© Mick Tsikas/EPANovinar Robert Fisk iz Sydneya u Australiji u ožujku 2006.
Pretpostavlja se da je umro od posledica šloga.
Fisk je u petak primljen u bolnicu Sveti Vinsent u Dablinu, nakon što mu je pozlilo, a ubrzo je i preminuo, prenosi tamošnji dnevni list TheIrish Times.
Robert Fisk dobitnik je brojnih nagrada za izveštavanje o Bliskom istoku, gde je pratio dešavanja od sedamdesetih.
Međutim, oštre kritike na račun Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i zapadne politike zaradile su mu reputaciju kontroverzne javne ličnosti.
Fisk je za britanske novine tokom pet decenija izveštavao sa Balkana, Bliskog istoka i iz Severne Afrike.
"On je verovatno najpoznatiji britanski novinar", opisao ga je američki list Njujork Tajms u tekstu iz 2005. godine.
Fisk je rođen 1946. godine u okolini britanskog grada Kent, a kasnije je uzeo i irsko državljanstvo. Značajan deo života proveo je u Bejrutu, a poslednje godine proveo je u svom domu u gradiću Dalki, na desetak kilometara od Dablina.
Irski predsednik Majkl D. Higins izrazio je "iskreno žaljenje" povodom vesti o smrti.
"Svetsko novinarstvo izgubilo je jednog od najboljih komentatora o dešavanjima na Bliskom istoku", saopšteno je iz predsedničkog kabineta.
Fisk je karijeru u britanskom listuThe Sunday Express. Prva kriza koju je pratio bili su nemiri u Severnoj Irskoj 1972, kada je radio kao dopisnik magazinaThe Times.
U tim novinama je 1976. počeo je da radi kao dopisnik za Bliski istok.
Preselio se u Bejrut i izveštavao o građanskom ratu i Islamskoj revoliciji u Iranu 1979. godine, sovjetskoj invaziji na Avganistan i ratu između Irana i Iraka.
Fisk je 1989. godine dao otkaz u listu nakon svađe sa vlasnikom, medijskim mogulom Rupertom Murdokom. Prešao je u britanski dnevni list The Independent, gde je radio do završetka karijere.
Fisk je tokom devedesetih triput intervuisao lidera Al-Kaide Osamu bin Ladena. U prvom intervjuu 1993. godine, Bin Ladena je opisao kao "stidljivog čoveka" koji "izgleda kao planinski ratnik koji se opisuje u jednoj mudžahedinskoj legendi".
Posle napada na Kule bliznakinje u Njujorku 11. septembra 2000. godine, za koji je odgovornost preuzela Al-Kaida, Fisk je sledećih dvadeset godina proveo izveštavajući sukobima na Bliskom istoku, u Avganistanu, Iraku i Siriji.
Fiska su posebno uvažavali jer je znao arapski, a takođe je dobro poznavao region, pa je umeo da natrlja nos novinarima koji pokušavaju da izveštavaju iz kancelarijske fotelje umesto da odu na teren.
Bio je oštar kritičar SAD-a i Izraela, što je posebno došlo do izražaja u knjizi The Great War for Civilisation - The Conquest of the Middle East iz 2005. godine, koja govori o istoriji Bliskog istoka i oružanim sukobima o kojima je decenijama izveštavao.
Fisk se 1994. godine oženio američkom novinarkom Larom Marlou. Razveli su se 2006. i nisu imali dece. Novinari širom sveta oprostili su se od Fiska na društvenim mrežama, a među njima je i BBC urednik za Bliski istok Džeremi Bouen.
"Otišao je prerano", napisao je Bouen na Tviteru.
"Roberta sam voleo i poštovao. Jednom sam taman stigao u Liban pravo iz bivše Jugoslavije gde je bio rat, a on je onjušio moj pancir (nije voleo da ih nosi), tvrdeći da je namirisao šljivovicu. Osvetio sam mu se rekavši da mislim kako njegove izveštaji treba da budu u školskim čitankama. Počivaj u miru, Fisk".
Komentar: Robert Fisk će nedostajati. Malo je ostalo novinara njegovog kalibra.