Kakve veze ti mitovi imaju sa predstojećim predsedničkim izborima u SAD? Prilično čudne. Odjednom, američka politika sada (nadugačko i naširoko) izbegava političke detalje i definiše se kao manihejska borba između sila svetlosti i tame; slobode i despotizma; pravde i okrutnog ugnjetavanja. Izbori više nisu "pitanje politike", već su pre konfigurisani kao "krstaški rat" protiv kosmičkog zla - đavola, odnosno demijurga. Još čudnije je to što dve strane jednakim intenzitetom ispoljavaju te strasti.
"Pišući članak za člankom, liberalni intelektualci i aktivisti mesecima govore o tome kako bi Tramp mogao pokrasti izbore ili odbiti da napusti Belu kući čak i ako izgubi. Ali ako se desnica usudi da naglasi da zapravo demokrate menjaju pravila izbornog procesa i javno govore da će odbiti da priznaju rezultate izbora čak i ako izgube, onda to samo dokazuje da će desnica pokrasti izbore i odbiti da prizna rezultate ukoliko izgubi!" (iz članka: Zaustavite puč!)Šta se događa?
Ono što se čini gotovo izvesnim jeste da će izbori neizbežno biti osporavani od strane jedne ili čak obe strane. Nalazimo se pred velikom ustavnom krizom. Šta ćemo raditi u tom slučaju? To je ambis u koji se ne usuđujemo ni da pogledamo.
MANIHEJSKI NARATIV
Deo "plavog" milenarizma (misli se ne demokrate, prim. prev.) odražava nešto suštinski važno: promenu u načinu na koji Amerikanci (i mnogi Evropljani) zamišljaju svet. S druge strane, ovo manihejstvo je cinična politička manipulacija: postavljanje temelja za narativ da će Tramp izgubiti. On će dobiti manje glasova birača (čak i ako stekne većinu u Elektorskom koledžu), a zatim će odbiti da napusti funkciju - što će biti flagrantno nepoštovanje (takozvane) javne "presude". Međutim, američki ustav je jasan. Kandidat koji osvoji 270 glasova u elektorskom koledžu je predsednik.
Demokrate i republikanci koji ne podržavaju Trampa objavili su izveštaj od 22 stranice pod nazviom Projekat integriteta tranzicije, koji je pokazna vežba za osporavanje rezultata izbora. Ishod svakog predviđenog scenarija rezultira masovnom mobilizacijom i političkim ćorsokakom, za koji autori tvrde da može i treba da dovede do uklanjanja Trampa.
Poenta je u tome da nacrt projekta nije prikazan kao pokušaj puča, već je unapred predstavljen kao herojski pokušaj da se sačuva država - da se demokratija sačuva od despotizma. Možda je cinično, ali to ga ne čini manje efikasnim.
Nova knjiga En Eplbaum, Sumrak demokratije, nudi neke važne smernice o korenima ovog manihejskog narativa "tame naspram svetlosti". Radi se o istaknutoj američkoj novinarki i supruzi Radeka Sikorskog, poznatog poljskog političara. Ron Drejer to sumira na sledeći način: "Ona svoju knjigu započinje pričom o novogodišnjoj žurki u njihovom poljskom seoskom domu na prelomu milenijuma. Poljska je bila oslobođena od komunizma već nekih 10-ak godina. Svi su bili veoma uzbuđeni. Međutim sada polovina ljudi sa te žurke ne razgovara sa onom drugom polovinom".
Po mišljenju Eplbaumove, taj ključni antikomunistički konsenzus je podeljen na klasične liberalne internacionaliste poput nje - koji zastupaju globalizam, liberalne društvene vrednosti, imigraciju - dok se s druge strane raskola nalaze nacionalistički populisti, poput pristalica poljske strane Pravo i pravda, mađarskog Fidesa - i Donalda Trampa. Što će reći da je sredina prazna i da je migrirala ili na stranu osvešćenih ili na stranu nove desnice.
Njen zaključak je da SAD ne skreću u levičarski, meki totalitarizam (osvešćenost), već u desničarski autoritarizam. (Autoritarizam se ovde definiše kao sistem u kome snažni nacionalni lider ispoljava nešto što se približava monopolu moći, dok totalitarizam nije samo autoritarizam, već zahteva i ideološko "držanje" u kojem se od "svih" zahteva da "žive" ideologiju - u svim aspektima njihovog razmišljanja i svakodnevnog ponašanja.)
"VELIKI POHOD"
Tu dolazimo do srži problema: Eplbaumova predstavlja svet u kome je sve postalo obrnuto: konzervativizam više nije konzervativan, a radikali više nisu radikalni, već pre nastoje da "sačuvaju" ono što već postoji. Ona piše: "Nova desnica uopšte ne želi da sačuva ili očuva postojeći poredak... raskrstila je sa staromodnim, berkovskim konzervativizmom sa malim k (u engleskom jeziku ideologije se pišu velikim početnim slovom; prim. prev.), koji je sumnjičav prema ubrzanim promenama u svim oblicima. Iako mrze tu etiketu, nova desnica je više boljševička nego berkovska: to su muškarci i žene koji žele da sruše, zaobiđu ili potkopaju postojeće institucije i da unište postojeći poredak".
Tramp tako postaje opasni radikalni revolucionar koji želi da sruši sve što je "dobro", a što Eplbaumova definiše kao sekularno, liberalno, kapitalističko i globalističko. Ljudi na "novoj desnici", ističe ona, gledaju na postojeće institucije (globalni poredak oblikovan od strane Amerike) kao na pretnju njihovim tradicijama i suverenitetu - i stoga nameravaju da potkopaju i te institucije i sam globalni poredak, vodeći time Ameriku do tipa despotizma koji je nekada bio karakterističan za istočnoevropske režime.
Ivan Krastev je napisao da su "toliko hvaljene istorijske knjige Eplbaumove o sovjetskim gulazima i uspostavljanju komunističkih režima u centralnoj Evropi bile njen istorijski uvod u "neizbežnost 1989. godine". Za nju, kraj Hladnog rata nije bio geopolitička priča, već moralna priča, presuda koju je izrekla sama istorija. Ona ima tendenciju da posthladnoratovski svet vidi kao epsku borbu između demokratije i autoritarizma, između slobode i ugnjetavanja".
"Marks je bio taj koji je verovao da je komunizam neizbežan jer je istorija - sila sa božanskim moćima determinacije - na njegovoj strani. Otuda današnji milenarizam demokrata upravo leži u zajedničkom uverenju da je čovečanstvo u "Velikom maršu" prema "napretku". A taj marš se nastavlja i dalje, uprkos preprekama, jer prepreke moraju postojati kad se radi o velikom poduhvatu".
A budući da je napredak "neizbežan" i da Demokratska stranka predvodi Veliki marš društva ka očuvanju budućnosti, tada "marš" postaje borba upravo protiv onih reakcionarnih sila koje stoje nasuprot budućnosti - i protiv istorije. Što se tiče onih koji se protive ili ometaju marš, Eplbaumova se pita: "Koliko je potrebno - i koliko je zapravo plemenito - da stranka raščisti sve prepreke na svom Velikom maršu, i put ka sutrašnjici učini ravnim i pravolinijskim".
Eplbaumova ispravno uočava da mnogi američki konzervativci zaista vide sve neliberalniju levicu kao suprotstavljenu ranoj američkoj tradiciji i etosu koji su - prema njihovom uverenju - Ameriku nekada činili velikom, i koje bi želeli da obnove.
Međutim, Trampove pristalice jasno vide plan za nasilno uklanjanje predsednika (čak i ako bude osvojio većinu u elektorskom koledžu). Projekat integriteta tranzicije je izričit: "S velikom dozom verovatnoće procenjujemo da će novembarske izbore obeležiti haotični pravni i politički pejzaž. Takođe procenjujemo da će predsednik Tramp verovatno osporiti rezultat i pravnim i vanpravnim sredstvima, u pokušaju da se održi na vlasti."
Profesor Majk Vlahos predviđa da će projektni scenariji neizbežno biti prikazani kao oni kojima se "spasava demokratija" - od Trampa i od "nenormalnosti" elektorskog koledža koji bi mogao da postavi Trampa na mesto predsednika, čak i ako bude imao manje ukupnih glasova birača (što je ishod koji se dogodio i 2016. godine). Vlahos tako predviđa mogućnost da elektorski koledž, pa čak i sam Ustav budu proglašeni za "neprijatelje" koji stoje na putu demokratije - a koja bi, uz veliko odobravanje javnosti, bila spasena putem uklanjanja "nelegitimnog" predsednika.
UNUTRAŠNjA OBOJENA REVOLUCIJA
Svrha koja stoji iza manihejskog dualizma, stoga, postaje očita: američke izbore treba predstaviti kao epsku borbu između demokratije i despotizma. U tom smislu, piše Krastev, Eplbaumova je klasična "osamdesetdevetašica" (misli se na 1989. godinu kada je okončan Hladni rat; prim. prev): nju je oblikovao Hladni rat, a da ga nikada nije stvarno doživela: "Za osamdesetdevetaše, Hladni rat je bio ono što je antifašistički otpor bio za za studentske revolucionare na Zapadu iz 1960-ih, odnosno za šezdesetosmaše - vreme nadahnjujućeg junaštva i moralne jasnoće. Upravo ovaj način razmišljanja je doveo do toga da mnogi osamdesetdevetaši budu prvi koji su namirisali da opasnost dolazi od Rusije Vladimira Putina, poljske stranke Pravo i pravda, mađarskog Fidesa - i Donalda Trampa".
Ono što se ovde događa je, naravno, klasično upravaljanje masovnom psihologijom poput onog u "obojenim revolucijama" - premda upotrebljeno unutar SAD, protiv aktuelnog predsednika te zemlje. Projekat integriteta tranzicije zapravo predstavlja sklapanje narativnog mozaika: on ne predlaže ništa naglo. Elektorski koledž se jednostavno postepeno "pomera" iz kategorije "kojoj je potrebna reforma" ka kategoriji "prepreka za demokratiju koju treba odbaciti".
Projekat integriteta tranzicije se sastoji od manipulacije percepcije javnosti o Trampovom očekivanom kršenju izbornih pravila, kaže Vlahos (kao istoričar i bivši profesor Ratnog koledža), tako da se ideja o potrebi njegovog uklanjanja zaogrne u umirujući plašt zakonitosti i prihvatljivosti.
Projekat takođe ljudima ostavlja vremenski period da se priviknu na šok zbog onoga što će se dogoditi: pružajući im vreme i prostor da prihvate ovaj "novi svet" - i da shvate da je svet u kojem žive postao nepodnošljiv i neprihvatljiv (klasično stvaranje mitova i njihova potonja instrumentalizacija u svrhu ostvarenja političkih ciljeva). Sve je osmišljeno tako da se ljudi mentalno pripreme na sve što sledi, odnosno da budu spremni za nasilje i previranja koja će uslediti.
A šta to sledi? Masovne demonstracije (miliona ljudi, koji su već u pripravnosti) kako bi se stekao utisak da je čitava Amerika protiv predsednika, nakon čega će američkoj vojsci biti postavljeno pitanje: "Jeste li na strani demokratije ili despotizma?"
Projekat integriteta tranzicije jasno ističe: "Broj ljudi na ulicama - i njihove akcije - mogu biti odlučujući faktor u određivanju onoga što javnost doživljava kao pravedan i legitiman ishod". Drugim rečima, događaji će rasplesti na način koji će ljudima i vojnoj komandi sugerisati jedini "ispravan" odgovor.
Da li će to upaliti? Moglo bi. Samo jasna Trampova pobeda po pitanju ukupnog broja birača bi mogla sprečiti ovaj plan, ali čini se da će do toga teško doći. Hoće li viši vojni činovnici sprečiti takav ishod? Nema jasnog odgovora.
Preveo Radomir Jovanović/Novi Standard
Izvor Strategic Culture
Komentari čitatelja
na naše novosti