Ukrajinski predsjednik Vladimir Zelenski sastao se s američkim predsjednikom Joeom Bidenom u Hirošimi, Japan, 21. svibnja 2023.
Ukrajinski predsednik Zelenski i američki predsednik Bajden susreli su se na marginama samita G7 u Hirošimi. Trenutak njihovog susreta delilo je svega nekoliko sati od izjave iz Kremlja u jedan poslepodne u kojoj je preneta čestitka ruskog predsednika Vladimira Putina ruskim snagama za "završetak operacije oslobođenje Artjomovska".
Operacija je trajala 224 dana i pretvorila se u bitku epskih razmera. Ukrajina je platila visoku cenu u krvi pokušavajući da se održi u Bahmutu, koji je nazvan "mašinom za mlevenje mesa". Američki analitičari su nabrojali dvadeset pet ukrajinskih brigada, najmanje devet bataljona i pet pukova - procenjuje se da je bilo raspoređeno najmanje 120.000 ljudi - koje je Kijev uključivao u bitku u nekom trenutku. Procena gubitaka od sedamdeset odsto značila bi da je Ukrajina pretrpela preko 70.000 mrtvih i ranjenih. To je razarajući poraz.
Konvencionalna vojna doktrina navodi da je armiji koja napada utvrđenog neprijatelja potrebno najmanje tri puta više vojnika nego braniocima u utvrđenju. Ali borci grupe Vagner brojali su svega 32.000 vojnika i suočili su se sa vojnom ispostavom NATO, koja je imala barem četvorostruko više boraca opremljenih modernim naoružanjem.
Zastrašujući poraz
Šok zastrašujućeg poraza bio je vidljiv na licima američkog predsednika Džozefa Bajdena i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog kada su se susreli sa predstavnicima medija u Hirošimi nekoliko sati posle saopštenja Kremlja. Čitajući unapred pripremljeni tekst, Bajden je objavio veliko odstupanje od ranije utvrđene politike - da će SAD "pokrenuti još jedan zajednički napor sa našim partnerima radi uvežbavanja ukrajinskih pilota na avionima četvrte generacije kao što je F-16".
U međuvremenu, u nizu upadljivih incidenata Ukrajina je počela da dejstvuje po metama u Rusiji oružjem koje su obezbedile SAD i Velika Britanija. Bilo je sporadičnih artiljerijskih napada i napada raketama sistema hajmers na ruske pogranične gradove; dva napada dronovima na Kremlj i britanskim krstarećim raketama "storm šedov" na mete u Rusiji. Prošle nedelje. je došlo i do prekograničnog upada u ruski Belgorod trupa opremljenih američkim naoružanjem i vozilima.
Dok se SAD i ostatak NATO pravi nevešt u vezi sa ovim napadima, ključna je činjenica da Ukrajina raspolaže podacima za nišanjenje koje mogu da obezbede samo NATO obaveštajni kapaciteti. Tako da se prešlo preko više decenija stare crvene linije još iz vremena Hladnog rata - naime, da ni SAD ni Rusija neće napasti teritoriju druge strane ni direktno ni indirektno. (One su se ovoga držale čak i tokom avganistanskog džihada osamdesetih godina.)
Prelazak crvene linije
Po svoj prilici biće posledica. Prva naznaka jesu vesti da je nuklearno naoružanje već raspoređeno u Belorusiji, a ministar odbrane Sergej Šojgu bio je u Minsku da potpiše nužne sporazume koji regulišu raspoređivanje oružja i potrebnu logistiku. Bajden je rekao izveštačima posle svog povratka iz Japana da je njegova reakcija na rusko raspoređivanje naoružanja "izuzetno negativna".
© Maxim Guchek/Belta Pool/EPA-EFBeloruski predsednik Aleksandar Lukašenko tokom susreta sa ministrom odbrane Rusije Sergejem Šojguom
Uvek može da se pojavi neka varnica. Predstojeća NATO vežba nazvana "Er defendrer 23" (Air Defender 23) koja bi trebalo da se održi između 12. i 23. juna, biće najznačajnija vojna vežba izvedena nad evropskim nebom kao i najveće raspoređivanje vazduhoplovnih snaga radi uvežbavanja u istoriji zapadne alijanse - uključuje 25 NATO zemalja, 10.000 vojnika i otprilike 220 aviona.
Paljenje šibice
Da navedemo reči Larija Džonsona, dobro poznatog američkog blogera i nekadašnjeg analitičara CIA: "trenažna operacija ove veličine i opsega u kontekstu povišenih tenzija u regionu jeste poput paljenja šibice u skladištu goriva". No, osim ovoga, ruska vojska se pozicionira na taktičkom nivou za izvođenje daljih operacija kako bi u potpunosti oslobodila Donbas nakon što je obezbedila kontrolu nad Bahmutom, koji je središnje komunikaciono čvorište kroz koje prolaze sve ukrajinske logističke linije duž Donjeckog luka prema Seversku.
Izveštaj u Izvestiji u sredu citira mišljenje stručnjaka da su Avdijevka i Marinka sledeće "na redu... kako bi bilo onemogućeno artiljerijsko dejstvo na grad Donjeck... Zatim ćemo morati da se usmerimo prema velikom Donjeckom luku - od Ugledara do Severska sa pristupima Konstatinovki i Slavijansku. Ovo su dva poslednja grada velike donbaske aglomeracije posle čega se nalazi stepa (koja vodi prema reci Dnjepar) gde će neprijatelju biti vrlo teško da održi pozicije".
No, borce Vagnera smenjuju regularne ruske snage, zbog izvođenja budućih operacija. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u intervjuu za rusku televiziju u petak:
"Teško je reći gde je prelomna tačka... Očigledno, stepen direktne ili indirektne uključenosti zemalja kolektivnog Zapada u sukob raste iz dana u dan. Ovo može da produži rat, ali neće dramatično izmeniti njegov tok. Uopšte ne može da preokrene tok stvari. Rusija će nastaviti da izvodi operacije i obezbediće svoje interese na jedan ili drugi način u vezi sa određenim ciljevima".U međuvremenu, Rusija izvodi intenzivnu kampanju bombardovanja kako bi otežala Kijevu da prikupi potrebnu živu silu i vatrenu moć za izvođenje i održavanje ofanzivnih operacija duže od nekoliko dana, a intenziviranje te operacije će ukupno uzevši desetkovati ukrajinske vojne kapacitete.
"Poznata nepoznata" jeste kako će američka predsednička kampanja 2024. uticati na trajektoriju rata. Bajdenova promena u vezi sa avionima F-16 može se sagledati kao refleksna reakcija. Čak je i general Mark Majli, glavnokomandujući Združenog generalštaba priznao da F-16 nije "magično oružje".
© Tanjug/AP Photo/Mindaugas KulbisF-16 lovci koje Zapad želi da pošalje Ukrajini
"Američka vladajuća elita se konsolidovala u velikoj meri na antiruskoj osnovi, bez obzira na stranačku pripadnost. Po mom mišljenju, to se pretvara u nadpolitičku, gotovo prirodnu silu".Međutim, Rjabkov, koji je najviše pozicionirana ličnost za odnose sa SAD u Ministarstvu spoljnih poslova, takođe je dodao:
"Bez obzira šta se bude desilo, mi smo spremni da održavamo dijalog sa bilo kime ko dođe na vlast (u SAD), ili na vlasti ostane".Smrtna greška
Stoga, ukrajinsko odricanje od učlanjenja u NATO i u EU kao i povratak neutralnoj poziciji nesvrstavanja biće jedan od ključnih uslova za uspešni mirovni proces u Ukrajini. Veliko pitanje jeste koliko je daleko NATO spreman da ide na predstojećem samitu u julu u Vilnjusu; odnosno da li će to značiti puno članstvo ili nešto drugo? Mogućnost da se u Vilnjusu prelomi neka velika odluka možda se može odbaciti.
Zanimljivo, Kremlj je instinktivno pokazao interesovanje za ideju o telefonskom pozivu Putinu "u dogledno vreme", koju je izneo nemački kancelar Olaf Šolc ubrzo nakon povratka u Berlin sa samita G7 u Hirošimi. Berlin je dosledno odbijao svaki ishitreni potez NATO-a u vezi sa članstvom Ukrajine.
U intervjuu za Volstrit džurnal u petak, kojim je proslavljena njegov stoti rođenan, Henri Kisindžer je takođe zapazio: "ponuda da se Ukrajina primi u NATO bila je smrtna greška koja je vodila ka ovom ratu". Umesto toga on se založio za veću jasnoću Evrope u odnosu na Rusiju, ističući da, premda je Rusija zainteresovana za veze sa Evropom radi sopstvenog razvitka, ona je i uzdržana zbog potencijalnih pretnji koje pristižu sa Zapada.
Prevod M. M. Milojević/Novi Standard
Izvor Indian Punchline
Komentari čitatelja
na naše novosti