krakatau
© Wikimedia Commons/Pinpin/NASA Shuttle Radar Topography Mission
Sundski moreuz u Indoneziji. Tačno u sredini je Krakatau, gde se 1883. odigrala jedna od najstrašnijih vulkanskih erupcija novog veka
Krakatau je malo ostrvo, deo istoimenog arhipelaga, koje se nalazi u Sundskom moreuzu, i te 1883. pripadalo je Holandskoj Indiji iz koje je nastala savremena Indonezija. Nekada je daleko mnogo veće, ali je zbog onoga što se tada odigralo nestalo 70 odsto njegove zemljišne mase.

U godinama pre katastrofe povremeno su se javljali znaci, poput zemljotresa koji su se mogli osetiti čak do Australije, da bi 20. maja vulkan počeo da se dimi. 16. juna je došlo do snažne eksplozije, osam dana kasnije javila su se dva stuba dima, 11. avgusta holandski kartograf H. Ferzenar primetio je tri stuba, a narednog dana je brod u prolazu zapazio i četvrti.

A onda je došao 25. avgust i erupcije su počele da se intenziviraju. Narednog dana oko 13 časova po lokalnom vremenu vulkan je ušao u svoju paroksizmalnu fazu i sat vremena kasnije gusti crni oblak pepela popeo se na visinu od 27 kilometara. Do tada su erupcije već postale neprestane, eksplozije su se odigravale na svakih desetak minuta, pa su brodovi na daljini od 20 kilometara prijavljivali padanje pepela i komadića vrelog plavca prečnika i do 10 centimetara. Manji cunami je između 18 i 19 časova udario o obale Jave i Sumatre, udaljene oko 40 kilometara.

27. avgusta odigrale su se četiri strahovite eksplozije. Prva u 05.30 časova na vulkanskoj kupi Perbuatan (jednoj od tri koliko je imao vulkan Krakatau) izazvala je cunami koji je krenuo ka Bandar-Lampungu, gradu koji se tada nazivao Telok Betong. Druga eksplozija u 06.44 časova odigrala se na kupi Danan, i izazvala cunami koji je krenuo i ka istoku i ka zapadu.

Najsnažnija eksplozija bila je treća, na glavnoj kupi Krakatau, do koje je došlo u 10.02 časova i koja je bila toliko snažna, da reč "snažna" uopšte nije adekvatna: čula se u Pertu koji je udaljen 3.110 kilometara; čula se na ostrvu Rodrigeš kod Mauricijusa, na daljini od 4.800 kilometara, gde su mislili da je u pitanju topovska paljba sa obližnjeg broda; čula se verovatno i dalje od toga, ali u ono vreme, kada su komunikacione tehnologije još uvek bile u povoju, to nije zabeleženo.

krakatau
© Wikimedia Commons/Lithograph: Parker & Coward, Britain/Ranveig
Ondašnja litografija sa prikazom erupcije vulkana Krakatau u Indoneziji, koja se odigrala 1883. godine
Ova treća eksplozija drži se za najsnažniji zvuk zabeležen u istorijskim vremenima: na osnovu merenja izvršenog na oko 160 kilometara daljine, ustanovljeno je da je bio snage 310 decibela. Da je neko stajao na do 15 kilometara daljine u tom trenutku, trajno bi ogluveo; srećom, ostrva su i tada bila nenaseljena i dovoljno daleko od svih ostalih da se to moglo desiti samo posadi nekog nesrećnog broda, mada srećom izgleda niko nije bio toliko blizu. Zabeleženo je da su mornarima na oko 64 kilometra daljine pukle bubne opne.

Barografi širom sveta zabeležili su talas pritiska, a pojedini i sedam u naredna četiri dana: četiri puta je talas pritiska putovao od vulkana ka svojoj antipodalnoj tački, a tri put natrag ka vulkanu, što znači da je obišao svet tri i po puta. Energija koja je oslobođena procenjena je na oko 200 megatona TNT, pa je prema tome bila četiri puta snažnija od sovjetske "Car-bombe", najjačeg termonuklearnog oružja ikada detoniranog.

U 10.41 časova izazvano je klizište koje je doslovno pokidalo severnu polovinu vulkana Rakata na južnoj strani ostrva, i sve što se nalazilo između ta dva vulkan potonulo je. Tom prilikom se odigrala i poslednja, četvrta eksplozija. Svaka je, naravno, izazvala cunami, ne samo prve dve; grad Merak je bio potpuno uništen talasom visine 46 metara, a brodovi su se ljuljali i kod obala Južne Afrike.

Vesti su se širile munjevitom brzinom zahvaljujući podvodnim telegrafskim kablovima, kojima su tek nedavno bila izbrazdana dna mora i okeana a svet po prvi put postao "globalno selo": čitalaštvo je gutalo priče poput one o nemačkom upravniku rudnika kojeg je talas bacio sa krova kuće u džunglu; čovek je pored sebe primetio izbezumljenog krokodila na čija se leđa nakačio i sa kojih je sišao neka tri kilometra dalje, kada ih je talas napokon ostavio na tlu.

Širi prostor Sundskog moreuza i obale Sumatre bili su pogođeni i piroklastičnim tokom koji je, putujući preko vode na "jastuku" pregrejane pare, prešao gdegod i 40 kilometara, dok se dim popeo na visinu od 80 kilometara.

Nakon četvrte eksplozije vulkan je počeo da se smiruje, mada su se manje erupcije nastavile do oktobra meseca. Na kraju od ostrva nije ostalo bogzna šta, manje od trećine onoga što je nekoliko dana ranije bio. Zvaničan bilans žrtava koji su pedantni Holanđani pokušali da utvrde bio je 36.417. Pojedini delovi pokrajine Banten na Javi nikada nisu ponovo naseljeni i osvojila ih je džungla, pa danas pripadaju teritoriji Nacionalnog parka "Udžung-Kulon".
krakatau
© Wikimedia Commons/ChrisDHDR
Ostrvo i arhipelag Krakatau u Indoneziji. Tamnija nijansa pokazuje koliko je bilo nekada, pre stravične erupcije iz 1883. godine čija se eksplozija čula na drugoj strani planete
Krakatau je izbacio i ogromne količine sumpor-dioksida koji su visoki vetrovi preneli na sve strane planete, što je izazvalo globalni rast koncentracije sumporne kiseline u cirusima, perjasto-pramenastim oblacima koji su zbog toga odbijali mnogo više sunčeve svetlosti nego što je uobičajeno.

To je već naredne godine izazvalo pad prosečne temperatura na Severnoj hemisferi za 1,2 stepena celzijusa, vremenski obrasci su bili haotični godinama, i klima se nije unormalila sve do 1888. godine, kada je sumpor napokon pao na tlo u vidu kisele kiše. Na južnu Kaliforniju su u godini nakon erupcije pale rekordne padavine, a istovremeno nije bilo El Ninja, koji se inače uvek javlja kada taj deo Amerike iskusi obilne kiše; međutim, naučnici nisu sigurni da postoji veza.

Još jedna interesantna stvar koju treba pomenuti je to, da je ova erupcija izazvala višegodišnje zatamnjenje neba, i spektakularne crvene sutone koji su oslikavani a da autori slika verovatno nisu shvatali da je "krivac" Krakatua.

Iz tih godina imamo i izveštaje ljudi koji su prijavljivali plavi i zeleni Mesec; bila je to posledica izmenjenog prelamanja svetlosti: u oblacima pepela bilo je delića širine jednog mikrometra koji razbacuje crveno svetlo a dopušta prolaz drugim bojama. Takođe, prvi put u istoriji zabeleženi su noćni svetleći oblaci.