Austrijski kancelar Kristijan Kern smatra da Evropa ne sme da prepusti zapadni Balkan drugima, dodajući da se "na tom terenu" i Turska i Rusija bore za uticaj.

Kristijan Kern je u intervjuu bečkom dnevniku Kurir, odgovarajući na pitanje da li je za njega zamislivo širenje EU, rekao da je za Uniju najvećeg interesa ono što se događa na Balkanu.

"Mi vidimo da se Turska tamo bori za osvajanje terena, vehabijska struja i Rusi su, takođe, zainteresovani da dobiju na uticaju. Evropa ne sme prepustiti taj teren drugima. To za mene znači što brže pristupanje Srbije", naglasio je Kern, dodajući da je njemu zamisliv i prijem Albanije.

U svetu je u toku formiranje svetskog policentričnog svetskog poretka koji prati globalna politička i ekonomska nestabilnost, napisao je Sergej Lavrov u svom članku, objavljenom u Vašington postu uoči samita zemalja Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje koji se danas i sutra održava u Limi.

Po mišljenju ruskog šefa diplomatije posebnu pretnju za države predstavlja terorizam i ekstremizam, regionalni konflikti i migraciona kriza, kao i „informativni ratovi“, koji se raspiruju kako bi se potkopao suverenitet država. Osim toga, Lavrov je naveo da jedan broj zemalja ima isti takav niski cilj, probegavajući „suviše često nezakonitim jednostranim trgovinskim i finansijskim sankcijama“, iako su takve mere ekskluzivna povlastica SB UN. Upravo zbog takvih pretnji, smatra ministar, države još uvek nisu uspele da pobede krizu i vrate se postepenom i izbalansiranom rastu.

Lavrov je podsetio da je Rusija evroazijska zemlja i neodvojivi deo Azijsko-pacifičkog regiona u geografskom, političkom i ekonomskom planu. Zato, po njegovim rečima, ona je zainteresovana za osiguranje mira, stabilnosti i procvata čitavog regiona.

Govoreći o regionalnim zajednicama, Lavrov je podsetio na predlog Rusije o stvaranju velikog Evroazijskog partnerstva. Takva organizacija treba da objedini višestepeni sistem integracionih struktura u Evroaziji i potencijal zainteresovanih evropskih i azijskih zemalja. Pritom, „most“ između različitih procesa i asocijacija može postati već postojeća Evroazijsko ekonomska zajednica.

Rusija ima veliki potencijal koji može pomoći da se postignu mnogi ciljevi regiona. Kada se govori o saobraćaju i logistici, Lavrov navodi da se ne sme zaboravljati geografski faktor: najkraći put između Azije i Evrope ide preko Rusije. Kako bi se razvijao ovaj pravac, Rusija modernizuje svoje puteve, luke i aerodrome na Dalekom istoku i razmatra aktivno korišćenje Severnog morskog puta.

U svom članku u Vašington postu, Lavrov uverava: Rusija je zainteresovana za uzajamno korisnu saradnju sa zemljama Azijsko-pacifičkog ekonomske saradnje i ostaće za njih partner na kojeg se može osloniti.

Svet se sa mnogo pažnje okrenuo ka Berlinu, gde se susreću sada već odlazeći predsednik SAD Barak Obama i kancelarka Nemačke Angela Merkel. Bivši državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nemačke i bivši potpredsednik OEBS-a Vili Vimer za Sputnjik govori o sumnjama da se u Evropi možda sprema „puč“ protiv novoizabranog predsednika Amerike.

Gospodine Vimer, odlazeći predsednik SAD sada se nalazi u Berlinu. Pre osam godina Obama je takođe posetio nemačku prestonicu, istina, tada je imao imidž „pop-zvezde“ i dočekale su ga hiljade Nemaca. Ovog puta, prijem je bio nešto uzdržaniji.

— To je tačno, dobro ste to primetili. Obama je postao prvi američki predsednik tokom čijeg mandata se pokrenulo pitanje ko zapravo u Americi daje poslednju reč. Sećamo se da je Obama obećao zatvaranje zatvora Gvantanamo. Pa ipak, on na mestu predsednika nije uspeo da dovede taj posao do kraja, iako sam verovao da je on na tome iskreno radio. To govori u prilog tome da u Americi zapravo vladaju snage koje ni posle izbora novog predsednika i eventualno nove politike, zapravo ne puštaju kormilo i vode politiku, predstavljajući istovremeno opasnost po čitav svet.

Kada je prošli put Obama posetio Berlin, igrao je ulogu „dobrog momka“ i posle toga mu je, doduše u vidu „avansa“, uručena još i Nobelova nagrada za mir. Koliko jedan čovek uopšte može nešto da promeni u čitavom sistemu?

— U vezi sa posetom Obame Berlinu, trebalo bi da se setimo dve stvari: upravo za vreme njegovog mandata, Nemačka je sebe u odnosima sa Rusijom dovela bukvalno na ivicu rata. Signal koji Obama sad šalje posetom Berlinu šteti Nemačkoj. Do kancelarke Merkel mi nismo imali nikoga na toj poziciji ko se praktično posvađao sa svim evropskim susedima.

Pobedu Donalda Trampa na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama prokomentarisali su na isti način Marin le Pen, predsednica francuskog Nacionalnog fronta, i Karl Bilt, bivši premijer Švedske i aktuelni pripadnik liberalne globalizatorske elite, čija je kandidatkinja Hilari Klinton neočekivano poražena na prošlonedeljnim izborima.


„Biće rođena Evropa slobodnih nacija“, uskliknula je Marin le Pen veselo. Bilt, sasvim neveselo: „Ovo je kraj Zapada kakvog poznajemo“.

Evropu u narednih godinu dana — počevši od 4. decembra i ponovljenog drugog kruga predsedničkih izbora u Austriji — iščekuje niz izbora koji poseduju snažan potencijal da je promene iz korena.

Glasaće se tokom 2017. godine na predsedničkim izborima u Francuskoj, na parlamentarnim izborima u Holandiji i Nemačkoj, možda i u Italiji ako aktuelni premijer Mateo Renci propadne na referendumu o ustavnim promenama koji će se održati istog dana kad i predsednički izbori u Austriji.

U svim tim zemljama aktuelnom neoliberalnom i globalističkom poretku, koji je zavladao posle pada Berlinskog zida, prete antisistemske stranke i pokreti — Nacionalni front u Francuskoj, Norbert Hofer i Slobodarska partija u Austriji, Gert Vilders u Holandiji, Pokret 5 zvezdica u Italiji, a koji su Trampovu pobedu u Americi dočekali sa oduševljenjem.

Nije tajna da je Zapad praktično otvoreno počeo da iskrivljuje rezultate Drugog svetskog rata — opravdava se nacizam, a oslobodilačka uloga ruskih vojnika se izjednačava sa okupacijom, upozorio je naučni direktor Ruskog vojno-istorijskog društva (RVIO) Mihail Mjagkov.

U mnogim evropskim zemljama, dodao je ekspert, briše se istorijsko sećanje.

„U Poljskoj, u Ukrajini i u baltičkim zemljama osnivaju se Instituti nacionalnog sećanja, koji su fokusirani na to da javno mnjenje tih zemalja učine antiruskim. Međutim, kako mi se čini oni imaju dalekosežnije zadatke — oni bi da traže finansijsku odštetu ili deo teritorije od Rusije kao naslednice Sovjetskog Saveza“, istakao je Mjagkov, na konferenciji „Mitologizacija ruske istorije: novi izazovi sa Zapada“, održanoj u MIA Rosija sevodnja u Moskvi..

Eksperti su takođe upozorili da je ljudima koji imaju lažnu, iskrivljenu sliku o istoriji svoje zemlje lako manipulisati.

„Falsifikovanje istorije je opasno, jer vodi ka gubitku korena i dezorijentaciji čoveka i društva i lišava ljude mogućnosti da misle. Danas je naš zadatak da se tome suprotstavimo i da govorimo istinu“, rekao je izvršni direktor RVID Vladislav Kononov.

Na prostoru istočnog Aleppa ponovno izbijaju prosvjedi protiv militanata koji ovdje drže kontrolu te ne dopuštaju civilima da napuste ovaj dio grada. No, kako tvrdi rusko ministarstvo obrane, ovaj zadnji prosvjed završio je u krvi kao i prethodni - navodi se kako su militanti otvorili vatru na prosvjednike te ubili najmanje 17 osoba dok ih je više desetaka ranjeno.

Riječ je o prosvjedu koji se dogodio u četvrtak. Oko 500 civila se okupilo s namjerom da izađu iz grada, no, militanti su ih spriječili na najbrutalniji način pucajući u njih.

"Militanti su razbili demonstracije, pucajući na prosvjednike iz teških strojnica, a zatim su minirali sve prilaze punktu (putem kojeg se izlazi iz istočnog Aleppa), a na krovove obližnjih kuća postavljeni su snajperisti", rekao je glasnogovornik ruskog ministarstva obrane, Igor Konašenkov, u razgovoru za novinsku agenciju Sputnik.

Ljudska prava na Zapadu: podnosi li ovaj izraz doista težinu retorike u koju je umotan? Površno gledano, kulturalni narativ doima se prilično nevinim: filantropi miljarderi, političari i transnacionalne korporacije, uz pomoć cijele vojske zaposlenika i volontera - svi oni surađuju u ime društvene pravde; stvaraju bolji, ljepši i transparentniji svijet.

Na papiru ova priča djeluje sasvim u redu. Na koncu, 20. stoljeće svjedoči nizu neuspjeha raznih vlada da ublaže ili čak zaustave neke od najužasnijih genocida i zločina protiv čovječanstva. Danas su vrata širom otvorena brojnim dobrotvornim i “ljudskopravaškim” organizacijama koje bi, navodno, trebale igrati veću ulogu u balansiranju međunarodnih odnosa. Međutim, ako se malo bolje zagledamo u detalje priče, pred očima nam se počinje ocrtavati jedna krajnje nemila dimenzija geopolitike 21. stoljeća. Premda se brojne organizacije za zaštitu ljudskih prava još uvijek oglašavaju kao “neutralne” i “politički nepristrane”, to u zbilji ne odgovara istini. Kako rezerviranost prema njihovoj djelatnosti u javnosti doseže vrhunac, opasnost se sve jasnije ocrtava: ako se ozbiljno ne iznese na vidjelo sukobe interesa koje one kriju, slijedi pad vjerodostojnosti cjelokupnog sektora nevladinih organizacija (dalje: NVO) na međunarodnoj razini

Jedna mučna dimenzija analize ove borbe za “upravljanje percepcijom” svakako je činjenica da osoblje NVOa čine uglavnom dobri, vrijedni i visoko obrazovani pojedinci, od kojih mnogi prilaze svom poslu iz čistog altruizma i u najboljoj namjeri. Najveći broj njih ostaje blaženo nesvjestan izvora financiranja kao i što ti financijski konci znače kad ih netko počne povlačiti u kontekstu stava danog NVO prema geopolitičkim pitanjima i ratnim sukobima. Nedvojbeno je točno da su kampanje NVOa pomogle osloboditi nepravedno zatočene pojedince ili omogućile pravedan postupak i pravdu osiromašenima. Također je točno i to da su brojne ovakve organizacije pridonijele podizanju svijesti o važim društvenim i ekološkim problemima.

Ko god da je proveo malo više vremena u Njujorku, video ga je - neboder poznat kao "AT&T Long Lines Building". Osim što nema prozore, AT&T poznat je i po tome što je jedina neosvetljena zgrada, odnosno jedino tamno mesto na panorami grada koji nikada ne spava.

Za većinu AT&T predstavlja ruglo grada ili samo neobičnu zanimljivost. Ipak, izveštaj Intercepta zauvek je promenio način na koji će Njujorčani gledati na ovu arhitektonsku kreaciju.

Naime, AT&T je do sada zvanično bio centrala za komunikacije, koju je vodila lokalna njujorška telefonska kompanija, a zahvaljujući Edvardu Snoudenu sada znamo da je AT&T i strogo poverljiva baza Nacionalne bezbedonosne agencije (NSA) koja služi za prisluškivanje i presretanje komunikacija.

Baza sa kodnim imenom "TITANPOINTE" otkrivena je zahvaljujući istraživanju koje se oslanjalo na arhitektonske planove, svedočenja zaposlenih, javne dokumente i Snoudenova dokumenta. Studioznom potragom, Intercept je uspeo da razotkrije kako je NSA sakrila špijunsku bazu maltene na otvorenom, u jednom oid najvećih gradova SAD.

Prema izveštaju, reč TITANPOINTE pominje se na desetinama mesta u izveštajima NSA i to najčešće u poverljivim dokumentima koji se tiču operacija prisluškivanja.

Prethodno je bilo poznato da je AT&T umešan u programe prisluškivanja pri vladi SAD, ali ne i da je saradnja toliko bliska da se baza nalazi u jednoj od najvećih komunikacijskih centrala na svetu.

Strogo poverljivi dokumenti NSA, koje je objavio Snouden, otkrili su da su operativci NSA mogli da slušaju međunarodne pozive direktno sa tajne lokacije u samoj zgradi.

Ukoliko navodi izveštaja budu potvrđeni, biće to još jedan u nizu skandala sa prvatnim komunikacionim kompanijama koje funkcionišu u službi države, tako kršeći prava građana SAD.

Izgleda da je Veliki brat sve vreme živeo u Njujorku, ali ga nismo videli jer mu je mnogo ružan stan.

Kompanija Glenkor će pokušati obezbjediti 550 miliona dolara za visoko rizični, ali i visoko isplativi naftni deal u iračkom Kurdistanu.

Nafta iz ovog regiona privlači pažnju ovih firmi već dvije godine, mada lokalna kompanija isporučuje naftu veoma jeftino obzirom na problem u snabdijevanju i prijetnje vlade u Bagdadu da će tužiti svakog ko takne ta naftna polja.

Kurdska vlada u Erbilu pozajmila je oko dve milijarde dolara od rivala Glenkora poput Vitola, Petraka i Trafigura, i taj dug treba da se vrati u nafti. Glenkor je u taj voz uskočio zadnji jer je tek ove godine pozajmio vladi u Erbilu 300 miliona dolara.

Kompanija se nada da će obezbjediti šest isporuka mjesečno za taj novac koji po trenutnim cijenama vrede 1,7 milijardi dolara na godišnjem nivou. Glenkor je odbio da komentariše ove navode, ali se smatra da je to upravo zbog straha od centralne vlade u Bagdadu.

Izvoz nafte iz Kurdistana ide preko turske luke Čejhan i relativno je stabilan na koti od 600.000 barela dnevno.

Ujedinjene nacije vode intenzivne pregovore sa sukobljenim stranama u Siriji, kao i sa Sjedinjenim Američkim Državama i Rusijom o uvođenju novog humanitarnog prekida u istočnom Alepu, a Moskva pozitivno gleda na tu ideju, izjavio je pomoćnik specijalnog izaslanika UN za Siriju Jan Egelan.

"Tražimo da se uvede humanitarni prekid vatre sa obe strane kako bi se dostavila humanitarna pomoć Alepu i kako bi se izvršila medicinska evakuacija iz Alepa. Još nismo dobili zeleno svetlo Rusije i sirijskih vlasti. Ali imali smo veoma pozitivne signale sa ruske strane, koje su nam dali u Međunarodnoj grupi za podršku Siriji", rekao je Egelen i dodao da očekuje "formalno 'zeleno svetlo' u najkraćem roku".

Egelan je naveo da UN u ovom trenutku "vode intenzivne diplomatske pregovore sa Ruskom Federacijom, Vladom Sirije, grupama naoružane opozicije u istočnom Alepu, kao i sa SAD i drugim zemljama koje podržavaju opoziciju, kako bi dobile saglasnost svih strana o humanitarnom planu UN u istočnom Alepu".

Kako je objasnio, reč je o isporuci lekova i hrane u istočni Alep, kao i o medicinskoj evakuaciji iz Alepa. "Oba ova elementa su podjednako važna i potrebna su nam pod hitno", naglasio je Egelan.

Prema njegovim rečima, Ujedinjenim nacijama biće neophodna 72 sata za pripremu operacije posle dobijanja zvanične saglasnosti svih strana za uvođenje novog humanitarnog prekida vatre u Alepu, nakon čega će biti potrebno do sedam dana za sam prekid vatre, premda su UN spremne da razgovaraju o rokovima.

Egelan je, takođe, precizirao da je medicinska evakuacija potrebna za više od 300 ranjenih i bolesnih. Prema njegovim rečima, od sedam dana, koliko je neophodno humanitarnim organizacijama UN za operaciju u istočnom Alepu, samo dva dana će biti iskorišćena upravo za medicinsku evakuaciju ljudi.

Primetno je da je inicijativa za prekid vatre intenzivirana istog dana kada su otpočele kopnene operacije na severoistoku Alepa, o čemu više možete da pročitate OVDE.

Akcije za oslobađanje preostalih delova grada koji su još uvek pod kontrolom džihadista nastavljene su danas nakon više od mesec dana prekida. Prekid operacija SAA usledio je nakon prethodnog "humanitarnog primirja" koje su džihadističke grupacije iskoristile za organizaciju velike ofanzive na zapadni deo grada.