Na samitu u Nju Delhiju, 4. jula, Iran će konačno postati punopravni član Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS). To će biti jedna od ključnih odluka donetih na samitu, koji će se održati kao video konferencija, zajedno sa potpisivanjem memoranduma o putu Belorusije ka statusu članice ove organizacije.
Geoekonomski voz
Paralelno, zamenik ruskog premijera Aleksej Overčuk potvrdio je da će Iran i Evroazijska ekonomska unija koju predvodi Rusija potpisati sporazum o slobodnoj trgovini do kraja 2023. godine. Sporazum o slobodnoj trgovini će proširiti dogovor prema kojem su već smanjeni carinski nameti na stotine kategorije dobara.
Rusija i Iran - dva ključna pola evroazijskih integracija - geoekonomski postaju sve bliži i bliži od kada je zapadni sankcioni cunami usledio nakon početka ruske specijalne vojne operacije (SVO) u februaru 2022. godine.
Evroazijska ekonomska unija - kao i Šangajska organizacija za saradnju i BRIKS - je u zamahu: očekuje se da budu potpisani sporazumi o slobodnoj trgovini, na srednji i duži rok, sa Egiptom, Indijom, Indonezijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Overčuk priznaje da pregovori mogu biti "veoma teški" te da mogu "potrajati više godina" uzevši u obzir "interese svih pet članica Evroazijske ekonomske unije, njihovih poslovnih krugova te njihovih potrošača". Ipak, uprkos očiglednoj složenosti i izazovima, brzi geoekonomski voz već je napustio stanicu.
Brza traka
Jednovremeno, članice Azijske klirinške unije (AKU) su tokom nedavnog samita u Iranu odlučile da ovog meseca pokrenu novi prekogranični sistem međubankarske signalizacije koji bi bio rival zapadnocentričnom SVIFT-u.
AKU čine centralne banke Indije, Pakistana, Bangladeša, Butana, Maldivija, Nepala, Šri Lanke, Mjanmara i Irana; zdrava kombinacija Zapadne, Jugoistočne i Južne Azije.
Centralna iranska banka - koja se još uvek nalazi pod žestokim sankcijama bila je ona koja je razvila novi sistem za međubankarsko opštenje - toliko nov da još uvek nije postao poznat po svojoj skraćenici.
Ključno je da je guverner ruske Centralne banke učestvovao na samitu AKU kao posmatrač, zajedno sa zvaničnicima iz Belorusije koji su podneli zahtev za članstvo u AKU pre dve nedelje.
Guverner Iranske centralne banke Mohamed Reza Farzin nije samo potvrdio da postoji interesovanje potencijalnih članova da se priključe Azijskoj klirinškoj uniji, već takođe postoji spremnost da se ustanovi valutna korpa za izmirenja bilateralnih trgovinskih dogovora. Ovo možemo nazvati brzom trakom dedolarizacije.
Kako je iranski prvi potpredsednik Mohamed Mokber sažeo: "Dedolarizacija više nije voljni izbor koji vrše države; to je neizbežni odgovor na zloupotrebu dolara".
Iran je sada u jezgru multipolarnih nastojanja. Nedavno otkriće masivnih litijumskih polja koja obuhvataju otprilike 10 odsto svetskih rezervi zajedno sa mogućim priključenjem Irana proširenom BRIKS-u ili BRIKS-u plus - koliko već ove godine, osnažuje zamisao o predstojećoj BRIKS valuti koja bi imala pokriće u prirodnim dobrima: zlatu, nafti, gasu i - neizbežno - litijumu.
Sve ove užurbane aktivnosti Globalnog juga stoje u oštroj suprotnosti sa zadihanim posrtanjem Imperije sankcija.
Širenje BRIKS-a
Globalnom jugu je dosta sankcionisanja i isključivanja koje Amerika primenjuje kako i kada hoće pod izgovorom odbrane maglovitog, arbitrarnog "međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima".
Ipak, izuzeci se uvek prave kada se javi užurbana potreba SAD da kupe, na primer, kineske retke minerale ili baterije za električna vozila. I dok se nastavlja uznemiravanje Kine, uz stalne pretnje, Vašington tiho insistira da nastavi da kupuje američki kukuruz i mikroprocesore nižeg tehnološkog nivoa od kompanije Mikron (Micron Technology). Ovo je ono što se danas u SAD naziva "slobodnom i poštenom trgovinom".
BRIKS, međutim, ima druge ideje kako da izađe iz ovog začaranog kruga. Mnogo toga zavisi od sve veće uloge Nove razvojne banke (New Development Bank - NDB) koju čini pet članica BRIKS-a, kao i Bangladeš, Ujedinjeni Arapski Emirati i Egipat. Uskoro će se pridružiti i Urugvaj, a zahtevi za učlanjenje koje su podneli Argentina, Egipat, Saudijska Arabija i Zimbabve tek bi trebalo da budu odobreni.
Prema rečima nekadašnjeg brazilskog šefa države i sadašnje predsedavajuće Novom razvojnom bankom, Dilme Rusef, odluke o novim članicama biće zvanično saopštene na predstojećem samitu BRIKS-a u Južnoj Arfici.
U međuvremenu, u Astani, u Kazahstanu, odigrava se dvadeseta runda beskrajnog sirijskog mirovnog procesa, na kojoj su se okupili zamenici ministara spoljnih poslova Rusije, Sirije, Turske i Irana. To bi trebalo da bude ključni korak u "izradi plana normalizacije" koji je pre mesec dana predložila Moskva kako bi konačno bila regulisana uloga turske vojske, koja deluje unutar sirijske teritorije.
Ruski zamenik ministra spoljnih poslova Mihail Bogdanov još jednom je potvrdio da SAD ulažu krajnji napor kako bi sprečile normalizaciju odnosa između Damaska i Ankare - tako što podržavaju kurdske milicije koje kradu naftu u severnoj Siriji.
Povezivnje planova
Svi uzajamno povezani razvoji Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), BRIKS-a, Evroazijske ekonomske unije (EAEU) i drugih multilateralnih mehanizama - koji se trenutno odigravaju vrtoglavom brzinom - usredsređuju se u praktičnom smislu prema konceptu koji je Rusija osmislila još 2018. godine: Partnerstvu Velike Evroazije.
I ko to može bolje da definiše od ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova: "Naš glavni spoljnopolitički projekat jeste da izgradimo podršku za koncept "Partnerstva Velike Evroazije'. Ono o čemu govorimo jeste olakšavanje objektivnog procesa formiranja široke integrativne konfiguracije koja je otvorena za sve države i udruženja širom našeg ogromnog kontinenta".
Kako Lavrov rutinski objašnjava na svim važnim sastancima, ovo uključuje "povezivanje komplementarnih razvojnih planova" Evroazijske ekonomske unije (EAEU) i kineske inicijative "Pojas i put"; proširenje saradnje "u okvirima Šangajske organizacije za saradnju, uz uključivanje država koje imaju status posmatrača u ovoj organizaciji i partnera u razgovorima"; "osnaživanje strateškog partnerstva" između Rusije i Asocijacija nacija jugoistočne Azije (ASEAN) i "uspostavljanje radnih kontakata" među izvršnim telima Evroazijske ekonomske unije, Šangajske organizacije za saradnju te Asocijacijom nacija jugoistočne Azije.
Ovde bi trebalo pridodati ključnu interakciju između predstojećeg BRIKS+ i svih gorenavedenih asocijacija - sada se doslovce svi širom Globalnog juga utrkuju da stupe u BRIKS.
Lavrov predviđa nastanak "uzajamno korisne i međusobno povezane infrastrukture" kao i "kontinentalnu arhitekturu mira, razvoja i saradnje širom Velike Evroazije". I to bi trebalo proširiti na čitav Globalni jug.
To će pomoći da se uključe i neke potpuno nove institucije. Takav je slučaj sa novim ruskim tink-tenkom, Geopolitičkom opservatorijom za ključna ruska pitanja (Geopolitical Observatory for Russia's Key Issues, skraćeno GORKI), koju će predvoditi nekadašnji austrijski ministar spoljnih poslova Karin Knajsl (Kneissl). Ona uspostavlja svoju ispostavu na Sanktpeterburškom državnom univerzitetu usredsređenu na zapadnoazijske studije i energetska pitanja.
O svim ovim interpolacijama se detaljno raspravljalo na prošlonedeljnom okupljanju u Sankt Peterburgu.
Jedna od ključnih tema u ovom spektakularno uspešnom i prema Globalnom jugu orijentisanom forumu bila je, naravno, reindustrijalizacija i preorijentacija ruskih uvozno-izvoznih kanala od Evrope prema Aziji, Africi i Latinskoj Americi.
Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) bili su snažno prisutni u Sankt Peterburgu, što ukazuje na pojačanu pažnju prema Zapadnoj Aziji, ka kojoj je sve više okrenuta ruska geoekonomska budućnost. Opseg i dubina rasprava koje je predvodio Globalni jug samo naglašavaju koliko je samomarginalizovani kolektivni Zapad otuđio od sebe "Svetsku većinu", možda i nepovratno.
U izuzetno popularnoj televizijskom emisiji Vladimira Solovjova ruski režiser Karen Šahnazarov možda je pronašao najjezgrovitiju formulaciju.
On kaže da je Rusija sada iznova preuzela ulogu predvodnika novog svetskog poretka koju je Sovjetski Savez obavljao početkom dvadesetih godina dvadesetog veka. U ovom kontekstu, bes i nekontrolisanost rusofobije na kolektivnom Zapadu jeste odraz puke nemoći: frustrirano zapomaganje kako su "izgubili" Rusiju, iako je bilo vrlo jednostavno da je zadrže na svojoj strani.
Prevod Miloš M. Milojević/Novi Standard
Izvor: The Cradle
Komentari čitatelja
na naše novosti