To je mnogo snage u malo ruku. Pitanje je ko su “ljudi iza zavese” sa svom tom kontrolom. Odgovor je skriven, jer mejnstrim mediji očajnički žele da ga zadrže u tajnosti.
Kako Oxfam upozorava globalna nejednakost u bogatstvu izmiče kontroli. Pravi aktivista postavio je pitanje zašto se Rotšildi i Rokfeleri ne nalaze na stranicama godišnjeg vodiča poslovnog magazina. To su počeci otkrića.
“Dajte mi kontrolu nad novcem cele nacije, i neće me brinuti ko pravi zakone.”
Ovo je krilatica kuće Rotšild, pripisana bankarskom tajkunu Majeru Amšelu Rotšildu koji je 1883.godine osnovao princip visoko korumpiranog bankarstva i političkog sistema kakav postoji danas. Uz Rokfeler, Rotšild dinastija ima bogatstvo koje se procenjuje na više od trilion dolara. Pitanje je kako su ove moćne porodice povezane sa globalnim krizama, sa nejednakošću bogatstva, zašto su ljudi toliko svesni njihovog postojanja a nema ih na godišnjem spisku najbogatijih ljudi na svetu.
Nije slučajno što je globalna nejednakost u bogatstvu van kontrole.
Januara 2014.godine Oxfam je objavio da 85 najbogatijih ljudi na svetu dele bogatstvo od 110 triliona dolara. Cifra je zansovana na listi časopisa “Forbs” iz 2013.godine. Dok je nekima ovakav podatak predstavljao fantastičnu vest, ostalima se gadio. Vini Bjandžima, izvršni drektor Oxfam-a rekao je tada: “Zapanjujuće je da u 21.veku polovina svetske populacije ne poseduje više od male elite čiji bi članovi mogli stati u jedan dvospratni autobus.”
Dva meseca kasnije, nakon što je Oxfam objavio svoju računicu i time napravio novi spisak najbogatijih, novinarka “Forbs-a” Kasija Morena je proverila neke činjenice. Otkrila je da milijarderi poseduju isto koliko i 3.5 milijarde najsiromašnijih zajedno, kao i da se pokazuje ogroman trend širenja globalne nejednakosti.
Oxfam je ubrzao svoju istragu u 2015.godini. Ta organizacija za borbu protiv siromaštva je u januaru upozorila da će posledica nerešavanja globalnog siromaštva dovesti do prisiljavanja korporacija da plaćaju poreze i zatvaraju of-šor poreska utočišta, a 1% najbogatijih će posedovati više od svih ostalih u svetu.
Oxfam takođe ističe da 20% milijardera širom sveta imaju interes u finansijskim i osiguravajućim sektorima, gde imaju novčano povećanje bogatstva za 11% u 12 meseci. Milijarderi takođe imaju koristi od zdravstva i farmacije, sektorima u kojima imaju kolektivno neto povećanje prihoda od 47%, a dobar deo donose im industrija i lobiranje u oblasti politike u Vašingtonu i Briselu.
Pitanje za sve koje je postavio Oxfam je da li žele da žive u svetu u kome 1% poseduje više od svih ostalih zajedno. Bjandžima je istakao:” Razmere globalne nejednakosti su jednostavno zapanjujuće., i uprkos udaru na globalnu kampanju, jaz između najbogatijih i ostatka ljudi se brzo širi.”
Najbogatiji poseduju 50% svetskog bogatstva ( i ono je stalno u porastu )
“Forbs” je objavio spisak od 66 milijardera koji poseduju više od polovine globalnih sredstava, a uskoro će posedovati i više. Njihove pozicije se kreću od direktora velikih korporacija, preko magnata u polju nafte i gasa, do tajkuna i preduzetnika. Spisak pored imena osobe sadrži i godišnji neto prihod, ukupno bogatstvo, procent rasta od 2015.godine, uzrast i nacionalnost. Prvi na spisku je Bil Gejts sa 490 milijardi bogatstva, a na poslednjem, 66.mestu, nalazi se Džejms Simons sa 15 milijardi dolara.
Na spisku nedostaju svetske kraljevske porodice. I upadljivije - nema Rotšilda i Rokfelera. Te dve porodice imaju nezamislive količine bogatstva koje prevazilaze bogatstvo pomenutih milijardera i oni su ustvari jedini trilijarderi na svetu, a ipak ih nikako nema na spiskovima “Forbs-a” zajedno sa nekolicinom drugih za koje se veruje da poseduju političare, medije, korporacije, naučnike, pa čak i tokove novca.
Petoro najmoćnijih i nabogatijih ljudi na svetu pripadaju dinastijama Rotšild i Rokfeler.
Rotšild i Rokfeler dinastije: sa velikom snagom dolazi i velika tajnovitost.
Spisak bogatih “Forbs-a” ne uključuje članove kraljevskih porodica ili diktatora koji održavaju svoje bogatstvo kroz pozicije vlasti, ili koji kontrolišu bogatstvo svoje zemlje. Na ovaj način, pravi ljudi vuku konce i mogu da urade sve što žele u apsolutnoj tajnosti bez ikakve medijske pažnje (osim ukoliko to sami ne žele u svrhe dobro osmišljene propagande kao što je na primer članak o filantropiji Rotšildovih).
Politika “Forbs-a” je isključenje šefova država i to objašnjava zašto na spisku nema engleske kraljice za koju doduše niko i ne zna koliko bogatstvo tačno poseduje jer je skriveno iza računa Engleske banke. “Gardijan” je još 2002.godine objavio:” Razlog divljih varijacija u njenom privatnom bogatstvu imaju veze sa tajnošću investicija i akcija. Njeno bogatstvo ne može se saznati na osnovu javnog registra, kao što se ne mogu saznati ni putevi investicija tog bogatstva. Za razliku od (britanskih političara) kraljica ne mora jednom godišnje da objavi svoje prihode i kao rezultat toga njeni podanici ne mogu znati da li postoje potencijalni sukobi interesa.”
Isto se može reći i za Rotšilde i Rokfelerove, čiji su evropski preci bili bogatiji od bilo koje kraljevske prodice u to vreme. Veruje se da su postali vlasnici federalnih rezervi ( o ovome detaljnije govori Edvard Grifin u spisu “Stvorenje sa ostrva doktora Džekila”) što može biti razlog snage porodica da manipulišu globalnim poslovanjem u proteklih nekoliko stotina godina, i da njihova snaga doseže toliko da ni “Forbs” tamo ne zalazi.
Penzionisani konsultant Gejlon Ros Stariji, autor spisa “Ko je ko u svetskoj eliti”, izneo je podatak da je 1998.godine bogatstvo porodice Rokfeler iznosilo oko 11 trilijardi a porodice Rotšild 100 trilijardi dolara. ... Teško je zamisliti koliko je ta cifra porasla za 18 godina.
“Jedini problem sa bogatstvom je- šta uraditi sa njim”- ovo retoričko pitanje postavio je niko drugi nego sam Džon D.Rokfeler. Ako je verovati Aronu Rusou, Rokfeler svoje bogatstvo sigurno neće trošiti za dobrobit čovečanstva.
Komentari čitatelja
na naše novosti