serijski ubojica
© Keystone
Marc Dutroux
Slučaj poznatog pedofila-ubice Mark Dutroa, koji sada služi doživotnu kaznu u Belgiji, zloglasan je zbog ogromne izopačenosti zločina koji su počinjeni. Dokazi su se pojavili dva puta u ovom predmetu, prvo u pravnom postupku, a potom objavljivanjem mnogih zapisa tužilaštva od strane Vikiliksa 2009. godine.

Slučaj je obeležen ekstremnim potiskivanjem dokaza, što su mnogi nazvali prikrivanje od strane belgijske vlade. Ovaj slučaj je očigledan primer duboke sudske i političke korupcije koja dovodi do širokog javnog nepoverenja u legitimnost njihovih institucija vlasti.

Bilo je neophodno da prođe veci deo decenije kako bi belgijski pravni sistem 2004. godine osudio Mark Dutroa za otmicu i silovanje šest devojaka sredinom devedesetih godina, od kojih su četiri ubijene. Slučaj je bio zloglasan zbog neobjašnjivo velikog broja misterioznih smrti, potiskivanja dokaza od strane policije i brojnih iskaza svedoka o ekstremnoj zloupotrebi počinjenoj od strane dobro povezanog, nasilnog, pedofilskog kruga piše consortiumnews.com

Slučaj je podstakao oko 300.000 Belgijanaca da 1996. godine izađu na ulice, kako bi se solidarisali sa žrtvama, u demonstracijama poznatim kao "Beli marš", u kom su demonstranti usvojili boju koja je u Belgiji znak nade.

Afera Dutro ostavila je tako duboke tragove u svesti belgijskog stanovništva da je otprilike jedna trećina Belgijanaca, koja je delila prezime Dutro sa optuženim, pravno promenila svoje prezime. Uprkos tome što je slučaj pravno zaključen, mnogo godina kasnije, očigledno je da brojni, značajni elementi važnog predmeta ostaju nerešeni.

Hapšenje

Slučaj je počeo hapšenjem Mark Dutroa 1996. godine. Dve od četiri mrtve devojke pronađene na njegovom posedu bile su žive zakopane nakon što su bile zamotane u plastiku. Još dve devojke su umrle od gladi u tamnici ispod zemlje, koju je sam napravio, dok je Dutro služio kratku zatvorsku kaznu. Deo javne uznemirenosti u vezi sa vođenjem ovog slučaja proizilazi iz njegovih ranijih presuda za slična silovanja devojaka; uprkos prirodi ovih zločina, on je rano pušten na slobodu, što mu je omogućilo da ponovo počini ove zločine.

Medijski izveštaji opisuju žrtve koje se drže u kavezima. Nadležni organi nikada nisu analizirali veliku količinu DNK dokaza iz ovih ćelija, iako bi možda pomoći njih otkrili identitete dodatnih počinilaca. Odbrana je redovno navela dokaze DNK koji ukazuju na to da su drugi ljudi posetili njegovu tamnicu, aludirajući na stotine ljudskih dlaka koje nikada nisu uzete u obzir.

Policija je na kraju priznala da su mogli da spasu živote devojaka da su gledali video zapise konfiskovane iz kuće Dutroa, koji pokazuju da gradi tamnicu u kojoj su neke od devojaka umrle.

Dutroov advokat je na sudu prokomentarisao propust u analizi DNK dokaza pronađenih u podrumskoj ćeliji u kojoj su umrle dve Dutroove žrtve: "Da li ljudi mogu da vas nateraju da verujete da nije umešana pedofilska mreža? Na osnovu dokaza jasno vidimo da su podrumske tamnice posećivale druge osobe, a ne ovde prisutni optuženi" .

Dutro i njegov branilac su, tokom njegovog krivičnog postupka, stalno tvrdili da je on otimao i zlostavljao devojke uz pomoć policije, kao deo mreže trgovine i zloupotrebe dece, povezane sa elitom belgijskog establišmenta.

Saradnik Mišel Niul

Dutro je takođe tvrdio da je belgijski biznismen Mišel Noul bio njegov saučesnik i da je bio njegova veza za veće kriminalne poduhvate. Niul je optužen u vezi sa slučajem "otmice, silovanja, zavere i droge", među ukupno 13 osoba koje su optužene u vezi sa slučajem Dutro. Niul je oslobođen optužbi za otmicu ali je osuđen za učešće u mreži trgovine drogom i ljudima u Belgiji.

Niul je, nakon što je protiv njega podignuta optužnica, izjavio da slučaj nikada neće doći na sud jer je imao "informacije o važnim osobama u Belgiji koje bi mogle da sruše vladu".

Prema BBC-u, istražitelji su verovali da su Dutro i Niul deo veće mreže trgovine ljudima na velikim udaljenostima koja uključuje automobile i uvoz devojaka iz Slovačke.

Niulova presuda za trgovinu drogom i ljudima postavlja pitanje ko je još možda bio uključen u mrežu. Njegova izjava, da bi on mogao da "sruši vladu", implicira da su njegove kriminalne aktivnosti uključivale veze sa uticajnim pojedincima, što potvrđuju i izjave Mark Dutroa. Te potencijalne veze, koje nisu istraživane, podstakle su bes javnosti zbog neuspeha belgijskog sudskog procesa.

Informacije Vikiliksa

Godine 2009. Vikiliks je dostavio dodatne informacije u vezi sa slučajem putem njihove publikacije "Dosije Dutro". Belgijske vlasti su kasnije bezuspešno pokušale da primoraju Vikiliks da ukloni dosije.

Vikiliksov rezime slučaja Dutro:
"Dutro je bio deo evropskog kriminalnog podzemlja, a slučaj je bio povezan sa drugim ličnostima iz podzemlja, korupcijom policije, a tako i sa belgijskim političarima."
Ovaj dokument takođe pokazuje velike finansijske transakcije, mape brojnih evropskih zemalja i prisustvo međunarodnih valuta uključujući i Maroko i Saudijsku Arabiju. Dosije pokazuje isplate stotina hiljada franaka Dutroovoj tadašnjoj ženi kao i transakcije na njegov bankovni račun. Iz ovih dokumenata izgleda da je razumno zaključiti da Dutro i Niul nisu delovali sami u svojim kriminalnim poduhvatima. Nedostatak istrage o finansijskim vezama Mark Dutroa povećao je frustraciju zbog užasno neefikasne pravne procedure.

Mark Dutro je bio električar koji je živeo od socijalne pomoći tokom vršenja zločina ali je ipak posedovao 10 kuća.

Misteriozne smrti

Istraga je takođe stagnirala zbog neuobičajeno velikog broja smrtnih slučajeva u vezi sa skandalom. Među njima je bio sin sudije, policijski službenici pa čak i glavni tužilac koji je nadgledao slučaj. Te smrti podstakle su zabrinutost da je Dutro deo veće pedofilske mreže koja je prošla nekažnjeno.

Guardian je preneo: "Od hapšenja osumnjičenog, dvadeset potencijalnih svedoka, povezanih sa slučajem, je umrlo pod misterioznim okolnostima, podstičući sumnje na zataškavanje koje dostiže najviše nivoe". Guardian je dodao da su takođe nestali i važni dokazi.

Tračak nade

Sudija Konerot, prvobitni sudija u slučaju, posmatran je kao junak u Belgiji, jer su njegove akcije rezultirale oslobađanjem dve devojčice iz Dutroove tamnice. Uprkos tome što ih je spasio, belgijsko pravosuđe ga je skinulo sa slučaja zbog nečega što je označeno kao sukob interesa, nakon što je podelio obroke kroz donacije porodicama žrtava.

Izjave sudije, nakon njegovog uklanjanja sa slučaja, pružile su dodatne naznake duboke korupcije vezane za organizovanu trgovinu ljudima, silovanje i ubistvo dece. Medijski izveštaji preneli su izjave Konerota na sudu, gde je rekao da su "zavere na visokom nivou" zaustavile njegovu istragu o "mafiji povezanoj sa zlostavljanjem dece".

On je zatim izjavio da su mafijaške grupe preuzele kontrolu nad "ključnim institucijama zemlje".

Takođe je otkriveno da je još jedan sudija u ovom slučaju, Van Espen, imao lične veze sa Mišelom Niulom. Van Espen je kao advokat zastupao Niulovu suprugu, a Van Espenova sestra bila je Niulova kuma. Uprkos tome, Van Espen nije podneo ostavku na ovaj slučaj sve dok njegove veze sa Niulom nisu javno objavljene 1998. godine.

Konerotovo uklanjanje i dozvoljavanje Van Espenu da ostane na tom slučaju, bio je još jedan izvor gneva belgijskog stanovništva.

Ova korupcija je još jednom potvrđena kada je Mark Vervilgen, predsednik parlamentarne istrage o slučaju Dutro, progovorio o pokušajima gušenja njihove istraga o vođenju predmeta. On je na kraju objavio knjigu u kojoj tvrdi da su zaključci komisije bili nametnuti od strane političkih i pravosudnih lidera kako bi se sprečilo otkrivanje detalja koji bi implicirali saučesništvo dodatnih počinilaca.

Rene Mičo, policijski službenik, nije uspeo pravilno da analizira video trake koje su oduzete od Dutroa i koje bi otkrile njegovu umešanost u silovanje i izgradnju ćelija u kojima su držane otete devojke. Stotine traka nisu obrađene, neke su mu čak i vraćene. On je dodatno osuđen u očima javnosti zbog toga što je ignorisao glasove dece koja su vikala kada je posetio Dutroov dom. Belgijska policija je priznala da je to nereagovanje rezultiralo smrću dve Dutroove žrtve. Uprkos takvoj ekstremnoj nesposobnosti, službenik je unapređen u položaj policijskog komesara.

Protestovanje belgijskog naroda protiv sistemske korupcije bilo je povezivanje sa ludilom i tako je prezir, posredstvom srama, pretvoren u tešku tišinu. Godinama je jedini odgovor poznatim i nepoznatim Dutroovim žrtvama bio isti: glasna tišina.