tatoo alat

Najstariji svjetski poznati pribor za tetoviranje sadrži alate (na slici) napravljene od ljudskih kostiju, potvrdili su znanstvenici. Dokazano je da je komplet star 2700 godina. To je prvi put da su istraživački projekti "detaljno" ispitali alate za tetoviranje
Komplet od četiri sićušna češlja iz polinežanske Kraljevine Tonga mogao bi biti među najstarijim kompletima za tetoviranje na svetu.

Alatke za tetoviranje decenijama su bile u skladištu Australijskog nacionalnog univerziteta u Kanberi. Tim istraživača nedavno je ponovo procenio artefakte i otkrio da su češljevi, od kojih su dva napravljena od ljudskih kostiju, stari 2.700 godina.

Arheolozi znaju da se u nekim kulturama tetoviranje praktikuje još od praistorije. Na teritorijama od Sibira do Egipta pronađene su mumije sa vidljivim tetovažama na koži. Tako je mumija ledenog čoveka Ecija, pronađena 1991. g. u Alpima i stara 5.300 godina, imala 61 tetovažu. Neki istraživači smatraju da te tetovaže nisu imale dekorativnu funkciju već da su napravljene kao medicinska obeležja, verovatno za neku vrstu akupunkturne terapije.

"Na području Okeanije nisu sačuvane mumije koje bi nam pomogle da otkrijemo kada su ljudi prvi put počeli sa tradicijom tetoviranja jer koža ne može da se očuva u tropskoj klimi. Zbog toga moramo tražiti manje direktne tragove, kao što su oruđa", ističu autori naučnog članka, Džefri Klark sa Australijskog nacionalnog univerziteta u Kanberi i Mišel Lengli sa Univerziteta Grifit u jugoistočnom Kvinslendu.

Tek nedavno arheolozi su počeli da prepoznaju praistorijsko oruđe koje je korišćeno za izradu tetovaža. Godine 2016. sproveli su eksperiment kojim je dokazano da su se 3.000 godina stare alatke od vulkanskog stakla najverovatnije koristile za tetoviranje na Solomonskim Ostrvima.

Prošle godine je drugi tim naučnika pronašao u 3.600 godina starom grobu američkih starosedelaca u Tenesiju igle za tetoviranje napravljene od ćurećih kostiju. U februaru ove godine arheolozi su izvestili da su identifikovali 2.000 godina staru iglu od bodlji kaktusa zvanog bodljikava kruška ‒ kao alat za tetoviranje drevnih Pueblo naroda iz Jute.

najstariji alat za tetoviranje

Arheološki nalazi pronađeni su na Tongatapuu 1963. Tongatapu je glavni otok polinenezijskog arhipelaga Tonga sa 169 otoka
Spoj sećanja i identiteta

Tetoviranje je izuzetno značajna tradicija u pacifičkim kulturama. Polinežani veruju da se čovekova mana, njegova duhovna snaga ili životna sila, prikazuje na njegovim tetovažama. Krajem 18. veka britanski kapetan Džejms Kuk preneo je Evropljanima priču o složenom ukrašavanju tela koje je video tokom svojih putovanja na Pacifiku. Na Tongi su se podsmevali ljudima bez tetovaža, kažu Lenglijeva i Klark, a mnogi od njih su u 19. veku, kada su evropski misionari ugušili tradiciju, išli na Samou kako bi uradili tradicionalne tetovaže.

Mali češljevi sa Tonge pronađeni su na drevnoj deponiji tokom iskopavanja na arheološkom nalazištu na ostrvu Tongatapu 1963. godine. Artefakti su odneti u skladište Australijskog nacionalnog univerziteta u Kanberi i smatralo se da su nestali u požaru. Međutim, kada su alatke pronađene netaknute 2008. g., istraživači su odlučili da metodom radioaktivnog izotopa ugljenika odrede njihovu starost. Tako je utvrđeno da su češljevi za tetoviranje stari 2.700 godina i da su dva napravljena od kostiju morskih ptica, a druga dva od ljudskih kostiju.

Češljevi za tetoviranje od ljudskih kostiju možda ukazuju da su se ljudi trajno obeležavali alatkama napravljenim od kostiju svojih rođaka, a na taj način su u svom umetničkom stvaralaštvu mogli da spoje sećanje i identitet, smatraju Mišel Lengli i Džefri Klark.