ETUCE
© Tanjug/Sava RadovanovićSa skupa u Centru Sava
Male plate u predškolskim ustanovama, velika razlika u zaradama između zaposlenih u vrtićima i onima u osnovnim i srednjim školama, rad u lošim uslovima i sa velikim grupama dece, slaba komunikacija sa prosvetnim vlastima i budžet, poplava privatnih vrtića čiji je osnovni cilj profit - zajednički su problemi vaspitača svuda, iz Kazahstana, Engleske, Litvanije, Bugarske, Norveške, Francuske...

Ono što smo mislili da su samo „srpske boljke”, pokazalo se da muči i predstavnike 131 sindikata obrazovanja iz 48 zemalja, okupljenih u Beogradu na Evropskoj konferenciji sindikata (ETUCE). Domaćin četvorodnevnog skupa je Sindikat obrazovanja Srbije (SOS), naš najstariji i najveći prosvetni sindikat.

- ETUCE predstavlja više od 11 miliona nastavnika i nastavnog osoblja u Evropi, od predškolskog do visokog obrazovanja i istraživanja. Sindikat obrazovanja Srbije je član Evropske internacionalne obrazovanja od 1993, a ova regionalna konferencija se prvi put organizuje u Beogradu - kaže za naš list Valentina Ilić, predsednica SOS.

Dan pre svečanog otvaranja, održano je nekoliko radionica. Nastavnici iz Evrope diskutovali su na temu predškolskog i visokog obrazovanja, kontinuiranog profesionalnog obrazovanja, potom migracija, stanju u sindikalnom pokretu u evropskim zemljama i načinu da se poboljšaju uslovi za nastavničku profesiju u vremenu ekonomske krize, slabljenja investicija u obrazovanje i slabljenja socijalnog dijaloga.

Kako se čulo, sindikati su suočeni sa oklevanjem ili izostankom volje prosvetnih vlasti da se vodi socijalni dijalog na teme nacionalne reforme obrazovanja, radnih uslova i profesionalnih potrebama nastavnika. Zabrinjavajući je i trend rasta profesionalnih udruženja i nevladinih organizacija koje tvrde da predstavljaju nastavnike, a uvaženi su socijalni partneri mnogih vlada.

„Smanjenje budžeta za obrazovanje je smanjilo plate, penzije, radne uslove i sigurnost posla nastavnika”, rečeno je na skupu u Centru Sava.

U zemljama Istočne Evrope se privatni vrtići pretvaraju u „klubove za decu bogatih”. Delegat iz Engleske i Velsa je takođe rekla da kvalitet obrazovanja pada jer država ne ulaže dovoljno, a u Danskoj na tržište uđu i velike kompanije, sa svojim udžbenicima i nastavnim sredstvima, što može da bude dobro, ukoliko se iza toga ne krije trka za profitom. U Norveškoj je, čulo se, komercijalizacija preti kvalitetu obrazovanja, postoje privatni vrtići, ostvaruje se veliki profit, a deca iz siromašnijih slojeva i sa posebnim potrebama uglavnom su u državnim ustanovama.

Nastavnici iz Litvanije su rekli da rade u grupama prepunim dece, da direktori odlučuju o svemu i da od njihove volje zavisi i raspoloženje u vrtiću, da u predškolskim ustanovama nema dovoljno mesta, kao i da muškarci ne žele da idu na nastavničke fakultete jer su plate nevelike, čak i u školama. U Kazahstanu su takođe problem male plate, nedostaju vaspitači, ali je ovde sindikat uspeo posle osam godina borbe da se u 2016. godini povećaju plate za 29 odsto, što je nažalost, inflacija brzo pojela.

U Francuskoj je sistem predškolskog obrazovanja dobro postavljen, pa jasle, recimo, osnivaju opštine, ali i kompanije, obuhvat dece je 98 odsto i sve je besplatno.

- Mi u Danskoj pristupamo tako da je za decu pre prvog razreda najvažnije učenje kroz igru i to bi trebalo da bude pristupim u svim zemljama, a ne samo u Evropi. Mi ne želimo da vrtić liči na školu, već da se deca kroz igru i zabavu upoznaju sa svetom i životom - rekao je Stig Lund, iz danskog sindikata predškolskog obrazovanja.

Većina delegata je istakla da je neophodno da se menja slika o nastavničkoj profesiji, ne samo kad je u pitanju vraćanje ugleda, već i zbog činjenice i da muškarci ne žele da se bave ovim poslom.