Iako su tri planete u Sunčevom sistemu okružene prstenovima, najprepoznatljiviji je gigant Saturn. Njegovi savršeno koncentrični krugovi se sastoje od četiri glavne grupe i tri bleđa segmenta.
Sve ovo je navelo naučnike da dođu do niza teorija o njihovom nastanku. Najnovijom studijom, koju je pokrenuo tim istraživača na čelu sa Rijukijem Hijodom sa japanskog Kobe univerziteta, ustanovljeno je da bi prstenovi mogli da budu ostaci mnoštva nebeskih tela veličine Plutona.
„Ovo otkriće ukazuje na to da su prstenovi džinovskih planeta prirodni nusproizvodi procesa formiranja planeta u našem solarnom sistemu“, saopšteno je na Univerzitetu.
Istraživači pretpostavljaju da je pre oko četiri milijarde godina veći broj objekata u Kjuper pojasu odlutao ka unutrašnjosti Sunčevog sistema. Dok su prolazili pored Saturna, Urana i Neptuna, nebeska tela su razbijena gravitacijom planeta.
Ostaci su zatim ostali zaključani u orbiti, formirajući prstenove stena i leda.
„Istraživači su takođe simulirali dugoročnu evoluciju zarobljenih fragmenata korišćenjem superkompjutera u Nacionalnoj astronomskoj opservatoriji u Japanu“, navodi se u saopštenju.
„Pomoću ovih simulacija otkriveno je da su se zarobljena nebeska tela, početne veličine od nekoliko kilometara, sudarala velikom brzinom u više navrata i postepeno razbijala u male komadiće.“
Rezultati ove studije takođe daju naučnicima ideju o nastanku drugih solarnih sistema.
„To znači da gigantske planete otkrivene oko drugih zvezda verovatno imaju prstenove koji se formiraju sličnim procesom“, dodaje se u saopštenju.
„Nedavno je otkriven sistem prstenova oko neke planete izvan naše galaksije, pa će dalja otkrića prstenova i satelita oko udaljenih planeta unaprediti naše razumevanje njihovog porekla.“
Komentari čitatelja
na naše novosti