Slika
© uandi.ruSergej Lavrov
Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je danas da ne može da se otme utisku da aktuelna kriza u Makedoniji ima veze sa tim što je ova zemlja odbila da uvede sankcije Rusiji i što je pokazala da je zainteresovana za gasovod „Turski tok“.

Lavrov je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa srpskim kolegom Ivicom Dačićem, na pitanje Sputnjika u vezi sa aktuelnim dešavanjima u Makedoniji rekao da postoji ozbiljna bojazan da su ona posledica dobro pripremljenih terorističkih akcija i da nijedan razuman političar na to ne može da ostane ravnodušan.

„To je poziv na još jedno krvoproliće na Balkanu. Ne mislim da bi bilo ko od razumnih političara mogao da bude ravnodušan prema takvim pozivima. Ozbiljno strahujemo da je to posledica terorističkih akcija koje su dobro pripremljene i s tim u vezi smo zabrinuti zbog onoga što se dešava na Kosovu, pa i u nekim delovima Bosne i Hercegovine“, rekao je Lavrov.

On je podsetio da je poznato da Islamska država pokazuje aktivnost u regionu i da pokušava da vrbuje omladinu za terorističke aktivnosti na Bliskom istoku, te da u tom smislu EU ne treba da zauzima bojažljiv stav i da pokušava da prikaže kao da su to pojedinačni slučajevi koji nisu deo šire organizovane celine.

„Mislim da oni shvataju šta se dešava, ali se ustručavaju da to kažu, kako bi opravdali neefikasnost sopstvenih napora. Obavezno ćemo sa evropskim kolegama razgovarati o toj temi“, napomenuo je Lavrov.

On se ponovo osvrnuo na dešavanja u Makedoniji naglasivši da se u ovom slučaju verovatno pokazuje, kako je rekao, mentalitet konfrontacije po principu „ili-ili“.

Ne mogu definitivno da sudim, ali objektivno ispada da razvoj makedonskih događaja ima veze sa odbijanjem Makedonije da uvede sankcije Rusiji i zainteresovanošću Skoplja za ’Turski tok‘. Ne možemo da se otmemo utisku da tu postoji neka veza“, rekao je Lavrov.

Ovde je reč o terorizmu, to treba Zapad da kaže

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je da je ideju o svealbanskom ujedinjenju i zvanično potvrdio albanski premijer Edi Rama, ali da ona ne nailazi na značajniju osudu Brisela, Vašingtona i drugih zapadnih zemalja.

„Posledica toga je i politička aktivnost, ali i neke druge aktivnosti koje smo mogli da vidimo u Makedoniji, gde je jedan od uhapšenih terorista rekao da je njihov cilj bio stvaranje albnske države u ovoj zemlji. To nas podseća na neke druge ciljeve. Ne smeju da postoje dvostruki standardi. Srbiju ne interesuje ko će da vlada u Makedoniji. Srbiju, pa i čitav region i Evropu, treba da zanima politička stabilnost i bezbednost u Makedoniji, jer je ona od značaja za taj region. I zato mi najoštrije osuđujemo ono što se desilo u Makedoniji“, rekao je Dačić.

On je naglasio da politika velikoalbanskog nacionalizma mora da naiđe na osudu, a ne na blaga saopštenja EU koja maltene pozivaju dve strane da se dogovore.

Ne postoje dve strane kada su u pitanju teroristi. Da li ste vi mogli nekog da pozovete da se dogovara sa Al Kaidom. Ovde je reč o terorizmu, ali to treba neko da kaže“, rekao je Dačić.

Dačić je upitao šta bi se desilo da je on rekao da će se svi Srbi ujediniti pod zastavom Evropske unije i dodao da se nameću dva objašnjenja — ili u Briselu ne shvataju ozbiljno Albance, ili im tolerišu.

Srbija zainteresovana za Turski tok

Ministar Dačić rekao je da je Srbija zainteresovana za učešće u ’Turskom toku‘, ali je dodao da možemo samo da izrazimo načelnu spremnost za učešće u ovom projektu i da bi o tome trebalo ozbiljno razgovarati.

„Pozivamo EU da od samog početka uđe u suštinu problema i ne pravi probleme zemljama koje su članice Unije. Srbija nije bila problem u Južnom toku nego Bugarska“, podsetio je Dačić.

Dodao je da će za nekoliko godina, kad bude prestala isporuka ruskog gasa preko Ukrajine, stići zima i onda će se razgovarati o tome ko je kriv.

„Zato o ovome i razgovaramo na ovako energičan način, zato što nas nervira situacija da sve može da se uradi kad je u pitanju Severni tok a kad je Južni ne može ništa. Imamo ista prava kao i stanovnici EU koji žive u severnom delu. Ovde je očigledno reč o tome da ćemo imati problema u energetskoj bezbednosti i snabdevenosti gasom ukoliko ovo pitanje ne rešimo“, kazao je šef srpske diplomatije.

Lavrov je istakao da Rusija nikome ništa ne nameće, već da samo predlaže na osnovu onoga što je već dogovorila sa Turskom, a da vidi i interesovanje balkanskih zemalja.

„Ako EU svoj pristup bude zasnivala na odgovornoj oceni situacije i na svojoj zainteresovanosti na osiguranju energetske bezbednosti treba da podrže te dogovore i daju doprinos toj ideji“, poručio je Lavrov.

Dačić je naglasio da ovaj deo Evrope ne može da ostane slepo crevo kad je reč o gasu.

Srpsko predsedavanje OEBS-u uspešno

Kad je reč o međunarodnim temama, Srbija kao predsedavajući OEBS-u želi da pomogne da lakše dođe do dogovora u Ukrajini i da na terenu budu sprovedeni dogovori postignuti na „normandijskom nivou“, rekao je Dačić.

„Zato je važno da se poštuje prekid vatre i paket usvojen u Minsku i da se sa bezbednosno-vojnih što pre prelazi na pitanja koja će se ticati budućnosti, poput ekonomije, plata, penzija, humanitarnih pitanja i najvažnije pitanja političke budućnosti i početka nacionalnog dijaloga u Ukrajini“, naglasio je srpski ministar.

Prema rečima Lavrova, Srbija je verna svim principima OEBS-a i veoma uspešno predsedava toj organizaciji.

Kako je dodao, uloga OEBS-a raste i to pokazuje i situacija u Ukrajini, gde ova organizacija ne pomaže samo da se uspostavi primirje i nadgleda njegovo poštovanje i povlačenje oružja, već pomaže i u razmatranju svih problema gde se posebne grupe u okviru posmatračke misije bave različitim oblastima — ekonomijom, humanitarnom sferom...

„Uloga tih predstavnika nije da nameću neke recepte, nego da stimulišu maksimalno uspešni proces pregovora, pre svega između Kijeva i DNR i LNR, jer se nijedan od dogovora iz Minska ne može ispuniti bez njih“, izjavio je ruski ministar i ukazao da se samo neposrednim dijalogom može doći do rešenja.

Lavrov i Dačić istakli su da su odnosi Rusije i Srbije tradicionalno dobri, stabilni i prijateljski. Između ove dve zemlje nema spornih pitanja, zahvalni smo Rusiji na podršci i principijelnom stavu prema Kosovu. Često se čuje da Srbija treba da bira između dve vatre i dve stolice, ali svima je jasno, i u Briselu to treba jasno da čuju, da Srbija želi da bude deo EU. To, međutim, ne znači da će prekinuti veze sa tradicionalnim prijateljima, pre svega sa Rusijom“, zaključio je šef srpske diplomatije.