rekonstrukcija lica ludvig
© FOTOGRAFIJA OSCARA NILSSONADjelomična lubanja korištena za rekonstrukciju lica ovog čovjeka otkrivena je s drugim ljudskim kranijama i vilicama živaca koje su bile pohranjene u švedskom jezeru oko 6 000. godine prije Krista
Živeo je oko 50 godina, imao je sivu razbarušenu bradu i bledo plave oči - koje kao da posmatraju nešto u daljini. Čovek širokih grudi kog su nazvali Ludvig, živeo u je u severnoj Evropi pre nekih 8000 godina.

Šteta što Ludvig ne može i da govori, jer istraživači imaju mnogo pitanja za njega.

Ovo je prva rekonstrukcija ljudskog lica od ostataka iskopanih pre desetak godina u Švedskoj kod Kanaljordena - zagonetnog arheološkog nalazišta na kom su negde oko 6000 godina pre nove ere, životinjske i ljudske kosti raspoređene po kamenoj ploči u centru malog jezera.

Kanaljorden se našao na naslovnim stranama kada su istraživači 2018. godine objavili izveštaj o ovom nalazištu. Tada je otkriveno da su u nekim lobanjama pronađeni ostaci drveta - što znači da su neke od lobanja na ovoj platformi bile postavljane na kolac.

lobanja
© Fredrik Hallgren
"To je veoma fascinantno i složeno mesto za istraživanje", rekao je Frederik Halgren, direktor projekta Kanaljorden.

Rekonstrukciju lica naručio je Šarlotenborgs, muzej-dvorac iz grada Motala, u kom će Ludvig biti izložen.

Hana Grafman, iz muzeja iz Motale, kaže da njegovo ime nije baš autentično za mezolit - kom je pripadao. Ime je dobio po Ludvigu Virihu, prvom vlasniku dvorca.

Iskopavanja u Knaljordenu trajala su od 2009. do 2014. godine. Nalazište pripada skandinavskom mezolitu, periodu kada su se poslednji lednici povukli iz regiona, i kada su lovci počeli da se okupljaju u grupe.

Ostaci u Kanaljordenu posebno su zanimljivi jer, za razliku od drugih skandinavskih mezolitskih sahrana, kada su ljudi pobično pokopavani, na ovom mestu je pre oko 6000 godina pre nove ere, devet muškarada i žena, namerno postavljeno u jezero - (možda su i svi bili postavljeni na kolce), zajedno sa lokalnim životinjama.
lobanje
© FILE PHOTO Henry Romero / Reuters
"Izgleda kao da se ljudi i životinje, na simboličan način, međusobno dopunjuju", rekao je Halgren.

Istraživači su uspeli da izvuku DNK iz šest od devet lobanja, što im je pomoglo da utvrde boju kože, kose i očiju pojedinaca. Za razloku od Ludviga, koji je svetle puti, DNK iz jedne ženske lobanje, koja će sledeća biti rekonstruisana, ukazuje da su i njene oči bile plave, ali da je imala tamniju kožu, što svedoči o genetskoj složenosti Skandinavije tog doba.


Komentar: Rezultati DNK na 10.000 godina starom fosilu otkrivaju da su Britanci imali tamnu kožu, svjetle oči i kovrčavu kosu