Avioni saudijske koalicije greškom su napali sopstvene trupe u provinciji Nardžan na jugu Saudijske Arabije.

U napadu je poginulo više od dvadeset vojnika saudijske koalicije i uništeno pet vojnih vozila.

Avioni saudijske koalicije pojačali su napade na jugu Saudijske Arabije kako bi zaustavili novu ofanzivu jemenskih snaga koje su predhodnih dana zauzele velike delove planinskih venaca uz granicu. Ofanziva se vodi u provincijama Džizan i Najran.


Napadi na Saudijce vrše se i u saudijskoj provinciji Asir.

Podsećamo, da su mediji u Jemenu javili da je 28. jula avion saudijske koalicije napao sopstvene trupe u Mavadeim distriktu provincije Taiz, kada je poginulo desetak vojnika. Napad se desio tokom borbi za jemenski vojni kamp Haled, a nakon što su pogođeni od svojih, borci saudijske koalicije su se povukli.

U agresiji na Jemen učestvuje veliki broj zemalja, a brojne su i plaćeničke grupe tako da je koordinacija između jedinica jako loša a nisu retki i međusobni sukobi. Svakog meseca se dogodi da avioni koalicije napadnu sopstvene snage u nekom od delova Jemena ili na jugu Saudijske Arabije.

U svojim vazdušnim napadima Saudijci koriste i zabranjene kasetne bombe, a jemenski mediji su javili da je u provinciji Sada poginulo dete od eksplozije zaostale kasetne bombe. U istoj provinciji koja je uporište pokreta Huta od kasetnih bombi tokom jula poginulo je još jedno dete a troje je ranjeno.

Zvanični mediji pokreta Huta "Al Misirah" saopštio je da je od izbijanja saudijske agresije na Jemen u napadima ubijeno više od 13.000 civila.

Kubanske vlasti saopštile su da su SAD izvele međunarodni napad na Vladu Venecuele uz podršku generalnog sekretara Organizacije američkih država (OAD).

Nakon parlamentarnih izbora u Venecueli, SAD su proglasile predsednika Venecuele Nikolasa Madura za diktatora koji predstavlja opasnost po demokratiju Venecuele i uvele sankcije kojima se zamrzava sva njegova imovina koju bi mogao da ima u SAD.

"Kuba saopštava da je došlo do početka dobro koordinirane međunarodne operacije u režiji Vašingtona uz podršku generalnog sekretara OAD Luisa Almagra, čiji je cilj da ućutka venecuelanski narod i ne prizna njegovu volju, da ga natera da se preda preko napada i ekonomskih sankcija", navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Kube. Kubanske vlasti navode da su veoma dobro upoznate sa ovom "interventnom praksom".

Ministarstvo spoljnih poslova Kube naglasilo je da samo Venecuelanci imaju pravo da odlučuju kako da prevaziđu svoje probleme i odrede svoju budućnost. "Dosta je mešanja, ilegalnih skupova i izdaje bolivarskog duha", dodalo je Ministarstvo.

Prošlog tjedna je njemačka policija potvrdila je kako je čovjek koji je izveo napad u Hamburgu, kada je nožem ubio jednog i ranio šestero ljudi, poznat kao "islamist".

"On je bio poznat kao islamist, ali ne i kao džihadist", ovu apsurdnu izjavu je dao izjavio je glasnogovornik policije Andy Grote, te napomenuo, što je slučaj nakon svakog sličnog napada, "kako je napadač imao i psihičkih problema".

Počinitelj napada je muškarac kojem je odbijen azil u Njemačkoj, a rođen je Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Odmah nakon spomenutog se događa teroristički napad Konstanzu, u njemačkoj saveznoj pokrajini Baden Würtemberg, gdje je u lokalnoj diskoteci Iračanin iz strojnice ubio jednu osobu, više ih je ranio, a njega je onda likvidirala policija.

Nakon Konstanza stiže vijest iz Australije da je policija na vrijeme spriječila teroristički napad na putnički zrakoplov, a trojica od četvero uhićenika su priznala krivnju. Osumnjičeni su namjeravali podmetnuti bombu u putničkom zrakoplovu. Četvorica islamističkih militanata su uhićena u noćnoj raciji na četiri različite adrese u Sydneyu. Policija ne otkriva detalje, no potvrđuje da im je važne informacije dala jedna partnerska obavještajna agencija, te da je za rušenje zrakoplova trebala biti upotrijebljena improvizirana bomba.

"What A Wonderful World"

Zaista?! Kako je predivan svijet u kojem živimo, sve zahvaljujući izvozu zapadne demokracije i strategijama koje su se provodile i još se uvijek provode diljem islamskog svijeta. Ne da su razni psihopati, pojedinci radikalizirani u vehabijskim džamijama i medresama manje krivi, ali priznajmo da su glavni krivci negdje drugdje. Beduin Idn Saud, punog imena Abdulaziz ibn Abdul Rahman ibn Faisal ibn Turki ibn Abdullah ibn Muhammed Al-Saud, nije postao kralj Saudijske Arabije ni voljom naroda, niti je bio utemeljitelj države u pravom smislu te riječi. Nego ju je na poklon dobio od britanskih imperijalista, koji su kasnije uz podršku Sjedinjenih Američkih Država njemu i njegovim potomcima dozvolili da šire vehabijsku ideologiju po svijetu.

Iako trpe teške zračne udare, pomorsku, kopnenu i zračnu blokadu od strane saudijskog režima, jemenske snage pokreta Ansarullah, Huti milicije i dijelovi bivše jemenske vojske koji su ostali odani svrgnutom predsjedniku Aliju Abdullahu Salehu su pokrenuli ofenzivu unutar teritorija Saudijske Arabije i zauzeli planinu Malhamah, te uporišta saudijske vojske u mjestima Faridah Jaberi.

Indija i Kina - dve ekonomije koje beleže najbrži rast - vekovima se bore za hegemoniju u Aziji. Dok Peking gradi lanac baza oko Indijskog okeana, Nju Delhi vežba odbranu sa Amerikom i Japanom.

Poslednja dva meseca u svetskim medijima se često može čitati o novom-starom žarištu u Aziji - sukobu Kine i Indije. Između dve najmnogoljudnije države na svetu razbuktao se konflikt zbog malog komada zemlje ispod Himalaja koji se nalazi na granici između Kine i Butana.

Sve je počelo 6. juna, kada su u sporno područje Dokalam ušli kineski vojni inženjeri i počeli da grade put prema Butanu. To je odmah izazvalo protest suseda, saveznička indijska vojska se umešala (Delhi ima potpisan sporazum sa Butanom o čuvanju granica) i istisnula jedan deo Kineza. Međutim, Peking je uskoro poslao pojačanje u ovo područje.

Delhi se plaši da bi preuzimanjem Dokalama mogao biti doveden u pitanje uski pojas Siliguri, poznatiji kao "kokošji vrat" (u nekim delovima je širok samo 30 kilometara) kojim je više indijskih država povezano sa centrom.

Odluku Vladimira Putina da na nove američke sankcije ne odgovori po principu "oko za oko" ruski eksperti ocenjuju pozitivno. Analitičari smatraju da ruski predsednik nije naseo na provokacije, te da vodi mudru, trezvenu politiku i ostavlja otvoren prostor za dijalog i saradnju.

"To je dalekovidan potez, jer u ovoj situaciji ne bi trebalo nasedati na provokacije i sprovoditi, rekao bih, glupu politiku - 'odgovorićemo istom merom'. Ono što je zaista potrebno za relaksaciju rusko-američkih odnosa jeste odmerenost i uzdržanost. Proterivanje diplomata je dovoljna i veoma ozbiljna mera, jer će ugroziti određene američke projekte u Rusiji, uticaće na proces izdavanja viza i stvoriće određene prepreke u komunikaciji. Ali to ni približno nije ono na šta pozivaju određene 'usijane glave' - da se drastično smanji broj kanala komunikacije između Moskve i Vašingtona. To bi zaista bilo loše za ceo svet i moglo bi da ugrozi ruske nacionalne interese i negativno utiče na rusko-američku saradnju, kako u Siriji tako i na ekonomskom planu", rekao je za Sputnjik doktor istorijskih nauka Aleksandar Kubiškin.

Podsetimo, Vašington je rešio da pooštri sankcije protiv Rusije, kako bi kaznio Moskvu zbog navodnog mešanja u američke predsedničke izbore 2016. godine. Reč je o najoštrijim sankcijama SAD protiv Rusije od početka ukrajinske krize 2014. godine.

Te restriktivne mere su u suštini usmerene protiv ruske politike u energetskoj sferi, a deluju kao pokušaj da se Rusija potisne sa evropskog energetskog tržišta.

Kao odgovor na ove neprijateljske poteze, Putin je naredio da 755 američkih diplomata napusti Rusiju i najavila da će zapleniti američku diplomatsku imovinu u dva kompleksa.

Kada su, pre šest godina, Amerikanci i njihovi saveznici - od NATO saveznika i arapskih saveznika do džihadista na terenu - Siriji počeli da rade ono što su već uradili Libiji, činilo se da je samo pitanje trenutka kada će Bašar el Asad podeliti mučnu i tragičnu sudbinu Muamera el Gadafija. I da će se odmah posle pada Sirije na udaru naći Iran.

Ali Iran je na vreme shvatio da se njegova bezbednost brani u Siriji, u odbranu Sirije i sopstvenih interesa ali i u borbu protiv smrtonosne američke samovolje umešala se Rusija, i ne samo da su preživeli i Sirija i Asad, nego on više čak i ne mora da ode. To je poručio francuski predsednik Emanuel Makron, nešto slično je američki državni sekretar Reks Tilerson rekao generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Antoniju Guterešu, a predsednik SAD Donald Tramp istovremeno ukida program CIA za naoružavanje i finansiranje sirijskih pobunjenika.

Kako će sve ovo uticati na ishod sirijske krize i na odnose na Bliskom istoku, i, još važnije, kako će sirijsko iskustvo uticati na sve buduće eventualne mete američkog intervencionizma?

O ovim su pitanjima u "Novom Sputnjik poretku" govorili diplomata Zoran Milivojević i Predrag Ćeranić, dekan Fakulteta bezbednosnih nauka Univerziteta u Banjaluci.

Sve manje američko uzdanje u zapadnoevropske partnere snažno premješta fokus SAD ka evropskom istoku. Ova svojevrsna tampon-zona od Baltika do Jadrana imala bi višeznačnu ulogu. Osim sprečavanja ozbiljnijeg upliva kako ruskog, tako i njemačkog uticaja u ovim zemljama, trebalo bi da spreči i samo rusko-njemačko povezivanje i saradnju.

Prije više od sto godina otac anglosaksonske geopolitičke misli, britanski geograf Helford Mekinder, postavio je silogizam da će ona svjetska sila koja ovlada Istočnom Evropom, vladati i "srcem svijeta", kako je on tada nazvao Evroazijski kontinent. Dalje prema Mekinderu slijedi da će ona sila koja kontroliše i upravlja Evroazijom - upravljati i ostatkom planete, odnosno, čitavim svijetom.


Reklo bi se, kako tada, tako i danas. Iz ove geopolitičke jednačine nije teško primjetiti da je kontrola nad evropskim Istokom ključna za prevlast na globalnoj sceni. To je naročito uočljivo bilo i prethodnih godina kada su na stolu pod raznim imenima bile prezentovane ideje o kontroli Istočne Evrope, bilo da se radilo o takozvanom "sanitarnom kordonu" između Baltika i Jadrana, Intermarijumu, ili pak inicijativi "Tri mora".

Ono što je, međutim, zajednički sadržalac za sve ove zamisli i planove jeste činjenica da su sve do jedne pod pokroviteljstvom američke politike i interesa u Evropi. To se vidi i ovih dana ako pratimo trajektoriju kretanja američkog potpredsjednika Majka Pensa, koji će 2. avgusta boraviti u zvaničnoj posjeti Crnoj Gori. Valja se prisjetiti da prije nego što stigne u Podgoricu, planirano je da Pens obavi državničke posjete Estoniji i Gruziji, zemljama koje se, nimalo slučajno, nalaze na liniji Baltik - Jadransko more.

Portal "Vikiliks" saopštio je da je objavio 21.075 elektronskih pisama iz predsedničke kampanje francuskog lidera Emanuela Makrona.

Period u kom su razmenjivana elektronska pisma je od 20. marta 2009. godine do 24. aprila 2017. godine, navodi "Vikiliks".

"'Vikiliks' je preko svog sistema DKIM pojedinačno forenzički verifikovao 21.075 poruka".

SAD će same morati da odluče ko će od diplomata i zaposlenih u diplomatskim misijama ostati da radi u Rusiji, a ko će prestati sa radom, saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

"To je izbor SAD. Juče, kada je Putin govorio, on je zapravo rekao 'diplomate i tehničko osoblje'. Ne radi se samo o diplomatama, naravno, nema tog broja diplomata. Radi se i o diplomatama i o licima sa nediplomatskim statusom i zaposlenih ruskih državljana koji tamo rade", odgovorio je Peskov na pitanje ko će određivati ko će napustiti Rusiju, a ko će ostati da radi.

Ranije je predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio će se broj američkih diplomata u Rusiji smanjiti za 755 i biće ih onoliko koliko ima i predstavnika ruske diplomatske misije u SAD - po 455 sa svake strane. On je istakao da su SAD ponovo preduzele ničim neisprovocirane korake kako bi dodatno pokvarile odnose sa Moskvom.

Peskov je rekao da je Rusija zainteresovana za nastavak saradnje sa SAD gde za to ima interes i korist.

"On (predsednik Vladimir Putin) je rekao da ćemo, naravno, mi zadržati za sebe pravo na dodatno reagovanje. Ali, na pitanje da li smatra da je potrebno da se to uradi sada, on je rekao da ne smatra, zato što je Rusija generalno zainteresovana za nastavak saradnje gde to odgovara našim interesima. Predsednik je istakao one oblasti koje zaista predstavljaju dobru priliku za interakciju i ta interakcija nam donosi koristi. Predsednik smatra da je potrebno da se nastavi saradnja u ovim oblastima", odgovorio je Peskov na pitanje da li Moskva zadržava za sebe pravo da preduzme druge kontramere protiv Sjedinjenih Američkih Država.

Portparol Kremlja je dodao da je Rusija odgovorila na američke sankcije pre nego što je američki predsednik Donald Tramp potpisao nacrt zakona, jer smatra da je usvajanje automatsko nakon odluke Senata.