Gospodari lutakaS


Newspaper

Istina ugrožava interese Zapada: Ministar odbrane Velike Britanije želi pozvati na odgovornost RT i Sputnik


Sputnik
Pet, 03 Vel 2017 08:15 UTC
Istina ugrožava interese Zapada: Ministar odbrane Velike Britanije želi pozvati na odgovornost RT i Sputnik
© Reuters
Ministar odbrane Velike Britanije Majkl Felon smatra da je neophodno da se „pozovu na odgovornost“ „informacioni servisi, kao što su RT i ’Sputnik‘“.

„Kao deo odgovora NATO-a i Zapada na akcije Rusije treba da budu agresivne akcije usmerene na borbu protiv lažne stvarnosti koja se stvara dezinformacijama u sovjetskom stilu“, istakao je Felon u svom govoru o Rusiji na Univerzitetu Sent Endruz u Škotskoj.


Komentar: Ako iko stvara lažnu stvarnost onda su to zapadni mediji.


„Laž može da pređe pola sveta dok istina tek obuva čizme. Moramo pozvati na odgovornost informacione resurse kao što su RT i „Sputnjik“. „Ofkom“ (regulatorno telo za komunikacije) je 2015. odlučio da je sadržaj emisija RT „ili značajno dovodio u zabludu ili nije bilo dovoljno objektivan" u pitanjima koja se odnose na Siriju i Ukrajinu. Na granici ironije je i to da se jedan od ovih programa zove ’Tragač za istinom‘“, tvrdi Felon.

U svom govoru Felon je pomenuo RT i „Sputnjik“ nekoliko puta u istom kontekstu.

Od kraja prošle godine tema informacione borbe sa ruskim medijima počela je prilično često da se čuje u Velikoj Britaniji i drugim evropskim zemljama. U novembru je Evropski parlament usvojio je rezoluciju o potrebi za suprotstavljanjem ruskim medijima, pri čemu veliku pretnju predstavljaju agencija „Sputnjik“ i televizija RT.
Više...
Map

Čurkin odgovara na apsurdne izjave zapadnih kolega


Sputnik
Pet, 03 Vel 2017 07:38 UTC
Vitalij Čurkin
© AP Photo/ Julie Jacobson

Stalni predstavnik Rusije u UN Vitalij Čurkin odgovorio je na izjavu američke koleginice Niki Hejli o pripadnosti Krima rečima iz Ustava SAD.

Novi američki ambasador u UN Niki Hejli u četvrtak se prvi put obratila Savetu bezbednosti UN na otvorenoj sednici o stanju na istoku Ukrajine. Ona je sa žaljenjem u svom govoru istakla da „mora da osudi agresivne akcije Rusije“ prema Ukrajini.

Hejli je, takođe, rekla da američke sankcije Rusiji zbog Krima ostaju na snazi „dok Rusija ne vrati kontrolu nad poluostrvom Ukrajine“.
„S tim u vezi ne sme se zaboraviti da se u Ustavu Sjedinjenih Američkih Država nalaze divne istorijske reči: ’Mi, narod‘“, odgovorio je Čurkin Hejlijevoj, „Narod Krima sasvim je jasno izrazio svoju volju na referendumu“.
Tokom zasedanja i stalni predstavnik Velike Britanije u UN Metju Rajkroft govorio je o odgovornosti Rusije za krizu u Ukrajini koja je, prema njegovim rečima, počela sa događajima na Krimu. Čurkin je istakao da je sve počelo od državnog udara koji je u velikoj meri imao podršku iz inostranstva.

On je, takođe, odgovorio kolegi iz Velike Britanije: „Vratite Malvinska ostrva, vratite Gibraltar, vratite deo Kipra koji ste anektirali, vratite arhipelag Čagas u Indijskom okeanu koji ste pretvorili u veliku vojnu bazu. Tada će vam savest, možda, biti malo čistija i moći ćete razgovarati o drugim stvarima“, naglasio je Čurkin.
Više...
Jet1

Deir Ez-Zor ne smije pasti u ruke ISIL-a

N.Babić
logicno.com
Čet, 02 Vel 2017 00:00 UTC
Deir Ez-Zor ne smije pasti u ruke ISIL-a
Deir Ez-Zour – 16. 01. 2017.

Situacija u sirijskom gradu Deir Ez-Zoru je za sirijsku vojsku i od 100 do 200.000 civila, ovisno o procjenama, ekstremno teška. Enklava, okružena teroristima, podijeljena je na dva dijela. Zapadni dio brane dijelovi sirijske vojske, NDF snage i civili, a istočni dio jake snage u zrakoplovnoj bazi sirijske vojske, čijim bi eventualnim gubitkom ISIL sigurno zauzeo ostatak grada i počinio masakr nad lokalnim stanovništvom i zarobljenim braniteljima.

Nakon neprekidnih zračnih udara, koje su provodili i ruski strateški bombarderi, došlo je do slabljenja terorističke ofenzive, ali sirijska vojska još nije uspjela riješiti problem spajanja dijelova enklave. Taktički uspjesi postignuti su u području groblja i elektrane, ali još uvijek nije bilo moguće potpuno probiti obranu terorista i deblokirati cestu.

ISIL je u tom području trenutno u defanzivi, pokušavajući zadržati ključne dijelove fronta, koje misli koristiti u daljnjim ofenzivnim operacijama.

Ofenziva je od strane “kalifata” pokrenuta 15. siječnja, a nakon početnih uspjeha se nisu dogodile značajne promjene na bojištu. Zbog zračnih napada i prebacivanja pojačanja, što je posao kojeg je obavilo sirijsko i rusko ratno zrakoplovstvo, situacija se stabilizirala, a napadi terorista su gotovo prestali. No, u strateškom smislu, ukupna situacija u Deir Ez-Zoru se u borbama u siječnju pogoršala, što može utjecati na odluke sirijskog Glavnog stožera na aktivnosti u nadolazećem razdoblju.

Naime, raspravlja se o mogućem scenariju deblokade Deir Ez-Zor u kampanji ove godine. Čini se da će sirijskoj vojsci puno lakše biti kretati se iz smjera Palmire, nego uz južnu obalu Eufrata. Za Kurde je pitanje deblokade Deir Ez-Zora političko, ali bi oslobađanjem grada dobili dio snaga koje su trenutnu angažirane u tom sektoru.

Kurdske snage trenutne provode napade sjeverno od Deir Ez-Zora, ali ne velikih razmjera, jer je njihov cilj zauzeti samo naftnu Juwif, odakle bi hipotetski mogli zaprijetiti teroristima u gradu. Međutim, Kurdi nemaju dovoljno snaga za veći napad, jer su najveće snage prebacili u operacijama u pokrajini Raqqa.

Komentar: Ovdje možete dobiti malo širi uvid o tome šta se dešava u ovom području Sirije.

Više...
Chart Bar

Da li će Tramp uvesti sankcije Nemačkoj?

Nenad Radičević
Politika.rs
Čet, 02 Vel 2017 22:08 UTC
germany usa
Vest da je Nemačka pretekla Kinu i postala zemlja koja beleži najveći spoljnotrgovinski suficit na svetu skoro da bi ovih dana ostala nezapažena da glavni trgovinski savetnik novog američkog predsednika Donalda Trampa nije oštro kritikovao nemačku monetarnu i trgovinsku politiku. Budući da su slične oštre javne kritike Tramp i njegovi saradnici ranije upućivali samo Kini i Meksiku, preteći im trgovinskim ratom, najnoviju kritiku mnogi tumače kao najavu američkog trgovinskog rata protiv Nemačke.

Prema analizi uglednog minhenskog Instituta za ekonomska istraživanja (Ifo), Nemačka je u prošloj godini ponovo oborila rekord u ostvarenom spoljnotrgovinskom suficitu za razliku od SAD koje beleže rekordan deficit.

„Nemački trgovinski bilans pokazuje procenjeni suficit od 297 milijardi dolara”, rekao je za nemačko dopisništvo Rojtersa stručnjak instituta Ifo Kristijan Grime, dodajući da je na drugom mestu Kina sa suficitom od 245 milijardi dolara, dok je na trećem mestu Japan.

Ove brojke znače da je Nemačka zaradila bezmalo 300 milijardi dolara (oko 15 milijardi više nego u 2015) tako što je drugim zemljama prodala više robe i usluga nego što je potrošila na uvoz. Prema institutu Ifo, najznačajniji uticaj na rast spoljnotrgovinskog suficita Nemačke imao je izvoz automobila i hemijskih proizvoda, dok je nemačko ministarstvo ekonomije ranije iznelo procenu da je višak u nemačkoj državnoj kasi ostvaren zahvaljujući pojačanom izvozu u SAD i Veliku Britaniju.

Istovremeno institut Ifo procenjuje da su u 2016. SAD imale najveći spoljnotrgovinski deficit na svetu, tako da su za čak 478 milijardi dolara više kupovale inostranu robu i usluge nego što su ih izvozile.

Komentar: Kako će Donald Trump promeniti auto industriju u SAD?

Više...
Chess

Moskva: Makedonija se nalazi pod stranim utjecajem


Sputnik
Čet, 02 Vel 2017 17:07 UTC
Moskva
© AFP 2016/ ALEXANDER NEMENOV
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da se politička kriza u Makedoniji pogoršava, kao i da je ta zemlja pod stranim uticajem.

U saopštenju se ističe da je „očigledan spoljni uticaj na političke snage u Makedoniji“ i da se on „nastavlja pod pseudodemokratskim sloganima“.

„Smatramo da se politička kriza u Makedoniji ozbiljno produbljuje, a postaje očigledno da rani parlamentarni izbori, ’veštački izazvani‘ i održani 11. decembra, nisu doprineli rešavanju situacije“, navodi se u saopštenju.

„Čini se da je stvar u tome što se pod pseudodemokratskim sloganima nastavlja grubi spoljni uticaj na političke snage u Makedoniji. Cilj je očigledan — obračunavanje sa makedonskim političarima koji nisu po volji Zapada, da se ponovo formira vlast uprkos mišljenju koje su građani izrazili na izborima“, navodi se u izveštaju.

Rusko Ministarstvo takođe je izrazilo zabrinutost što se u Makedoniji „na osnovu spolja nametnutih ultimatuma zapravo odlučuje koji će blok ući u sastav vladajuće koalicije“.

Komentar: Pogledajte: SAD - Rusija, 3. runda: Borba za Makedoniju

Više...
Dollars

Putin: Kijev pokušava "izmusti" što više novca iz inozemstva


Sputnik
Čet, 02 Vel 2017 16:31 UTC
Putin Orban
© Sputnik/ Aleksej Družinjin
Zaoštravanje situacije u Ukrajini isprovocirala je ukrajinska strana, jer Kijev želi da „izmuze“ što više novca iz inostranstva, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin nakon sastanka sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom u Budimpešti.

„Što se tiče današnje eskalacije, naš stav je poznat. Njega je isprovocirala ukrajinska strana. U petak prošle nedelje počele su borbe. U nedelju su tzv. ukrajinski dobrovoljački odredi zauzeli jedno od uporišta opozicije i ušli u teritoriju od 200 metara pod kontrolom ustanika. U nedelju su odatle bili isterani“, rekao je Putin.

Odgovarajući na pitanje o razlozima za poslednju eskalaciju, ruski lider je naveo da postoji „nekoliko razloga“.

„Prvi razlog je u tome što je ukrajinskom rukovodstvu danas potreban novac, a novac se najbolje ’muze‘ od EU, od određenih zemalja Evrope, iz Sjedinjenih Država i od međunarodnih finansijskih institucija, predstavljajući se kao žrtve agresije“, rekao je Putin.

On smatra da sadašnja ukrajinska vlast nije spremna da realizuje Minski sporazum i traži povod da prestane sa njegovom realizacijom, što može da omogući dalji razvoj konflikta, saopštio je ruski predsednik.

„Treći razlog je unutrašnjo politički. U pozadini očiglednih neuspeha u sferi socijalne i ekonomske politike, aktivirala se i opozicija. Nju treba ućutkati, potrebno je mobilizovati stanovništvo oko aktuelnog rukovodstva. Taj zadatak se lako postiže u pozadini nastavka nekog konflikta“, dodao je je Putin.

Na kraju, Putin je izrazio nadu da će zdrav razum prevladati u Ukrajini i da oni koji su zainteresovani za rešavanje problema političkim sredstvima neće dozvoliti da se situacija na jugoistoiku zemlje razvija po najgorem scenariju, već da će se usredsrediti na realizaciju Minskog sporazuma.
Više...
People

Histerija poslije Trampove odluke o zabrani ulaska migranata je licemjerna politika ostataka klintonističke administracije


kurir.rs
Čet, 02 Vel 2017 10:47 UTC
Histerija poslije Trampove odluke o zabrani ulaska migranata je licemjerna politika ostataka klintonističke administracije
Demonstracije i histerija posle Trampove odluke o zabrani ulaska građana 7 zemalja, prema mišljenju istoričara Aleksandra Rakovića, predstavljaju licemernu politiku ostataka klintonističke administracije, pošto je, kako kaže, Obamina administracija samo jedna od klintonističkih.

Amerika je, dodaje Raković za Sputnjik, u mnogo manjoj meri bila spremna da primi izbeglice sa Bliskog istoka nego što je to bila Evropa.

„Tramp je svakako dobio vruć krompir u ruke. Rekao je da je čitav rat u Siriji i izbeglička kriza uzrokovan od strane prethodne američke administracije. I sad on mora da rešava taj problem koji nije lak“, smatra Raković.

U kontekstu islamskog terorizma, koji Tramp često pominje i vidi ga kao najvećeg neprijatelja, prema Rakovićevom mišljenju se može tumačiti i podizanje zida koji će podići sa granici sa Meksikom. Iako je, podsetimo, i bodljikava žica do sada razdvajala SAD i južnog suseda.

S jedne strane, on je usmeren protiv ilegalnih migranata iz Meksika, ali i zbog strategije SAD vezane za odbranu i hvatanje u koštac sa prirodnim katastrofama ili terorističkim katastrofama koje nanose velike gubitke na teritoriji ove države.

„Jedna od mogućih katastrofa jeste da islamski teroristi preko Meksika — poroznim, jako dugim granicama koje ne mogu da se kontrolišu — prošvercuju prljavu bombu u SAD koja bi uništila jedan kvart u većem gradu, ali bi pritom istovremeno od radijacije stradalo mnogo više ljudi“, ističe Raković za Sputnjik.

Malo je poznato, ističe Aleksandar Pavić, da je Barak Obama 2011. uveo zabranu na ulazak izbeglica iz Iraka na šest meseci i da je to prošlo nezapaženo.

Komentar: Pogledajte također:

Više...
Bad Guys

Istraga UN-a: Saudijski zračni napadi na Jemen mogu biti ratni zločin


newsweek.rs
Uto, 31 Sij 2017 17:35 UTC
Istraga UN-a: Saudijski zračni napadi na Jemen mogu biti ratni zločin
© Reuters

Istraga koju su Ujedinjene nacije sprovele, povodom 10 različitih vazdušnih udara u Jemenu od strane koalicije predvođene Saudijskom Arabijom, utvrdila je da u slučaju čak osam napada ne postoje nikakvi dokazi da su u pitanju bili udari na legitimne vojne mete i mogu predstavljati ratne zločine.

Izveštaj je pokrio 10 udara Saudijske Arabije u kojima je život izgubilo 292 civila, među kojuima je bilo najmanje 100 žena i dece. "U osam od 10 istraženih slučaja, panel nije pronašao dokaze da su targetirani legitimni vojni objekti", stoji u izveštaju predstavljenom Savetu bezbednosti.

"U svih 10 istraga, panel smatra da je skoro potpuno sigurno da se koalicija nije držala međunarodnog humanitarnog prava proporcionalnosti i predostrožnosti u napadima", zaključuje se u izveštaju.

UN navodi i da su kršenja međunarodnog prava u saudijskoj kampanji dovoljno rasprostranjena da oslikavaju ili neefikasan proces targetiranja, ili širu politiku zločina nad civilima i civilnom infrastrukturom.

Od početka rata u Jemenu, preko 10.000 civila izgubilo je život, zbog čega je, prema podacima UN, jemenska kriza rangirana kao jedna od najgorih na svetu.
Više...
Star of David

Izraelski ministar obećao aneksiju cijele Zapadne obale nakon deložacije iz Amona


beta.rs
Sre, 01 Vel 2017 12:57 UTC
Izraelski ministar obećao aneksiju cijele Zapadne obale nakon deložacije iz Amona
© Ronen Zvulun / Reuters

Izraelske bezbednosne snage započele su danas evakuaciju stanovnika divljeg jevrejskog naselja Amona na okupiranoj Zapadnoj obali iako su tamo došle stotine mladih kako bi se tome suprotstavili.

U naselje su došli i mnogi poslanici, kao i jedan ministar, kako bi se pridružili demonstrantima, javljaju izraelski mediji.

Lider izraelske desničarske partije Jevrejski dom, i ministar obrazovanja Naftali Benet, najavio je da će "bolni gubitak Amone" podstaći aneksiju čitave Zapadne obale.

Benet je, govoreći u Knesetu, rekao da će uskoro biti usvojen zakon koji će omogućiti oduzimanje privatne palestinske zemlje i da će se time okončati "nelegalno iskorenjivanje" izraelskih naselja poput Amone.

To je inače najveće od 100 divljih naselja na Zapadnoj obali čiju izgradnju Izrael nije dozvolio, ali je tolerisao njihovo postojanje. Visoki sud pravde je još 2014. godine presudio da se naselje evakuiše, jer je podignuto na privatnoj palestinskoj zemlji, a potom je datum ostvarenja takve odluke pomeran, dok na kraju nije odlučeno da je krajnji rok za evakuaciju 8. februar.
Izrael Amona
Više...
Arrow Up

Ministar vanjskih poslova UAE: Trumpova zabrana putovanja nije usmjerena protiv islama


avaz.ba
Sre, 01 Vel 2017 19:55 UTC
Ministar vanjskih poslova UAE: Trumpova zabrana putovanja nije protiv islama
Ministar vanjskih poslova UAE šeik Abdullah bin Zayed Al Nahyan
Šef diplomatije Ujedinjenih Arapskih Emirata šeik Abdulah bin Zajed Al Nahjan prvi je zvaničnik neke od zemalja Persijskog zaliva koji je stao u odbranu Trumpove uredbe o zabrani ulazaka u SAD državljanima sedam pretežno muslimanskih zemalja.

Al Nahjan je na konferenciji za medije, nakon sastanka sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom sa kojim je u Abu Dabiju govorio o ratu u Siriji i drugim regionalnim pitanjima, rekao da je SAD imala pravo da donese “suverenu odluku” i da vjeruje da ta odluka nije zabrana usmjerena na muslimane.

Rekao je da vjeruje tvrdnjama američke administracije prema kojima potez nije zasnovan na religijskim stavovima i primjetio da većina svjetskih zemalja sa većinski muslimanskim stanovništvom nije na listi.

- Ovo je privremena zabrana i bit će revidirana za tri mjeseca, tako da je važno da se to ima u vidu. Neke od zemalja na ovoj listi imaju strukturalne probleme i trebalo bi da pokušaju prvo da riješe te probleme i te okolnosti, prije nego što pokušaju da riješe problem sa SAD - rekao je Al Nahjan.

UAE su jedan od najbližih saveznika SAD u arapskom svijetu i sarađuju na vojnom, kao i na komercijalnom planu. Osim što su najveće arapsko tržište američke robe za izvoz, Emirati imaju i bliske veze sa novim američkim predsjednikom Trumpom, javlja portal CdM.

Novi golf teren i građevinski kompleks u Dubaiju nose njegovo ime, a kancelarija turističke organizacije Abu Dabija nalaze se u Trumpovoj zgradi “Trump Tower” u New Yorku.
Više...