Uveren da nemački naučnici mogu pomoći u američkom posleratnom periodu, predsednik Harry Truman se u septembru 1946. godine složio da odobri projekt “Paperclip" (Spajalica), program dovođenja odabranih nemačkih naučnika koji bi trebali da rade za Ameriku u vreme "Hladnog rata" koji je započeo među doskorašnjim saveznicima odmah po završetku rata protiv nacista. Međutim, Truman je izričito naglasio da se tu "isključi svako ko je bio član Nacističke partije ili ko je aktivno pružao podršku nacističkom militarizmu."
Udružena agencija za obaveštajne poslove (Joint Intelligence Objectives Agency - J.I.O.A.) Ministarstva za rat, sprovela je izvan scene jedno istraživanje tih naučnika. U februaru 1947. godine, J.I.O.A. direktor Bosquet Wev je podneo Državnom ministarstvu pravde prvi izveštaj o ovim naučnicima. Tu se ispostavilo da su njihovi dosijei bili blago reći užasavajući. Samuel Klaus, predstavnik Državnog ministarstva u upravi J.I.O.A. je tvrdio da su svi naučnici koji su se nalazili u prvoj grupi bili "okoreli Nacisti" i tako su zahtevi za njihove vize bili odbijeni.
Nakon toga je od pomenutih obaveštajnih službi napisan jedan dokument u kome se kaže da su "najviši interesi SAD-a podređeni praksi metodom: "šibanja mrtvog naci konja."" Vođa nemačkih obaveštajaca Reinhard Gehlen predstavljen je tadašnjem direktoru C.I.A. Allenu Dullesu. Gehlen je bio najsposobniji nacistički špijun koji se bio tokom rata infiltrirao u Rusiju sa svojom špijunskom mrežom. Dulles je obećao Gehlenu da će njegova obaveštajna jedinica biti potpuno sigurna u sklopu CIA-e. Dulles je onda prepravio njihove dosije-e, eliminišući sve sto je ukazivalo na njihove inkriminirajuće radnje. Tako je Allen Dulles prebacio ovu nacističku obaveštajnu mrežu u CIA, koja je kasnije onda pokrenula nekoliko projekata za kontrolu uma ljudi, koji su proistekli iz nacističkih eksperimenata. (MKULTRA / ARTICHOKE, OPERATION MIDNIGHT CLIMAX).
Do 1955. godine više od 760 nemačkih naučnika je dobilo američko državljanstvo, kao i prominentne pozicije u američkoj naučnoj zajednici. Mnogi od njih su kao dugogodišnji članovi Nacističke partije i Gestapoa sprovodili pre i tokom rata razne eksperimente na ljudima u koncentracionim logorima, koristili ih kao robove i činili druge ratne zločine. U jednom svom ekspozeu u Biltenu za atomske naučnike, Linda Hunt je 1985-te godine napisala da je pregledala više od 130 izveštaja iz projekta „Paperclip“ i svaki od njih je bio izmenjen kako bi se eliminisala mogućnost da se određena lica klasifikuju kao „bezbedonosna pretnja“ ili ratni zločinci.
Predsednik Truman, koji je izričito naredio da se nacisti ne uzimaju u obzir u sklopu projekta „Paperclip“, verovatno nikada nije bio informisan da je ta njegova direktiva bila prekršena i potpuno ignorisana.
Tako je the Office of Strategic Services, koji je bio preteča “Central Intelligence Agency” - CIA-e, regrutovao najokorelije naciste za rešavanje “specijalnih problema”. Tu je iznad svega ostalog bio i problem regrutacije novih agenata. To je podrazumevalo stvaranje agenata koji nisu nigde bili na zvaničnom platnom spisku i koji bi bukvalno bili “nesalomivi” u slučaju da ih neko uhvati i podvrgne ispitivanju. Drugi problem kojeg su službe trebale hitno da reše bio je dobijanje obaveštajnih podataka od „nesalomivih agenata“ drugih vlada, koji su takođe bili podvrgnuti specijalnim programima i teški za otkrivanje. Posebno je bilo važno osiguranje da njihovi sopstveni agenti ne rade za nekoga drugog, što je značilo da je službama bio potreban neki "serum istine" koji bi skršio otpor „nesalomivih“ agenata. Visoki O.S.S. oficiri su se okrenuli bihejvioristima za naučna rešenja.
Ova priča ide ovako:
"Uprkos ogromnim naporima, O.S.S. nije uspevao da pronađe nijednu efikasnu drogu za ispitivanje. Međutim, primamljivost je bila ogromna da je čak i nakon rata novonastala C.I.A nastavila napor neometana. Ali sve do 1949. godine, tj. do slučaja suđenja Kardinalu Josefu Mindszentryju od strane mađarskog pro-sovjetskog komunističkog režima, nije se pretpostavljalo da su određene droge krile i neke druge potencijale. Tokom pomenutog sudskog postupka, analitičari CIA su na osnovu Mindszentryjevog ponašanja, držanja i govora zaključili da je on bio podvrgnut jednom izvanredno uspešnom obliku psihičke manipulacije. Iako je ta tehnika tada bila sasvim nepoznata za CIA psihologe, ona je bila toliko efikasna i moćna da je ovaj priznao i kriminalne aktivnosti koje nije počinio i čak one koje nije ni bio u stanju da počini. Zaključak je bio da su upotrebe neke droge odigrale važnu ulogu u tome i da su Sovjeti ovladali jednim novim oblikom totalitarne kontrole uma, pa je tako otkrivanje ovih tajni postao prioritet za obaveštajne službe. Dvadesetog aprila 1950. godine, direktor C.I.A., Roscoe Hillenkoetter je odobrio prvi projekat u SAD za istraživanje i razvoj metoda za kontrolu ljudske svesti. On je postao poznat kroz svoje naizmenične službene “inkarnacije” u projektima pod imenima: BLUEBIRD, ARTICHOKE, MKULTRA i MKSEARCH; a na kraju on je obuhvatao oko 149 različitih bihejvioralnih naučnih istraživačkih programa i 33 ne-bihejvioralna projekta tokom perioda od 23 godine.
Ovom neograničenom istraživačkom programu kojeg je Hillenkoetter odobrio uskoro je dat jedan iznenadan podsticaj uz pomoć nekih dramatičnih dešavanja. Prvo je došlo do izbijanja rata sa Korejom, a onda do javnog skandala zbog lošeg ponašanja američkih snaga na bojištu sa neprijateljskom armijom, koje nisu imale prethodnog iskustva, pogotovo kad je došlo do jednog sramotnog incidenta kada je cela američka divizija pobegla sa bojnog polja.
Nadalje, ponašanje zarobljenih američkih vojnika bilo je šokantno. Petnaest procenata Amerikanca zarobljenih u ratu aktivno je sarađivalo sa onima koji su ih zarobili, a 75% njih je potpisivalo lažne izjave gde tvrde da su počinili ratna zlodela ili gde osuđuju američku vladu. Što je još alarmantnije, veliki broj onih koji su potpisali ove izjave odbili su da ih opovrgnu i nakon njihovog povratka u otadžbinu. Za mnoge od njih se sumnjalo da su se vratili u SAD kao neprijateljski špijuni-dobrovoljci; a za neke od njih je to kasnije bilo i dokazano. Sličnu brigu je izazvalo bizarno ponašanje američkog ambasadora George-a F. Kennana na berlinskom aerodromu Templehof kada je on bio na putu za Moskvu. Tu je Kennan ljutito eksplodirao u vezi jednog naivnog pitanja koje mu je bilo postavljeno od strane nekog neiskusnog reportera. Nakon tog svog nepromišljenog gesta i odgovora, on je bio proglašen kao “persona non grata” od strane Sovjetskog režima. Tada su mnogi američki zvaničnici bili uvereni da je ovaj incident pružio jake dokaze da je Kennan bo žrtva sovjetske kontrole uma.
Generalna šema C.I.A.-inog naučno-istraživačkog programa na polju ponašanja čoveka - koji je često označavan pojmom MKULTRA - bila je slučajno otkrivena od strane Rockefellerove Komisije u 1975. godini. Ona je bila osnovana od strane predsednika Forda s razlogom da istraži optužbe za C.I.A.-ino nezakonito ponašanje. U njenom završnom izveštaju pominjao se slučaj jednog vladinog službenika koji je počinio samoubistvo nakon što je bio drogiran od strane C.I.A., u sklopu MKULTRA eksperimentiranja. To je izazvalo senzaciju u štampi i na kraju je dovelo do jedne šire istrage koju je vodio senator Edward F. Kennedy. Nije bilo nikakvo iznenađenje to što su Senator Kennedy i novinari posvetili najviše pažnje nekim zaista jezivijim aspektima projekta MKULTRA, koji su uključivali kidnapovanje, drogiranje i mučenje američkih građana na tlu Amerike za istraživačke svrhe, s ciljem da se od njih naprave tzv. "programirani atentatori". U ovoj istrazi su previđena istraživanja C.I.A. na poljima kao što su izlaganje ljudske psihe delovanju elektromagnetne energije, elektromehaničkih stimulacija ljudskog mozga, raznim oblicima tehnološki bazirane ekstrasenzorne percepcije, daljinskog posmatranja, prekognicije, psihokineze, a pogotovo neauralne verbalne komunikacije uz pomoć radio i mikro-talasnih impulsa, gde su ostvareni veliki proboji.
Prema dostupnim finansijskim izveštajima i izjavama penzionisanih službenika C.I.A., ova organizacija je još 1961. godine razvila implantne uređaje za pse, koji su omugućavali da se psi navode da izvršavaju komplikovane radnje uz pomoć daljinskog upravljača. U to vreme C.I.A. je takođe razvila metode za ometanje telesnih funkcija uz pomoć radio talasa određene frekvencije. Do sredine 60-tih godina razvili su i praktično testirali neauralne glasovne komunikacije uz pomoć radio i mikro talasa, a do 1977. godine i metode za elektromagnetno “očitavanje uma”. Bez obzira na sve dokaze koji ukazuju na suprotno, C.I.A. je celo ovo vreme tvrdila da nije uspela u svom pokušaju da nađe metode kontrole ljudskog uma.
Postoje najmanje tri razloga za ovo negiranje od strane C.I.A.-e. Prvi je zakonska odgovornost, jer kako je utvrđeno na osnovu Kennedyjeve istrage, službenici C.I.A. su daleko prekoračivali ovlašćenja koja su im data za sprovođenje projekta MKULTRA. Nedužni građani, uglavnom beskućnici, bivali su kidnapovani sa ulice i drogirani, hipnotizirani i podvrgavani najrazličitijim fizičkim mučenjima. Tu se radilo o zločinačkom ponašanju i da je pravni sistem SAD tada reagovao onako kako treba, onda su mnogi službenici C.I.A. trebali biti kažnjeni najstrožijim kaznama. Drugi razlog je sama eksplozivnost podataka do kojih se došlo na osnovu tih eksperimenata. Za razliku od uobičajenih verovanja, ljudska psiha nema jedan sistematski integritet. Ona je u stvari jedan labav i rastresit kolaž sastavljen od nagona, inhibicija, orijentacija, organskih i misaonih funkcija, želja i verovanja - od kojih je sve to podložno manipulaciji spolja. Treći i poslednji razlog je jedna neverovatna lakoća s kojom je moguće promeniti čovekov um. Uz pomoć metoda ARTICHOKE, čovekova psiha se može razoriti, pa ponovo sistematizovati u smislu određene i željene funkcionalnosti za samo četiri sata - i sve to bez znanja i pristanka žrtava.Sada se postavlja sledeće pitanje: da li su C.I.A. ili američka armija i njeni glavni saveznik Izrael, stavili u pogon projekat ARTICHOKE?
Prema ovim dokumentima koji su bili dostupni veoma uskom krugu naučnika, političara i vojnih eksperata, sasvim je jasno da je glavni cilj projekta MKULTRA bio taj da se razviju tehnike koje će omogućiti toj agenciji da uspostavi svoju kontrolu nad pojedincima do te mere, da oni protiv svoje volje, pa čak i "protiv svih fundamentalnih zakona prirode, kao što je na primer nagon za samoodržanjem, učine sve što se od njih zahteva". Tehnički, oni nisu uspeli; ali samo zato što je paralelan projekat koji je vodilo Ministarstvo odbrane prvi postigao uspeh. C.I.A. istraživački i razvojni program je navodno zatvoren 1973., a usvojene su tehnike ARTICHOKE, usavršene od strane vojske." [MKULTRA and the weaponization of the human psyche by Charles S. Viar]
Šestog aprila 1994. u mestu Afula u severnom Izraelu, jedan 19-godišnji Palestinac se sa ukradenim autom natrpanim eksplozivom primakao jednoj prepunoj autobuskoj stanici, a onda je auto eksplodirao pre nego što je stigao da se potpuno zaustavi. Eksplozija je bila veoma jaka i ubila je njega, zajedno sa 8 Izraelaca, a na mestu nesreće ostalo je preko 50 ranjenih ljudi. Nekoliko zapadnih analitičara je nakon analize motiva samoubice i mnogih drugih okolnosti i dokaza uspelo povezati stvari, zaključivši da je ovaj napad u Afuli predstavljao prekretnicu u sukobu na Srednjem Istoku, jer je to bio prvi put da su tzv. Islamski teroristi bili žrtve operacije ARTICHOKE i korišćeni za svrhu izvođenja samoubilačkih napada u operacijama "pod lažnom zastavom". Otada je postalo jasno mnogima da projekat ARTICHOKE - ili njegov naslednik - stoji iza skoro stotinu drugih samoubilačkih napada protiv Izraela, SAD, a sada i Velike Britanije.
Rezultati ovoga projekta su bili - jedan veoma razoran efekat po Arape, Musimane i Palestince i njihovu politiku, dok su bili veoma efikasni i korisni za projekte Izraela i SAD. Na teritoriji Izraela bombaši-samoubice su ubili oko hiljadu Izraelaca i ranili najmanje pet puta toliko. Međutim, za svakog ubijenog Izraelca od strane nekog bombaša-samoubice, Izrael je ubijao trojicu Palestinaca i tako nastavio sa genocidom Palestinaca.
Rezultat tih bombaških napada bio je samo rušenje ugleda Muslimana i Arapa u celom svetu.
U poslednje vreme, Izrael je ukazao na ekonomsku štetu koju je pretrpeo kao "dokaz" da Izrael NIJE koristio operacije "pod lažnom zastavom" ili ARTICHOKE. Oni navode činjenice da je u Izraelu došlo do zastoja ekonomskog razvoja i da Izrael sada trpi gubitak stanovništva zbog emigracije, jer mladi Izraelci odlaze u Evropu i Ameriku u potrazi za poslom i, možda, sigurnošću. Možete se kladiti da će se poajviti novi talas "antisemitizma" kako bi se Izraelci poterali nazad u Izrael.
Napad na Svetski trgovinski centar 11. septembra 2001. je jedan od najboljih primera ARTICHOKE tehnologije. Nas neprestano podsećaju da je “to učinilo 19 arapskih terorista” a zvanična štampa i vlasti SAD su do danas propustili da kažu kako to da su mnogi od onih “otmičara” koji su “poginuli” u napadu, a čija je imena i slike FBI objavio, još živi i zdravi. Ministar za inostrane poslove Saudijske Arabije, Princ Saud Al-Faisal, nakon što se sreo sa predsednikom Bushom, 20. septembra te godine, saopštio je za štampu: "Dokazano je da pet imena koja se nalaze na listi koju je sačinio FBI, nemaju ništa zajedničkog s onim što se zaista dogodilo."
Ali NEKO je sigurno imao:
"Sve do sada, kad ovo pišem, nije bilo nikakve javne rasprave na temu ARTICHOKE programiranih bombaša samoubica. Stvarno, u svakoj analitičkoj diskusiji u vezi strategije samoubilačkih bombaških napada, svaki elemenat koji bi ukazivao na ARTICHOKE se pažljivo izbegava. Umesto toga, oni usmeravaju pažnju na navodni religiozni fanatizam tih bombaša. [...]Jedan savremeniji pogled na ovaj problem bombaša samoubica bio bi sledeći:
Religiozni fanatizam nam ne može objasniti nizak postotak neuspelih bombaških napada. Do danas, nijedan od onih koji su bili “regrutovani” za te svrhe nije prebegao niti u Izrael niti u SAD; a za samo jednog od njih je poznato da je odbio da izvrši svoju misiju. Na osnovu javnosti dostupnih izveštaja, stopa neuspešnosti kod programiranih bombaša samoubica je 1 na 80; što je neverovatna brojka i može se samo objasniti primenom naučnih tehnika." [...] [MKULTRA and the weaponization of the human psyche by Charles S. Viar]
"Više od veka i po, Hasan bin Sabah i njegovi sledbenici sistematično su ubijali svakoga ko bi im se isprečio na putu. U svemu tome njihovo glavno oružje bili su programirani atentatori, koji su bili psihički naoružani tehnikama koje su bile neodoljivo slične onima koje su korišćene u projektu ARTICHOKE. U smislu strategije, taktike i tehnike, Asasini su bili istorijske preteče današnjih bombaša samoubica; a upravo iz tog razloga oni su poučni za nas. Srednjevekovnoj islamskoj eliti nije pošlo za rukom da osmisli jednu delotvornu strategiju protiv tadašnjih “bombaša samoubica” i zbog toga su morali da plate jednu veoma veliku cenu.Pročitajte ponovo poslednja dva paragrafa gore: Mi ovde vidimo jedno opravdanje za eventualni akciju sličnu mongolskoj - nuklearni rat uz pomoć kojeg će se opustošiti muslimanske zemlje i likvidirati svi oni "za koje se zna ili sumnja da su pristalice..."
Tek kad su Mongoli osvojili te prostore, Asasini su bili ugušeni i to uz pomoć jedne obične brutalnosti. S nedostatkom modernog senzibiliteta, Mongoli su sravnili sa zemljom sva njihova utvrđenja i sve ono što ih je okruživalo. Svi oni za koje se znalo da su njihove pristalice ili se samo na to posumnjalo da su pomagali Asasinima, bili su brutalno pobijeni. Broj ljudi koje su Mongoli pobili u ovoj njihovoj kampanji protiv Asasina je izgubljen u istoriji, ali on se sigurno mogao meriti stotinama hiljada ljudi a možda i milionima.
Savremeni bombaši-samoubice predstavljaju jedan skoro identičan izazov za političku strukturu ovog modernog sveta." [MKULTRA and the weaponization of the human psyche by Charles S. Viar]
Zapamtite: oni koji se nalaze na vrhu preduzeće sve što je u njihovoj moći kako bi zadržao “status quo”. Očigledno je da oni nisu u mogućnosti da potpuno kontrolišu protok informacija. Zapitaće se onda neko: “Dobro, ali kako to oni onda “čuvaju tajne” od običnog naroda?" Odgovor: Pa oni ih i ne čuvaju. Sve je to manje više dostupno javnosti. Ko god hoće može da preduzme svoje sopstveno istraživanje i da dođe do sličnih zaključaka do kojih smo i mi došli u tom procesu. ALI, nije svako u stanju da se odupre DRUGIM sredstvom masovne kontrole uma: strahu da ne budemo etiketitrani kao “pristalice ili potencijalni pomagači” u svetu gde Veliki Inkvizitor poseduje totalnu kontrolu nad životom i smrću.
Ovde ćemo se ponovo vratiti na sam kontekst. Ako uzmemo kao jednu radnu hipotezu da u svetu postoji jedna moćna elita, čiji se interesi pomažu od strane nauke, ko su to onda oni?
"Glavna pretnja demokratiji ne dolazi od ekstremne levice nego od ekstremne desnice, koja je u stanju da potkupi ili kupi velike delove štampe i radija, a onda vodi jednu konstantu kampanju, kako bi oklevetala i diskreditovala svaku progresivnu i humanitarnu ideju." - George SeldesAli, ko bi mogao da stoji iza svega toga? Ah! To je pravo pitanje! Mislim da ne bi trebali jednostavno optužiti našu “vladu”. Mi moramo imati na umu da se naša vlada sastoji od judi koji su isti kao i mi. To je upravo ono što nas najviše plaši. Ako su ona moja dva klijenta mogli biti oteti i izmanipulisani da veruju u ono u šta veruju, zar onda nije moguće da se tako nešto dešava i u “svetim holovima vladinih palata"? Zamislite samo Busha ili Dicka Cheneya u rukama projekta ARTICHOKE! Strašno, zar ne?
"Postoji jedna Tajna vlada koja ima svoje vlastite vazduhoplovne snage, svoju vlastitu mornaricu, svoje izvore finansija i sposobnost da sprovodi svoje vlastite planove, slobodno i bez ikakvog nadzora, i ona se nalazi izvan bilo kakvog zakona." - Daniel K. Inouye, senator u SAD
Zarobljeni unutar frekvencijske ograde, poznate kao Matriks
Čovek se, naravno, može zapitati i da li je svim onim informacijama iz američke vojne baze Gvantanamo ili bagdadskog zatvora Abu Ghraib namerno dozvoljeno da izađu napolje, kako bi se zastrašio svako ko pomisli da pruži neki otpor. Uveravam vas da strah od zatvora i mučenja sigurno može začepiti usta svakom prosečnom čoveku!
Ljudi postaju sve više i više uplašeni ovim današnjim zbivanjima. ONI kontrolišu medije, novac, prirodna bogatstva... Ukoliko napravimo neki dobar manevar, oni nas zatrpaju gomilom dezinformacija: dovoljan dokaz za to je bila reakcija novina kao što su Washington Post, Popular Mechanics i Scientific American na video Napad na Pentagon, kojeg su videle stotine miliona ljudi. Takođe ste svedoci i nagle medijske popularizacije teorije da je nafta na izmaku na ovoj planeti. Zatim, talasanja iz Downing Street-a i Rove-gate, pa nedavni tzv. napadi bombaša samoubica u Britaniji.
Gledajući šta se sve radi, nemam mnogo nade, jer koliko vidimo, kontrola medija svuda predstavlja najveću prepreku, a mi znamo ko ih kontroliše. Već sada možemo videti i gde sve ovo ide i da će uskoro doći do jednog potpunog gušenja i ovih naših nekoliko glasova - pa možda i do naše likvidacije!
Mogao bi dakle doći dan, i to prilično brzo kako se čini, kada će naši glasovi i glasovi nekih drugih biti ućutkani, i ko će onda govoriti u ime ISTINE?
Ono čega se najviše boji Elita na vlasti je globalni vapaj za pravdom.
Komentar: