađuju s kriminalcima.
Društveni aktivist i bivši lokalni poslanik u Oaxaca, rekao je u intervjuu da je "nemoguće pobjeći iz zatvora maksimalne sigurnosti, kao što su El Altiplano bez suučesništva."
"Kad sam bio tamo, kamere su bile i pod tušem. Kada obavljate nuždu, vi ste pod nadzorom kamera. Kad spavate, ne možete spavati s prekrivenim licem", rekao je on.
Sosa je ponovio, s naglaskom da su kamere i svjetla upaljeni 24 sati dnevno u El Altiplano. "Nema mjesta koje nije pokriveno, postoji samo jedno ispod betonskog kreveta, ali to je vrlo mali prostor", rekao je Sosa.
Dok traje potera za najpoznatijim mafijašem svih vremena, ako se ne računa kolumbijski Pablo Eskobar, ubijen još 1993, dokazuje se ono što su svi znali i prošle godine, kada je Hoakin Gusman Kratki (58) ponovo uhapšen dvanaest godina posle prvog spektakularnog bekstva iz zatvora - i ovog puta će mu se progledati kroz prste i rešetke.
Više od 300 kamiona moralo je čitavu godinu danonoćno da radi da bi se iskopao tunel koji polazi od improvizovanog tuš kupatila njegove zatvorske ćelije do imanja i nove kuće, udaljene kilometar i po od najbolje čuvanog zatvora u Meksiku. Ko je u tunelu pod zemljom izgradio motociklističku stazu sa šinama, ko ga je osvetlio, ko je uneo motorizovano vozilo, ko je projektovao ovo remek-delo građevinarstva koje se u milimetar poklapa sa praznim prostorom ispod zatvorske ćelije i ne remeti nijednu njenu instalaciju? Begunac je u tunel ušao pravo iz ćelijskog kupatila, seo na motor i za nekoliko minuta bio na imanju, van zidina zatvora, u novoizgrađenoj kući, odakle je verovatno helikopterom odleteo u nepoznatom pravcu.
Oguglali na kriminal, Meksikanci prave viceve na račun države, koja ni ovoga puta nije uspela da se suprotstavi narko-kartelu. Bolje bi bilo da zaposlimo krijumčare drogom da izgrade meksičku infrastrukturu nego da to radi vlada, kaže jedna od najnovijih gorkih pošalica. Meksikanci traže da se izgradnja nove linije metroa u Sijudad Meksiku, koja je u zastoju, poveri Hoakinu Gusmanu i njegovim inženjerima. Jer ako su bili u stanju da tako precizno i brzo izgrade tunel po svim bezbednosnim merilima, uspeće da reše i podzemnu železnicu.
Ozbiljno govoreći, tih 3.250 tona iskopane zemlje koju niko „nije primetio” svedoči o snazi organizovanog kriminala, o Sinaloi, najjačem svetskom narko-kartelu i o njegovom šefu, ali više od svega toga govori o tome koliko je narko-mafija nagrizla celu piramidu vlasti. Meksička vlada ponudila je nagradu od 3,8 miliona dolara za hvatanje Hoakina Gusmana, otpustila je zatvorske zvaničnike zbog sumnji da su za novčanu naknadu pomogli Gusmanu da pobegne, ali rezignirani Meksikanci strahuju da će vrhovi vlasti i dalje ostati zaštićeni, kao što im nije falila dlaka sa glave kada je pre manje od godinu dana lokalna mafija, po nalogu gradonačelnika, ubila i spalila 43 studenta siromašne učiteljske škole u državi Gerero.
U trenutku kada je Čapo pobegao na slobodu, predsednik Enrike Penja Nijeto i njegova lepa supruga, nekadašnja zvezda meksičkih sapunica, prisustvovali su proslavi pada Bastilje kao specijalni počasni gosti predsednika Francuske Fransoa Olanda. Penja Nijeto je iz Pariza naložio hitnu istragu, a samo pre nešto više od godinu dana, kada je lider Sinaloe najzad uhapšen, obećao je da mafijaš nikada više neće uspeti da pobegne iz zatvora.
Ovo je Čapovo drugo bekstvo iz kaznene jedinice Altiplano na 90 kilometara zapadno od Sijudad Meksika. Prvi put je pobegao iz istog zatvora još 2001, kada se sakrio u korpi za veš koji se odnosi na pranje. Marinci su ga vratili u Altiplano tek posle 13 godina, pošto je uhvaćen u Mazatlanu, pacifičkom letovalištu u državi Sinaloi, gde je i baza njegovog narko-kartela.
Procenjuje se da Čapo i njegov kartel raspolažu sa najmanje šest milijardi dolara, koji se koriste za plaćanje vojske, vođenje ratova i bezbednost, dok celokupna meksička državna armija bezbednjaka i policije može godišnje da potroši oko četiri milijarde dolara.
Kolumbijski ekonomista Fransisko Toumi, jedan od najuglednijih stručnjaka za međunarodni narko-biznis, tvrdi, međutim, da je nemoguće izračunati koliko profita donosi trgovina drogom, ali se pouzdano zna da je samo američko tržiste vredno sto milijardi dolara, dok kartel Sinaloa snabdeva SAD sa 25 odsto ukupno prodatih opijata.
Po veštini građenja tunela inženjeri Sinaloe poznati su još od ranih devedesetih. Vežbali su se i usavršili na građenju podzemnih prolaza za prenos droge u graničnim oblastima između Meksika i SAD. Gusman je više od deset godina posle prvog bekstva uspešno izbegavao hapšenje zahvaljujući pravom lavirintu odlično izgrađenih podzemnih puteva koji su spajali njegovih dvadesetak rezidencija.
Meksiko je po zlom čuvenju odavno prestigao Kolumbiju i izbio na prvo mesto u svetu po krijumčarenju opijata i narko-terorizmu. U susednu Ameriku, najgladnije i najveće tržište na svetu, prenose se sve vrste droga, od marihuane, preko metamfetamina do opijuma i kokaina. U razmatranjima o suzbijanju ovog biznisa najčešće se pominje krivica SAD jer, kako tvrdi većina stručnjaka, dok postoji gladno tržište, biće i krijumčara, što je uostalom logika kapitalizma.
Stravičnu cenu narko-ratova plaća, međutim, zemlja izvoznik. U komentarima povodom spektakularnog Gusmanovog bekstva, američki i meksički stručnjaci skreću pažnju na opšteprisutnu kulturu nekažnjivosti i tolerancije prema kriminalu. U Meksiku se danas ne zna koliko ima kriminalaca, pripadnika raznoraznih kartela i njihovih plaćenika, koju teritoriju oni drže i kakve su razmere korupcije u višim krugovima vlasti. O svemu tome se raspravlja sada kada se saznalo kako je najopasniji svetski mafijaš pobegao iz najčuvanijeg meksičkog zatvora. Kao da je glavni glumac holivudskog trilera.
Komentari čitatelja
na naše novosti