germany usa
Vest da je Nemačka pretekla Kinu i postala zemlja koja beleži najveći spoljnotrgovinski suficit na svetu skoro da bi ovih dana ostala nezapažena da glavni trgovinski savetnik novog američkog predsednika Donalda Trampa nije oštro kritikovao nemačku monetarnu i trgovinsku politiku. Budući da su slične oštre javne kritike Tramp i njegovi saradnici ranije upućivali samo Kini i Meksiku, preteći im trgovinskim ratom, najnoviju kritiku mnogi tumače kao najavu američkog trgovinskog rata protiv Nemačke.

Prema analizi uglednog minhenskog Instituta za ekonomska istraživanja (Ifo), Nemačka je u prošloj godini ponovo oborila rekord u ostvarenom spoljnotrgovinskom suficitu za razliku od SAD koje beleže rekordan deficit.

„Nemački trgovinski bilans pokazuje procenjeni suficit od 297 milijardi dolara”, rekao je za nemačko dopisništvo Rojtersa stručnjak instituta Ifo Kristijan Grime, dodajući da je na drugom mestu Kina sa suficitom od 245 milijardi dolara, dok je na trećem mestu Japan.

Ove brojke znače da je Nemačka zaradila bezmalo 300 milijardi dolara (oko 15 milijardi više nego u 2015) tako što je drugim zemljama prodala više robe i usluga nego što je potrošila na uvoz. Prema institutu Ifo, najznačajniji uticaj na rast spoljnotrgovinskog suficita Nemačke imao je izvoz automobila i hemijskih proizvoda, dok je nemačko ministarstvo ekonomije ranije iznelo procenu da je višak u nemačkoj državnoj kasi ostvaren zahvaljujući pojačanom izvozu u SAD i Veliku Britaniju.

Istovremeno institut Ifo procenjuje da su u 2016. SAD imale najveći spoljnotrgovinski deficit na svetu, tako da su za čak 478 milijardi dolara više kupovale inostranu robu i usluge nego što su ih izvozile.

Da Tramp američki spoljnotrgovinski deficit ne želi da smanji samo trgovinskim ratom sa Kinom i Meksikom već i da su mu na meti i Nemačka i možda cela Evropska unija, svedoči intervju koji je londonskom „Fajnenšel tajmsu” dao Piter Navaro, jedan od autora Trampovog privredno-političkog izbornog programa kojeg je kada je došao u Belu kuću postavio za šefa Nacionalnog saveta za trgovinu. Navaro je optužio Nemačku da iskorišćava potcenjeni evro kako bi njeni proizvodi bili jeftiniji i kako bi stekla prednost u odnosu na ostale trgovinske partnere.

„Nemačka nastavlja da iskorišćava ostale zemlje u EU, kao i SAD, sa ’svojevrsnom nemačkom markom’ koja je drastično potcenjena”, rekao je Navaro, između ostalog, dodajući da je planirani sporazum o zoni slobodne trgovine između SAD i EU (TTIP) mrtav.

Kritike koje je on izneo na račun Nemačke kao zemlje koja beleži ogroman trgovinski i budžetski suficit nisu nove. Međunarodni monetarni fond je ranije u više navrata pokušavao da ubedi Berlin da poveća trošenje iz budžeta te da time pospeši domaću potrošnju i spori ekonomski rast u EU. Među ekonomistima nije tajna da Nemačka koristi trgovinske prednosti članstva u evrozoni, jer je vrednost evra niža zbog slabijih ekonomija evrozone, kao što su Grčka, Španija i Italija. Nasuprot tome, kada je bila van ove valutne zone, nemačka marka je bila znatno jača u odnosu na ostale evropske valute, što je nemački izvoz činilo znatno skupljim, a nemačke proizvode manje konkurentnim na evropskom i svetskom tržištu. Istini za volju, Berlin protekle dve godine nastoji da oslabi moć Evropske centralne banke (ECB) - što bi samo oslabilo evro a ne ojačalo. Osim toga, stručnjaci ističu da nije problem potcenjen evro, već da je vrednost dolara precenjena.

Iako je ovo već odavno poznato, u potpunosti je neuobičajeno da se razlike u monetarnim i trgovinskim politikama dva zapadna partnera prvo nađu u novinama pre nego što se prodiskutuju iza zatvorenih vrata.

Nemačka kancelarka Angela Merkel odbacila je ove kritike, istakavši da je vrednost evra odgovornost ECB, kao da se ona zalaže za trgovinu „u poštenoj konkurenciji sa svima” na svetskom tržištu.

„Što se tiče pitanja evra i njegove vrednosti, Nemačka je zemlja koja se uvek zalagala da kreira nezavisnu politiku, baš kao što je činila Bundesbanka kada nije bilo evra”, rekla je ona. „Zbog toga, mi nećemo imati nikakav uticaj na to šta odlučuje ECB. To ne mogu ni ja u ovoj situaciji, niti želim da se bilo šta u tom pogledu promeni.”

I pre nego što je objavljen Navarov intervju, u Nemačkoj su vodeći ekonomski stručnjaci raspravljali o potencijalnom trgovinskom ratu sa SAD i kako bi to moglo da ekonomski ugrozi izvozni uspeh i blagostanje Nemačke.

„Suočavamo se sa trgovinskim ratom sa SAD. Moramo da se suočimo sa teškom realnošću”, rekao je za nedeljno izdanje dnevnog lista „Frankfurter algemajne cajtung” Marsel Fračer, predsednik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIV) u Berlinu. „Ukoliko Donald Tramp zaista misli ono što kaže, to će imati negativan efekat na svetsko bogatstvo.”

Uzimajući u obzir Trampove reči upućene Meksiku i američkim kompanijama koje u SAD prodaju svoje proizvode proizvedene u Meksiku, nije čudno što je i nemački izvoz na meti Trampa, budući da su SAD u prvih 11 meseci prošle godine u trgovini sa Nemačkom i Meksikom ostvarile gotovo identičan trgovinski deficit od po 60 milijardi dolara. Ako se gleda trgovina sa celom EU, SAD su istom periodu u manjku za 134 milijarde.

Nemački ekonomisti strahuju da bi Navarove reči o Nemačkoj i „potcenjenom evru” mogle da dovedu do toga da američko ministarstvo finansija označi Nemačku kao „valutnog manipulatora”, što bi omogućilo SAD da uvedu sankcije nemačkim izvoznicima pa čak i nemačkim kompanijama u SAD.

„Ukoliko (nemački) ekonomski odnosi sa SAD budu dovedeni do nule, ukupno 1,6 miliona ljudi u Nemačkoj bi moglo da ostane bez posla”, rekao je direktor instituta Ifo Klemen Fuest, dodajući da bi još veći rizik po opstanak radnih mesta u Nemačkoj usledio ukoliko Evropa uvede kontramere Americi. „Nemačka, koja je zemlja izvoznik, zbog restrikcija u svetskoj trgovini oseća veće posledice nego druge zemlje.”