Naučnici su objavili da su otkrili fosilne ostatke dva sisara iz doba jure. Primerci su tako dobro očuvani da se vide kožne membrane koje su im služile da bez napora, kao jedrilice, lete od drveta do drveta.
Ta dva sisara koja podsećaju na leteće veverice živela su pre sto šezdeset miliona godina u gustim šumama gde je bilo i dinosaurusa, što pokazuje da su rani sisari opstajali čak i u tako negostoljubivim i opasnim uslovima.
Te dve vrste, Maiopatagium furculiferum iz provincije Ljaoning i Vilevolodon diplomylos koji je otkriven 65 km dalje, u provinciji Hebej, imaju zajedničkog potomka koji je izumro ranije.
Sisari su se pojavili pre otprilike dvesta deset miliona godina. Fosili nam pokazuju da nisu bili sporadična pojava u vreme vladavine dinosaurusa, već su imali razvijen ceo spektar telesnog prilagođavanja uslovima, kao i različite načine života. Postojali su plivači slični dabru, životinje koje su se penjale uz drvo, one koje su živele u jazbinama, kao i mali mesožderi koji su jeli bebe dinosaurusa.
"Uprkos tome što su živeli u ekosistemu u kom su dominirali dinosaurusi, rani sisari su živeli u velikom broju ekoloških niša", kaže paleontolog Žesi Luo, koji vodi istraživanje objavljeno u časopisu Nejčer.
Let između krošnji olakšavao je tim životinjama sakupljanje hrane i izbegavanje predatora. Vrste Maiopatagium i Vilevolodonipak nisu u srodstvu sa današnjom grupom sličnih sisara koji lete tj. jedre u krošnjama drveća (kao što je leteća veverica, na primer).
Sudeći prema gornjim i donjim ekstremitetima, naučnici zaključuju da su se kretali po drveću kao današnji leteći lemuri.
Ti mali sisari živeli su u vreme kada i pernati dinosaurusi poput vrste Anchiornis. Oni su takođe eksperimentisali sa letenjem i može se reći da su utrli evolucioni put koji je doveo do stvaranja ptica. Živeli su zajedno sa pterosaursima, reptilima koji su desetine miliona godina ranije postali prvi kičmenjaci koji su poleteli...
Komentari čitatelja
na naše novosti