Turski predsjednik Recep Erdogan (L) i Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski (D) s predsjednikom Bidenom i glavnim tajnikom NATO-a Jensom Stoltenbergom (C), NATO summit, Vilnius, 11. srpnja 2023.
General Mark Majli, načelnik štaba američkog generalštaba, rekao je 14. jula da je ukrajinska kontraofanziva "daleko od promašaja" i da će se borbe nastaviti, te biti "duge" i "krvave". Majli ima reputaciju da govori ono što Bela kuća želi da čuje, bez obzira na njegovo lično rasuđivanje.
Ovo znači da će SAD koristiti sredstva iz svoje Inicijative za bezbednosnu pomoć Ukrajini (Ukraine Security Assistance Initiative) koja omogućava administraciji da kupuje oružje od industrije umesto da poseže za američkim zalihama.
Zaista, 19. jula, Bajdenova administracija objavila je novi paket bezbednosne pomoći Ukrajini vredan oko 1,3 milijarde dolara. Pentagon je u izjavi istakao da ova pomoć "označava početak procesa ugovaranja za obezbeđivanje dodatnih prioritetnih sposobnosti Ukrajini".
Prema navodima Pentagona, poslednji paket pomoći uključuje napredni raketni sistem zemlja-vazduh (NASAMS) i municiju; artiljerijsku municiju kalibra 152 milimetra; vozila za uklanjanje mina i dronove.
Ozbiljan razvoj događaja
U međuvremenu, zlokobni razvoj događaja: čim je Rusija dopustila da istekne dogovor o žitu postignut posredovanjem Ujedinjenih nacija 17. jula, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski objavio je da je poslao zvanična pisma generalnom sekretaru UN-a Antoniju Guterešu i turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu u kojima predlaže da se nastavi sa sprovođenjem dogovora o žitu bez ruskog učešća.
Već narednog dana, usledio je kijevsko zvanično pismo Međunarodnoj pomorskoj organizaciji Ujedinjenih nacija u kojem se naznačuje novi pomorski koridor koji prolazi kroz rumunske teritorijalne vode i ekskluzivnu ekonomsku zonu u severozapadnom delu Crnog mora.
Očigledno, Kijev deluje u saglasju sa Rumunijom (članicom NATO pakta u kojoj je smeštena američka 101. Vazdušno-desantna divizija). Pretpostavljam da su i SAD i NATO upleteni u ove dogovore uz pokroviteljstvo UN. Izlišno je reći da NATO već neko vreme radi na novoj pomorskoj ruti u Crnom moru.
Ovo je ozbiljan razvoj događaja, pošto deluje da je u pitanju preteča uključenja NATO da na neki način iskuša rusku dominaciju u Crnom moru. Uistinu, kominike sa samita u Vilnjusu (od 11. jula) predviđa da se alijansa priprema za znatno osnaženo prisustvo u crnomorskom regionu, koji je istorijski ruski zabran i gde Rusija ima važne vojne baze.
Relevantni paragraf u kominikeu NATO navodi:
"Crno more je region od strateške važnosti za alijansku. Ovo je dodatno naglašeno ruskim napadačkim ratom protiv Ukrajine. Ističemo našu stalnu podršku savezničkim regionalnim nastojanjima usmerenim prema održanju bezbednosti, sigurnosti i stabilnoti, kao i slobode plovidbe u crnomorskom regionu, uključujući, kada je primereno, kroz Montroovu konvenciju iz 1936. godeine. Mi ćemo dalje posmatrati i procenjivati razvoj događaja u regionu i pojačaćemo naše posmatranje situacija, sa posebnim usredsređenjem na pretnje po našu bezbednost i potencijane prilike za bližu saradnju sa našim partnerima u regionu, kako je primereno".Važno je istaći četiri stvari:
- Ukrajinski sukob je naznačen kao kontekst; fokus je na Krimu;
- Konvencija iz Montrea upućuje na ulogu Turske, koja je i NATO članica i država koja kontroliše moreuze Dardanele i Bosfor;
- NATO je istakao svoju nameru da pojača "situacionu svest", što je vojni pojam koji podrazumeva četiri stupnja: posmatranje, orijentisanje, odlučivanje i delovanje. Svest o situaciji ima dva glavna elementa, naime, znanje nekog od aktera o situaciji i, drugo, znanje o tome šta ostali akteri rade i šta bi mogli da urade ukoliko se situacija promeni na izvestan način. Prostim rečnikom, NATO nadgledanje ruskih aktivnosti u Crnom moru će se pojačati;
- NATO nastoji da bliže sarađuje sa "našim partnerima u regionu" (čitati: sa Ukrajinom).
Gotovo je izvesno da će nova pomorska putanja u severozapadnom i zapadnom delu Crnog mora duž rumunske, bugarske i turske obale (sve ove zemlje su članice NATO) izolovati ruski garnizon u Pridnjestrovlju (Moldavija) i pojačati sposobnost Kijeva da deluje protiv Krima. Umešanost NATO će otežati bilo kakve buduće ruske operacije da se oslobodi Odesa, koja je istorijski ruski grad.
Čak i da zanemarimo kulturno i istorijsko nasleđe, Odesa je glavna luka za ruske i ukrajinske industrijske proizvode. Toljati-Odesa cevovod za amonijak (koji su ukrajinski saboteri nedavno razneli) jedan je od najboljih primera. Cevovod dug 2.471 kilometar, najduži cevovod za amonijak na svetu, povezuje najvećeg svetskog proizvođača amonijaka na svetu, Toljati Azov u ruskom samarskom regionu sa lukom u Odesi.
U strateškom smislu, bez kontrole nad Odesom, NATO ne može da projektuje silu u crnomorskom regionu ili da se nada da će obnoviti Ukrajinu kao antirusku ispostavu. Niti bez dominacije nad crnomorskim regionom može da prodire prema Transkavkaskom i Kaspijskom području (koje se graniči sa Iranom) i ka Srednjoj Aziji.
Iz istih razloga, Rusija ne može da priušti da prepusti crnomorski region NATO paktu. Odesa je ključna veza u bilo kakvom kopnenom mostu duž crnomorske obale koji povezuje rusku unutrašnjost sa njenim garnizonom u Pridnjestrovlju, u Moldaviji (koju SAD sagledavaju kao potencijalnu NATO članicu). U stvari, bezbednost Krima biće ugrožena ukoliko neprijateljske snage učvrste svoje pozicije u Odesi. (Napad na Kerčki most u oktobru 2022. godine izveden je iz Odese).
Očigledno, celokupan američki projekat nove pomorske rute ima cilj da spreči Rusiju da ostvari kontrolu nad Odesom. On uzima u obzir visoku mogućnost da će, nakon što ukrajinska ofanziva posustane, Rusija preduzeti sopstvenu kontraofanzivu u pravcu Odese.
Iz ruske perspektive, ovo je postao egzistencijalno važan trenutak. NATO je praktično okružio rusku mornaricu u Severnom i u Baltičkom moru (prijemom Švedske i Finske u svoje članstvo). Sloboda plovidbe Baltičke flote i dominacija u Crnom moru, stoga, postale su mnogo važniji Rusiji zbog slobodnog pristupa svetskoj trgovini tokom cele godine.
Moskva je reagovala žestoko. Rusko ministarstvo odbrane je 19. jula obavestilo da "će sva plovila koja plove u vodama Crnog mora prema ukrajinskim lukama biti smatrana za potencijalne prenosioce vojnog tovara. Prema tome, zemlje pod čijim zastavama plove ta plovila biće smatrane za stranu uključenu u ukrajinski sukob na strani kijevskog režima".
Nametanje blokade
Rusija je dalje navela da će "severozapadni i jugoistočni deo međunarodnih voda Crnog mora biti privremeno označen kao zona opasna za plovidbu". Poslednji izveštaji sugerišu da su ratni brodovi Crnomorske flote uvežbavali procedure ukrcavanja na strane brodove koji plove u ukrajinskim vodama. U stvari, Rusija je nametnula pomorsku blokadu Ukrajini".
U intervjuu za Izvestiju, ruski vojni stručnjak Vasilij Dendikin rekao je da očekuje da Rusija sada zaustavlja i pregleda sve brodove koji plove u ukrajinske luke.
"Ova praksa je uobičajena. Tu postoji ratna zona i u prethodna dva dana ona je bila poprište raketnih napada. Videćemo kako će to funkcionisati u praksi i da li će iko biti voljan da pošalje plovila u ove vode, zato što su stvari veoma ozbiljne".Bela kuća optužila je Rusiju da postavlja mine koje blokiraju ukrajinske luke. Naravno, Vašington se nada da će istupanje NATO pakta kao garanta žitnog dogovora, zamenjujući Rusiju, naići na povoljan odjek na Globalnom jugu. Zapadna propaganda karikaturalno prikazuju Rusiju kao nekoga ko izaziva svetsku oskudicu hrane. Zapravo, činjenice ukazuju da se Zapad nije držao svog dela pogodbe, odnosno recipročnog omogućavanja Rusiji da izvozi svoje žito i đubriva, što su priznale UN i Turska.
Ono što ostaje da se vidi jeste da li će se, izuzev žestokog informacionog rata, bilo koja NATO država usuditi da iskuša rusku pomorsku blokadu. Šanse su tanke, bez obzira na preteće raspoređivanje američke 101. vazdušno-desantne divizije u susednoj Rumuniji.
Prevod Miloš M. Milojević/Novi Standard
Izvor: indianpunchline.com
Komentari čitatelja
na naše novosti