Alep je bio na naslovnim stranama svih listova, predmet svih diskusija u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, pričalo se o humanitarnoj krizi u tom gradu. Sada, međutim, niko ne spominje Mosul, gde je takođe humanitarna kriza, i to mnogo većih razmera nego u Alepu, a u SB UN niko ne diskutuje o problemu Mosula.
Mosul
© AFP 2016/ Thomas Coex
Pre tačno šest meseci počela je ofanziva iračke vojske, kurdskih jedinica Pešmergi i koalicije na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama na grad Mosul, koji se smatra jednim od najvećih uporišta džihadista Islamske države, odnosno DAEŠ-a.

Iako je izgledalo da će džihadisti, brojčano i vojno nadjačani, brzo položiti oružje, oni su neočekivano pružili snažan otpor, a na stotine hiljada civila držali su kao taoce i koristili kao živi štit.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka bitke za Mosul 493.000 ljudi napustilo je ovaj grad, ostavljajući gotovo sve za sobom, a pretpostavlja se da se oko pola miliona civila i dalje nalazi u delovima grada koji su pod kontrolom DAEŠ-a. Oni koji su ostali žive u izuzetno teškim uslovima, bez hrane, vode i lekova koje je humanitarnim organizacijama izuzetno teško da dostave u ratno područje. Takođe, u stalnom su strahu od džihadista, ali i vazdušnih napada i mogućnosti da se nađu na meti unakrsne vatre iračkih snaga i militanata.

Zašto se bitka za Mosul, koja je trebalo da traje svega nekoliko nedelja, odužila na šest meseci? Vojno-politički komentator Miroslav Lazanski za Sputnjik kaže da je očigledno da je Islamska država u Mosulu pokazala svoju vitalnost, a da je sa druge strane pitanje koliko je zapadna koalicija iskrena u borbi protiv Islamske države.
„Ne mogu da shvatim da iračka vojska u sadejstvu američke avijacije i američkih specijalnih snaga koje su tamo prisutne ne može da skrši otpor Islamske države u Mosulu. Malo mi je čudno zašto se to nastavlja i da li se situacija oko Mosula zapravo drži u takvom stanju da bi se odatle regrutovale snage za Siriju? To pokazuje i da iračka vojska nema kohezivnost ili da jednostavno nije zainteresovana da gine za taj kraj“, kaže Lazanski.
Prema njegovim rečima, činjenica da američke specijalne jedinice zajedno sa iračkom vojskom ne mogu da izađu na kraj sa džihadistima govori u prilog tome da svi taktiziraju.
„To oko Mosula neće ići tako brzo, jer je očito da se Iračanima ne gine. Čim imate stranu intervenciju na svom terenu vojska će reći — ’Neka stranci to odrade umesto nas, što bismo mi ginuli? Stranci će jednog dana da odu, a mi treba da ostanemo gospodari, a gospodari vrede samo živi. Mrtvi ne‘. Dakle, imamo manjak motivacije iračke vojske da tamo napreduje, dok se, sa druge strane, ne gine ni Amerikancima, jer će se svaka veća pogibija američke vojske u Iraku direktno sručiti na račun Donalda Trampa“, objašnjava Lazanski.
U Mosulu su, kaže Lazanski, isprepletani brojni interesi, a situacija u tom gradu, u poređenju sa sirijskim Alepom, pokazuje svu hipokriziju zapadne javnosti.
„Alep je bio na naslovnim stranama svih listova, predmet svih diskusija u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, pričalo se o humanitarnoj krizi u tom gradu i tražilo da se pomogne ljudima koji umiru. Sada, međutim, niko ne spominje Mosul, gde je takođe humanitarna kriza i to mnogo većih razmera nego u Alepu, a u SB UN niko ne diskutuje o problemu Mosula niti je taj grad na radaru tog tela. Situacija u Mosulu je najbolji dokaz hipokrizije Zapada kada je u pitanju borba protiv Islamske države“, kategoričan je Lazanski.
Inače, iračke snage juče su pokrenule novu ofanzivu protiv pripadnika DAEŠ-a u starom gradu u Mosulu, a borbe se vode od kuće do kuće. Prema rečima neimenovanog iračkog zvaničnika, pripadnici DAEŠ-a sada izvode samoubilačke napade na motociklima, pa iračke snage moraju da vode računa o svakoj kući kako bi izbegli napadače sa eksplozivom na dvotočkašima.