karanten
© Mike Segar / Reuters
Muškarac šeće pse preko gotovo prazne 5. avenije tijekom izbijanja COVID-19 koronavirusa na Manhattanu, 11. svibnja 2020.
Različite države mogu testirati različite politike i mogu učiti jedna od druge. To se pokazalo tačnim 2020. godine. Predsednici različitih država odgovorili su na pandemiju COVID-19 u različito vreme i na različite načine.

Neke države su naredile totalni karantin. Druge samo delimični, dok ga neke uopšte nisu sprovodile. Kao rezultat, sada možemo upoređivati ishode u različitim državama kako bismo testirali pitanje koje niko ne želi da postavi: Da li je karantin napravio neku razliku?

Da je karantin zaista promenio tok ove pandemije, onda bi broj slučajeva koronavirusa trebalo očigledno da bude smanjen kad god i gde god se karantin sprovodio.

Efekat je trebalo da bude očigledan, mada sa vremenskim razmakom. Potrebno je vreme da se novozaraženi koronavirusom zvanično prebroje, pa bismo očekivali da će se brojke smanjiti čim bi to vreme prošlo.

Koliko dugo? Broj novozaraženih trebalo bi da opadne prvog dana i da se to primeti desetak ili jedanaest dana od početka karantina. Do šestog dana, broj ljudi sa prvim simptomima infekcije trebalo bi naglo da opadne (šest dana je prosečno vreme za pojavu simptoma).

Do devetog, ili desetog dana, mnogo manje ljudi bi se obratilo lekarima sa pogoršanim stanjem. Ako bi se testovi COVID-19 izvršili odmah, očekivali bismo da broj pozitivnih slučajeva jasno padne desetog ili jedanaestog dana (pod pretpostavkom brzih preokreta na testovima).

Ako je suditi iz dokaza, odgovor je jasan: Karantin nije imao velikog uticaja na širenje koronavirusa. Karantin nije i ne može biti uzrok ovih promena.

krivulje

Svakodnevno potvrđeni slučajevi COVID-19 za Sjedinjene Države i trinaest američkih država (logaritamski crteži) do 20. svibnja 2020. Segmenti isprekidane crte (nacrtani ručno) prikazuju početni nagli porast sivim krugovima koji označavaju prvu vizualnu promjenu nagiba prema dolje. Brave označavaju datume zaključavanja i desetodnevni kalendari pokazuju gdje bi zaključavanje moglo imati vidljive učinke. Oznake otvorenih brava kad su zaključavanje završile za Floridu i Georgiju, dvije od prvog vala država koje su izašle iz zaključavanja. Okomite crte označavaju datume kada je smrt pripisana koronavirusu dosegla pet na milijun stanovnika. Praznine u krivuljama rezultat su neprijavljenih podataka.
Pre svega, promena se dogodila čak i u mestima gde karantin nije sprovođen, a tamo gde jeste prelazi su se uglavnom dešavali pre nego što je karantin mogao da ima bilo kakav ozbiljan efekat.

Razlog je taj što jednodnevni preokret rezultata testa COVID-19 verovatno nije postignut ni u jednoj državi. Krive se postepeno savijaju nadole iz razloga koji prethode karantinu, bez jasnih promena deset dana kasnije.

Iako ne možemo ponoviti istoriju da bismo zvaničnicima pokazali da su pogrešili, stvar je u tome što iznenadnih i dramatičnih promena koje bismo trebali videti - nema.

Krive obično počinju da se savijaju negde oko istog broja preminulih (otprilike pet na milion ljudi), što sugeriše da je sticanje imuniteta stada izazvao pad.

Drugim rečima, u ovim podacima vidimo ne samo nedostatak dokaza da su karantini doveli do savijanja krive, već i dokaze o vrlo ranim fazama imuniteta stada.

Trenutno možemo samo nagađati, ali ako je ovaj virus sličan drugima, njegovo jenjavanje se verovatno može pripisati nekoj mešavini godišnjih doba i postepenom građenju imuniteta stada.

Dokazi onda sugerišu da su totalni, obavezni karantini iziskivali velike troškove, sa malim uticajem na sprečavanje širenja virusa. Ne možemo da promenimo prošlost, ali trebalo bi da izbegnemo da ponovimo istu grešku.

Rezime je jasan: Svi koji su uvodili karantin činili su nepopravljivu grešku uništavajući prvenstveno svoju provredu uz niz štetnih uticaja po stanocništvo i državu.

Jedina garancija za prevazilaženje epidemije je sticanje kolektivnog imuniteta.

Izvor: nationalreview.com