vojska
© AP Photo / Efrem Lukatsky
Ukrajina je već upotrebila oružje zapadnih zemalja u Donbasu, izjavila je ministarka spoljnih poslova samoproglašene Donjecke Narodne Republike Natalija Nikonorova.

"Sasvim nedavno je NATO manifestovao takvo pumpanje oružjem. Konkretno, u Jelenovki, električnoj podstanici koja je gađana municijom kalibra 60 milimetara - to je standard NATO-a. Ukrajina ranije nije koristila takav kalibar", naglasila je ona.

Prema rečima predstavnice DNR u kontakt grupi za rešavanje krize u Donbasu, Kijev dovlači na liniju razgraničenja sve više dobijenog oružja, što dovodi do novih granatiranja. Nikonorova je u intervjuu za Sputnjik napomenula da Zapad time podstiče Kijev na agresiju.
"Sa stanovišta Donbasa, isporuke oružja zapadnih zemalja Ukrajini i jačanje stranog vojnog prisustva u zemlji izgledaju kao otvoreno agresivne, militarističke akcije. Ukrajinu sada pumpaju oružjem, instruktorima, vojskom, koja definitivno neće prosto nestati tek tako", dodala je.
Prema njenim rečima, Kijev je prebacio na kontakt liniju u Donbasu 120.000 pripadnika snaga bezbednosti.

Ministarka je apelovala na zemlje-garante Minskih sporazuma da spreče isporuke oružja i nateraju Kijev da primenjuje dogovore.
"Za Donbas je očigledno da su nova borbena dejstva - nove žrtve. Upravo zbog toga ulažemo sve napore, koristimo sve instrumente koje imamo da sprečimo takav razvoj situacije. Nadamo se da će ona ostati u diplomatskom, pregovaračkom koloseku", konstatovala je ona.
O inicijativi isporuka ruskog oružja Donbasu

Istovremeno, ministarka se osvrnula na nedavni predlog u Državnoj dumi Rusije o isporukama ruskog oružja Donbasu, rekavši da DNR pozdravlja tu inicijativu.

U slučaju da odluka o isporukama ruskog oruža bude doneta, to će omogućiti republikama Donbasa da se suprotstave oružju koje Zapad isporučuje Kijevu, ocenila je diplomata.
"Znamo kakva najnovija oprema se isporučuje Ukrajini i moramo nekako da joj pružimo otpor. Slažemo se sa stavom koji je iznela Rusija da je snabdevanje oružjem samo jedne strane u sukobu - gušenje druge strane u sukobu", saopštila je Nikonorova.
O posebnom statusu Donbasa

Komentarišući jučerašnju izjavu šefa ukrajinske diplomatije Dmitrija Kulebe da "Donbas neće dobiti poseban status", ministarka je ocenila da ukrajinske vlasti žive u izmišljenoj stvarnosti, gde nema objektivnih zakona ni pravila.

Prema njenim rečima, potreba da se sa DNR i LND usaglasi i aspekt posebnog statusa, uključujući relevantne amandmane na Ustav Ukrajine, kao i sva pitanja budućnosti Donbasa bez izuzetka, sadržana je u kompleksu mera za primenu Minskih sporazuma i u saopštenju o rezultatima samita "normandijske četvorke".

Upravo su zahtevi tih dokumenata "uklesani u kamenu", naglasila je Nikonorova.

Zakon o posebnom statusu Donbasa Vrhovna rada je usvojila 2014. godine, ali on i dalje nije stupio na snagu.

Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine pokrenule vojnu operaciju protiv Donjecke i Luganske Narodne Republike koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. Kijev ne priznaje DNR i LNR i smatra teritorije ovih dveju republika okupiranim, a ustaničke snage terorističkim.

Pitanje rešavanja situacije u Donbasu razmatra se, između ostalog, i na sastancima kontakt grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. godine usvojila tri dokumenta koji regulišu korake za deeskalaciju sukoba. Međutim, i nakon sporazuma o primirju između sukobljenih i dalje dolazi do razmene vatre.

Od 2014. godine zemlje NATO-a, predvođene Sjedinjenim Američkim Državama, isporučuju oružje Ukrajini i obučavaju njenu vojsku, što direktno krši Minske sporazume i negativno utiče na rešavanje situacije u Donbasu. Osim Amerikanaca, u isporukama vrednim milijarde dolara učestvuju Velika Britanija, Kanada, Francuska, Poljska, Turska, Litvanija, Češka, Bugarska, Rumunija i Estonija.