© CC BY 3.0 / Tomasz Przywecki
Na primer, procenjeni vremenski okvir verovatno znači da je oruđe napravila izumrla ljudska vrsta homo hajdelbergenzis, koja se obično smatra poslednjim zajedničkim pretkom neandertalaca i savremenih ljudi. A to znači da je region bio naseljen ljudima u vreme kada je oštra klima srednje Evrope zahtevala značajno fizičko i kulturno prilagođavanje.
"Ovo je za nas izuzetno interesantan aspekt analiza", objasnila je arheolog Malgoržata Kot sa Univerziteta u Varšavi.
Tunel Vjelki pećina arheolozi su počeli da proučavaju '60-ih, a ponovo su se vratili na lokaciju 2016.
Slojevi materijala datirani su na period holocena od pre oko 11.700 godina, i srednji paleolit, koji se proteže čak pre 40.000 godina.
Ali arheolog Klaudio Berto sa Univerziteta u Varšavi smatrao je da je datiranje u suprotnosti sa onim što je on posmatrao. Kosti životinja pronađene na tom mestu, zaključio je, skoro sigurno su starije od 40.000 godina.
Tako su se 2018. Kotova i njen tim vratili u pećinu. Ponovo su otvorili i proširili jedan od rovova, pažljivo ispitujući različite slojeve materijala nagomilanog tokom godina i prikupljajući više koštanog materijala za analizu.
Otkrili su da gornji slojevi zaista sadrže kosti životinja koje su živele u kasnom pleistocenu i holocenu. Ali donji sloj je bio izrazito stariji. Sadržao je kosti nekoliko vrsta koje su živele pre pola miliona godina: evropski jaguar, pantera gombasoegenzis, vuk mosbah, predak savremenih sivih vukova, kanis mosbahenzis; i deningerov medved, ursus deningeri.
Sloj koji je dao kosti takođe je sadržao dokaze o lomljenju kremena, uključujući ljuspice kremena, od kojih se mogu oblikovati drugi alati, i jezgra iz kojih se izbijaju. Bilo je i nekih gotovih alata, poput noževa.
"Pošto ovi predmeti potiču iz istog sloja kao i kosti, to znači da je njihova starost veoma slična. Ovu pretpostavku poduprla su iskopavanja u pećini 2018. Oni su potvrdili raspored slojeva koje su istraživači opisali pre pola veka. Otkrili smo i više otpada od proizvodnje i životinjskih kostiju", objasnila je Kotova.
© nature.comLitičko oruđe iz špilje Tunel Wielki. 1. Kombewa pahuljica; 2. kombeva pahuljica s retuširanim rubom; 3. Slomljena pahuljica Kombewa; 4. Longitudinalno retuširani pahuljica; 5. Poprečno retuširana pahuljica; 6. Pahuljica s jako postdepozicijski oštećenim rubovima. Njegova velika veličina, uzdužna zakrivljenost, masivna lukovica i jednaka debljina cijelom dužinom ukazuju na korištenje tehnologije slobodne ruke; A. Hertzov konus neuspješnog odvajanja pahuljica; B. Izbočena točka perkusije na ventralnoj strani ljuskice.
Pronaći artefakte iz tog vremena u pećini je, prema Kotu, veoma neočekivano.
"Iznenadilo nas je što su pre pola miliona godina ljudi na ovim prostorima boravili u pećinama, jer to nisu bila najbolja mesta za boravak", napomenula je ona.
"Vlaga i niska temperatura bi to osujetile. S druge strane, pećina je prirodno sklonište. To je zatvoren prostor koji daje osećaj sigurnosti. Pronašli smo tragove koji mogu ukazivati na to da su ljudi koji su tu boravili koristili vatru, što je verovatno pomagalo da se ukrote ova mračna i vlažna mesta."
Zanimljiva je bila i tehnika korišćena za pronalaženje kremenog kamena pronađenog u pećini. Ova tehnika je najjednostavnija koju su koristili drevni ljudi i, u vreme kada su alati stvoreni, retko se koristila kao primarni način; obično se koristio samo na materijalima lošeg kvaliteta, ili kada je kremen bio u nedostatku.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Sajentifik reports".
Komentari čitatelja
na naše novosti