Nauka nam je danas rekla mnogo više o toj kugi od pre šest stotina godina nego što su ljudi, koji su tada živeli, znali i sami. Ona nije odgovorila na svako pitanje, ali je iskopala iznenađujuće osobenosti.
Na primer, istraživački tim doktora na Odeljenju za infektivne bolesti u Sent Džozef bolnici i medicinskom centru, u Patersonu, država Nju Džerzi, objavili su 1997. godine izveštaj:
"Kuga je infekcija izazvana jerzinijom pestis koju prenose životinje... Životinje prenosioci obuhvataju glodare, zečeve i povremeno krupnije životinje. Mačke su obolevale i prenosile bolest na čoveka... Bolest na čoveka uglavnom prenosi ujed buve. Širenje bolesti s čoveka na čoveka nije bilo poznato sve do izbijanja kuge i plućne kuge u Indiji, 1994. godine".
Najvažnije je da kugu, ukoliko se dovoljno rano otkrije, današnja nauka može da leči. Već niz godina govorio sam svojim studentima na Njujorškom univerzitetu da bi, ako se tuširaju u fakultetskoj gimnastičkoj dvorani, a iz susedne kabine izađe osoba sa modrim otocima ispod pazuha i na preponama (zloglasne kužne guke), trebalo odmah da se obuku i odu. A ako pored tako nagrđenog studenta protrči i neki pacov, neka ne gube vreme na odevanje. Neka omotaju peškir oko tela i strugnu kroz najbliži izlaz. Kao i mnoge druge stvari koje sam govorio u učionici i to je izazivalo grohotan smeh; nisu mi poverovali. A ja sam bio ozbiljan.
Izgledi da danas u SAD umrete od bubonske kuge manji su nego da poginete u avionskoj nesreći. Ima uz to i dobrih vesti: "crna smrt" je, takođe, mogla da vas zaštiti od sadašnje ejds pokore.
Srednjovekovni doktori nisu znali za bacilne parazite koje glodari nose na leđima. Smatralo se da se oni prenose kroz vazduh - kao kužno isparenje - s osobe na osobu. To je teralo zdrave ljude da beže iz gradova u izolovana seoska utočišta, čemu je pribegavala većina članova engleske kraljevske porodice onako kako je to za Firencu opisao Bokačo u svom Dekameronu. Savremena medicina veruje da se kuga može prenositi putem pljuvačke sa bolesne osobe na zdravu, u stadijumu pneumonije, tako da srednjovekovni lekari nisu sasvim grešili. Glodari su, međutim, nesumnjivo najbitniji za ovaj problem.
Imućni građani su bežali u seoska skloništa, ali su nadbiskupi, velmože i bogati trgovci takođe stradali od kuge: bila je to demokratska bolest.
Pošto su srednjovekovni lekari bili ubeđeni da se kuga prenosila vazduhom - kužno isparenje - uveli su promene u načinu života. Prozori su morali ostati zatvoreni i zastrti - kod imućnog sveta, debelim tapiserijama. "Crna smrt" je učinila čuda za proširenje tržišta proizvođača tapiserija u Belgiji i severnoj Francuskoj. Veličanstvene tapiserije s kraja srednjeg veka bile su, prema tome, funkcionalne koliko i dekorativne, kako u manastirima u Njujorku, tako i u muzeju Klini u Parizu.
Često kupanje je bilo zabranjeno od lekarske struke kao opasno: tako su se otvarale pore za bolest koja se prenosi vazduhom. Evropa je kročila u eru smrada i nekupanja, koja je potrajala sve dok kuga nije iščezla, sredinom osamnaestog veka. Čak se i Napoleon Bonaparta retko kupao. Umesto toga se svakog jutra masirao francuskom kolonjskom vodom, što je način života svojstven evropskom plemstvu od 1400. godine i nasleđe "crne smrti" i srednjovekovne medicine.
Neizbežno su srednjovekovni lekari pripisali nalet bolesti božjoj kazni za grehe i lošoj astrološkoj konjunkciji koja je uključivala zastrašujuću planetu Saturn. Francuski kralj je imenovao komisiju pariskih univerzitetskih profesora da proceni "crnu smrt". Profesori su trezveno pripisali srednjovekovnu katastrofu astrološkom položaju Saturna u kući Jupitera.
Najneposredniji problem izazvan smrtnošću usled "crne smrti", bio je kako pokojniku priuštiti pristojnu hrišćansku sahranu. Pošto je parohijsko sveštenstvo bilo pogođeno kugom, jednako teško kao bilo koja druga društvena grupa, nije bilo dovoljno sveštenih lica da obave poslednji obred, niti su grobari mogli držati korak sa brojem mrtvih. Neizbežno rešenje je bilo da se pristupi masovnim sahranama.
Širom cele Evrope obični ljudi su sahranjivani u masovnim grobnicama, sa telima slaganim horizontalno u po pet slojeva. Arheolozi su otkrili takve višeslojne masovne grobnice na mnogo mesta, uključujući i centar Londona. Pošto je sloj zemlje koja je pokrivala masovne grobnice bio tanak, smrad koji se širio sa groblja bio je u početku nesnosan.
Katastrofalna stopa smrtnosti u Engleskoj nije odmah izazvala nedostatak radne snage u selu i gradu. Engleska je početkom četrdesetih godina 14. veka bila tako gusto naseljena da su se mogli naći seljaci da preuzmu upražnjena imanja i upražnjena mesta tamošnjih radnika. Ali u sledećoj generaciji, sedamdesetih godina, "crna smrt" je dovela do kritičnog nedostatka radne snage, naročito u seoskim područjima.
Pošto je Crna smrt harala više od godinu dana, neki gradovi su doneli preventivne mere koje su urodile plodom - ili se bar tako tvrdilo - kroz strogi karantinski režim u područjima gde je kuga uzela maha. Trebalo je, zapravo, da oni stave glodare u karantin, ali su i karantinske mere za ljude bile delotvorne u nekih gradovima - ili su bar tako gradski zvaničnici ustvrdili da bi stvorili utisak da je njihova karantinska politika delotvorna.
Nivo smrtnosti tokom "crne smrti" bio je tako visok i iznenadan da - dok ne dođe do biohemijskog rata velikih razmera - savremenu paralelu moramo da tražimo više u nuklearnom ratu nego u pandemiji.
Kuga je iz korena protresla bogato, relativno dobro nastanjeno, pouzdano, čak i oholo zapadnoevropsko društvo četrnaestog veka.Oni koji su preživeli biomedicinski holokaust bili su u početku suviše zapanjeni i zbunjeni da bi učinili nešto više nego da ojačaju svoj odnos prema veri. Ali polako se uvidelo da će institucije i populacija biti duboko pogođeni silovitim biomedicinskim razaranjem i naglim, oštrim umanjenjem populacije. Na raznim nivoima društva bilo je izazova po stari poredak i trebalo se prilagoditi tom drastično narušenom svetu.
Kuga je duboko pogodila lično i porodično ponašanje i svest ljudi. Ona je unela snažna iskušenja u društveni, politički i ekonomski sistem. Ugrozila je stabilnost i održivost civilizacije. To je bilo kao da je eksplodirala neutronska bomba. Ništa slično tome nije se dogodilo ni pre ni posle toga u pisanoj istoriji čovečanstva, a muškarci i žene četrnaestog veka nikada više neće biti isti.
BOGATI BOLjE PROŠLIPošto su glodari bili sveprisutni u srednjem veku, čak i u domovima imućnih, nije bilo lako pobeći.
Međutim, udar na bogate (prema engleskim statističkim podacima) čini se da je dostizao samo 25 odsto smrtnosti, dok je za seljake - uključujući i parohijske sveštenike - krajem četrdesetih godina i na određenim mestima stopa smrtnosti dostizala 50 procenata.KRIM SE ODBRANIOLučki gradovi na Krimu, krajem trinaestog ili početkom četrnaestog veka, ponekad su bili tako zahvaćeni kugom da bi, kada je grad opsedala neka neprijateljska vojska, građani bacali leševe zaražene kugom preko zidina u neprijateljski logor - ratni projektil s klicama kuge. Pitanje je da li tela zaražena kugom uopšte mogu da prenose bolest. Većina naučnika zapravo kaže ne, mada ta procena nije definitivna.
Komentar: Članci iz ovog serijala su odlomci iz knjige U vrtlogu kuge, Normana Kantora.