„Kada studenti beleže informacje koristeći laptop, imaju tendenciju da rade kao softveri koji pretvaraju izgovorenu reč u napisani tekst", smatra profesorka Ramirez. Ona objašnjava da nije poenta u doslovnom zapisivanju jer takvom vidu učenja nedostaju sinteza i razumevanje sadržaja. Studenti koji zapisuju koristeći laptop imaju površnu vezu sa onim što im je prezentovano. Oni koji beleže rukom procesuiraju informacije i predstavljaju ih na način koji ima smisla. Oni tako uče, tvrdi naučnica.
„Moramo se zapitati da li hoćemo da studenti imaju duboku ili površnu vezu sa onim čemu ih učimo" ‒ upozorava Ramirezova i dodaje da živimo u svetu „sitnih zvučnih bajtova, gde nam se vesti dobacuju neprocesuirane", ali da to ne bi trebalo da bude i model za razmenu informacija u školama.
Ona, takođe, primećuje: „sposobnost da se znanje dosegne na nove načine mnogo je važnija u 21. veku nego znanje samo". Dakle, studenti koji stvaraju dublje veze sa informacijama mogu da ih povežu na novi način - mogu da kreiraju.
Moć olovke
Laboratorijska sveska za beleške izgubljena je umetnost u svetu nauke danas. U njoj su ranije naučnici pisali svoja zapažanja, utiske, različite informacije o rezultatima eksperimenata koje rade.
Profesorka Ramirez preporučuje profesorima da „ožive" laboratorijsku svesku kod studenata ‒ „zadajte im da rukom nacrtaju ono što vide i ono što žele da dobiju; neka to vizuelno zamisle i prenesu bez upotrebe digitalnih slika".
Istraživanja govore i da pravljenje slika kamerom ne unapređuje memoriju, tako da bi sveske mogle da posluže za pisanje i crtanje. Nije važno koliko su spretni u tome, važno je podsticati mogućnosti za eksperimentisanje.
Američka naučnica predlaže profesorima i nastavnicima da uključe zapisivanje u aktivnosti na času čak i kad imaju visokotehnološki opremljenu učionicu.
„Kad dajem svojim studentima (Power Point) prezentaciju slika, pokazujem im verziju koja ne sadrži baš sve informacije na ekranu, što znači da treba da ih oni, potom, dopune svojom rukom" ‒ objašnjava profesorka, srećna što na taj način može da vidi koliko se studentski radovi međusobno razlikuju i što studenti tako „uče kako da sami uče".
Zato, nemojmo mešati efikasnost sa pravim ciljem nastave, poručuje Ramirezova. Cilj nastave nije da se što više „nabuba". Suština je učenje. Važno je da studenti nauče na koje načine mogu da prodru kroz informaciju koju dobiju.
Korišćenje laptopova ojačava ideal industrijske revolucije prema kome bi svako dete trebalo da primi informaciju na isti način i da je razume na isti način. Međutim, kad se povremeno kompjuteri zamene olovkom, učenje se odigrava na pravi način, a to je ono zbog čega smo ovde pre svega, zaključuje američka naučnica.
Komentar: Pored oživljavanja laboratorijskih sveski, ono što je mnogim školama potrebno je i oživljavanje samih laboratorija. Današnje učenje se previše zasniva na teoretskoj a premalo na praktičnoj nastavi. Digitalizacija nastave je samo još jedan korak u pogrešnom smeru.