turska
© Fotografija K. Akdemir; Antiquity Publications LtdMuška figura koja drži svoj falus i okružena leopardima dio je najstarije poznate narativne scene na svijetu
Iskopavanja na lokalitetu Sajburču koji se nalazi 56 km istočno od reke Eufrat i 32 km severno od granice sa Sirijom započeta su 2021. godine. Ubrzo su počela da se nižu i spektakularna otkrića, a neolitska humka datovana u 9. milenijum p.n.e. u međuvremenu je ponela i titulu mesta na kome je otkrivena najstarija narativna scena, na kojoj su prikazana dva muškarca okružena životinjama, od kojih jedan drži svoje genitalije, a drugi oštar predmet za koji naučnici ne mogu sa sigurnošću da kažu šta je u pitanju.

Krenimo redom, kada su započeta iskopavanja otkrivena je ruševina glavne zgrade široke 11 m, za koju je utvrđeno da je bila uklesana u krečnjačku podlogu i da je imala zidove od kamena i blokova visokih od 0,7 do 0,9 m i dugačkih 3,7 m koji su se izdizali iz poda. Prema tvrdnjama arheologa Ejlema Ozdogana sa Univerziteta u Istanbulu i autora studije, na nekima od njih istraživači su uočili neobične rezbarije.

Pažljivom analizom oni su otkrili da postoje dve odvojene scene koje u stvari predstavljaju celinu i narativno umetničko delo, a koje se čitaju od leve strane - na kojoj je prikazana plitka rezbarija bika i čoveka koji su okrenuti jedno prema durgom. Na muškarcu je istaknut falus u predelu stomaka, dok je u njegovoj levoj šaci uočljivo da drži neki oštar predmet ili čak zmiju. Druga scena uključuje dva leoparda sa otvrenim ustima i vidljivim zubima, okrenutim ka čoveku koji je isklesan da deluje kao da gleda u sobu dok desnom rukom drži svoj falus.

reljef
© Fotografija B. Kösķer; Antiquity Publications LtdSayburçov reljef prikazuje dva leoparda, bika i dva čovjeka
"U pogledu tehnike i izrade", napisao je Ozdogan u radu, "ravne reljefne figure su takođe uporedive sa drugim predgrnčarskim neolitskim slikama u regionu - poput onih u obližnjem Gobeklitepeu - na masivnim stubovima ukrašenim životinjama i ljudima. Ali reljefi Sajburčija se razlikuju po tome što figure čine narativ, a to sugeriše da su nastale kako bi predstavile "odraz kolektivnog sećanja koje je podržavalo vrednosti zajednice".

Međutim, naučnici se slažu da iako je možda za neolitskog čoveka ovakva scena bila razumljiva i prepoznatljiva, mi danas ne možemo sa sigurnošću da znamo kakava je tačno poruka stajala iza samog narativa. A kako je glavna zgrada za sada samo delimično iskopana još uvek nije jasno da li unutar nje postoji još scena ili elemenata na drugoj strani, kao ni kakvu je ulogu ona mogla sve da ima. Stoga smatraju da će u budućnosti iskopavnja na ovoj lokaciji doneti još značajnih otkrića, koja će arheolozima omogućiti da rekonstruišu deo društvenih i ritualnih praksi u ovom delu sveta.