© Reuters / Juan MedinaLjudi hodaju pored zatvorenih trgovina usred izbijanja koronavirusne bolesti u Madridu u Španjolskoj
Komentar: Imajte na umu da je to zbog zaključavanja, a ne zbog koronavirusa, što bi za veliku većinu radno sposobnih ljudi bilo malo više od loše gripe.
Prema agenciji, "Do proleća 2020. u EU je bilo zaposleno 5,7 miliona ljudi manje nego krajem 2019.", pri čemu se stopa nezaposlenosti u 27-članom bloku povećala sa 6,6 na 6,7 procenata u istom periodu.
U 12 meseci koji su prethodili proleću 2020. godine, zaposlenost u EU opala je za 2,4 procenta, nedeljni sati onih koji još uvek rade pali su za skoro jedan sat, a udeo zaposlenih koji su radili, ali nisu radili više nego udvostručen je na 17 procenata. "Do jula 2020. godine, gotovo 50 posto radnika EU prešlo je na ekskluzivni ili delimični rad na daljinu, otvarajući nove zalive na tržištu rada, jer su visokoobrazovani i oni u urbanim sredinama bili u boljoj poziciji da rade od kuće."
Mladi su doživeli najoštriji pad zaposlenosti, dok su radnici starosti (25-54 godine) i stariji muški radnici najverovatnije imali skraćeno radno vreme.
Takođe su postojale značajne razlike u pogledu uslova rada između država članica, s tim da su Francuska, Poljska, Italija i Grčka najteže pogođena pandemijom, navodi se u izveštaju.
"Kriza 2008-2010. Zabeležila je najveće gubitke usred raspodele zarada, dok je do drugog kvartala 2020. kriza Covid-19 uticala uglavnom na najniže plaćene radnike."
Komentar: U međuvremenu obje krize imaju relativno negativan utjecaj na one koji imaju najviše dohotka.
Eurofound je predvideo da će stopa nezaposlenosti porasti na 8,6 procenata 2021. i da će se zadržati na osam procenata 2022. "Uprkos širem uticaju pandemije na uslove života i rada i različite sektore privrede, ove stope ostaju ispod vrhova zabeleženih tokom globalna finansijska i ekonomska kriza 2008-2010. "
Komentar: Od financijskog sloma 2008. godine, gospodarstva diljem EU se muče, jer su mnogo vlade provodile brutalne politike štednje koje su pridonijele rastućoj nezaposlenost, povečavajućii broj ljudi kojima trebaju banke hrane da bi se prehranili, čak se i smanjio očekivani životni vijek. I financije mnogih ljudi nikad se nisu oporavile. Učinak godine zaključavanja na te krhke ekonomije, posebno za građane koji su se oslanjali na vladino dijeljene pomoći u obliku šeme 'čekanja na posao', vjerojatno će stvoriti nepodnošljiv život za mnogo više ljudi: