germany
© Clemens Bilan/EPA
Od srijede, većina reflektora na berlinskoj katedrali je ugašeno kako bi se uštedjela energija
Nemačka polako počinje da oseća smanjenje količine ruske nafte koja protiče gasovodom Severni tok 1. Hanover je prvi veliki grad koji je uveo mere za uštedu energije koje će uticati na živote pojedinaca.


Komentar: Ruska plinska kriza? Poštedite nas gluposti, molim vas. RT je izvijestio: "Ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je u utorak da je ruska energetska tvrtka Gazprom "spremna pumpati onoliko koliko je potrebno, ali [EU] je sama sve zatvorila." Upitan o trenutnoj nestašici plina u Njemačkoj, Putin je istaknuo da Berlin dobrovoljno zatvorio plinovod Sjeverni tok II od Rusije, a sankcije EU-a spriječile su kritične popravke duž postojeće linije Sjevernog toka."


Ovaj grad je najavio mere uštede energije, koje će uključivati gašenje tople vode u gradskim zgradama i rekreativnim centrima, što znači da će građani morati da se tuširaju hladnom vodom, piše Gardijan.

Opštinske zgrade u Hanoveru grejaće se samo od 1. oktobra do 31. marta, na sobnoj temperaturi koja neće prelaziti 20 stepeni Celzijusa, i zabranjena je upotreba mobilnih klima uređaja i grejača ventilatora. Jaslice, škole, starački domovi i bolnice biće izuzeti od mera štednje.


"Situacija je nepredvidiva. Svaki kilovat sat se računa, a zaštita kritične infrastrukture mora biti prioritet", rekao je gradonačelnik Belit Onaj.

Cilj je da grad uštedi 15 odsto energije što je u skladu sa smanjenjima koja preporučuje Evropska komisija.

I ostali gradovi su počeli da postepeno uvode restriktivne mere, isključuju reflektore na javnim spomenicima, gašenjem fontana i punjenjem bazena hladnom vodom.


Komentar: Također pročitajte: EU se priprema na "zimu bez ruskog plina"


Minhen, na jugu Nemačke, ove nedelje je najavio da će ugasiti reflektore u svojoj gradskoj skupštini na trgu Marienplac, i sve fontane u gradu, a u opštinskoj zgradi je isključena topla vodama samo hladnu vodu.

Nirnberg zatvara tri od četiri zatvorena gradska bazena, dok otvoreni bazeni ostaju u funkciji do 25. septembra.

U Berlinu, glavnom gradu Nemačke, oko 200 istorijskih spomenika i opštinskih zgrada je u mraku, pošto je grad isključio reflektore kako bi uštedeo struju.

Inače, Nemačka najveći deo uvezenog gasa koristi za grejanje domova i napajanje velike industrije.

Ali sada plan za hitne slučajeve koji je uveden u junu omogućava komunalnim preduzećima da prenesu visoke cene gasa na potrošače, većina privatnih domaćinstava u Nemačkoj plaća svoje račune za gas u skladu sa utvrđenim avansnim uplatama i tek treba direktno da oseti dramatični skok cena.

U međuvremenu je Evropska unija, čija je članica i Nemačka pristala je da smanji potražnju za ruskim gasom ove zime za 15 odsto.

Uz to, nemačka vlada je u četvrtak potvrdila da bi planirana naknada za gas za potrošače mogla biti mnogo veća nego što se očekivalo. Cilj povećanja naknade jeste da se energetske kompanije sačuvaju od bankrota u narednim mesecima.

"Još ne možemo da kažemo koliko će gas koštati u novembru, ali gorka istina da će iznositi nekoliko stotina evra po domaćinstvu", rekao je ministar ekonomije Robert Habek.


Komentar: Uistinu grozno.


Nemačka takođe koristi gas za proizvodnju oko 15 odsto ukupne električne energije, zbog čega će morati da se šteti i na tom polju.

Ali, Nemačka nije jedina država koja uvodi restriktivne mere kada je reč o korišćenju električne energije.

Francuska vlada ograničava vreme za rad velikih neonskih reklama, a vlasnici prodavnica su u obavezi da drže zatvorena vrata kada je klima uključena.

Takođe, nekolicini zemalja poput Poljske, Bugarske, Finske, Danske i Holandije, obustavljene su isporuke gasa iz Rusije nakon što su odbile ruski zahtev da plate energente u rubljama.