© NASA / JPL-Caltech / Sveučilište u ArizoniMarsov mjesec Fobos
S obzirom da NASA gleda na Fobos kao na potencijalnu prvu bazu ljudskog istraživanja crvene planete, nova otkrića govore da bi solarni vetar mogao da utiče na buduće astronaute i naučnu opremu koju ljudi donesu na ovaj mesec.
"Otkrili smo da astronauti ili roveri mogu akumulisati značajno naelektrisanje kad prelaze noćnom stranom Fobosa - onom koja je okrenuta ka Marsu tokom marsovskog dana. Iako ne očekujemo da će ti naboji biti dovoljno veliki da povrede astronaute, oni su dovoljno veliki da utiču na osetljivu opremu, pa bi trebali da napravimo svemirska odela i opremu koja smanjuje svaku opasnost od naelektrisanja", naveo je u saopštenju autor studije Vilijam Farel, iz Centra za svemirske letove Godard.
Teoretski, astronauti bi putovali na Fobos i daljinski upravljali robotima na Marsu, značajno umanjujući vreme kašnjenja s kojim se pate operateri na Zemlji. NASA je razmatrala Fobos kao lokaciju potencijalne prve baze, gde je sletanje olakšano usled slabe gravitacije.
Fobos orbitira veoma blizu Marsa, a s obzirom da nema atmosferu i magnetosferu on prolazi direktno kroz mlaz solarnog vetra i apsorbuje naelektrisane čestice na svojoj dnevnoj strani. Ovo, zauzvrat, ostavlja prazninu na njegovoj noćnoj strani. Negativno naelektrisani elektroni solarnog vetra ispunjavaju ovu praznizu i pune statički mesečevu noćnu stranu. Isti efekt ponavlja se na drugim područjima na Fobosu, koja su u velikoj senci, poput kratera Stikni, navodi se u studiji objavljenoj u žurnalu Napreci u svemirskom istraživanju.
