Russia Today
© Sputnik/ Igorь Rusak
Izveštaj tri obaveštajne službe SAD, posvećene „mešanju“ Rusije u američke predsedničke izbore ne izgleda kao da se radi o lošoj šali niti da je prosečni duhoviti sarkazam. Sa svakom pročitanom stranicom umesto obećanog odgovora čitalac dobija samo nova pitanja od kojih je najvažnije: „Gde su dokazi?“.

Probijajući se kroz beskonačne „mi ocenjujemo“, „sa velikom verovatnoćom“, „skoro sigurno“ postoji želja da se vidi makar jedna neosporna činjenica koja svedoči da su sumnje na račun Rusije su makar osnovane.

Čak i kada američki obaveštajci tvrde da je sajber kampanju za mešanje u američke izbore naložio lično Vladimir Putin navodi se ovakav argument: do juna 2016. godine Putin je hvalio Trampa, a zatim prestao. To navodno govori da ruski predsednik nije želeo da naškodi svojim komplimentima rastu rejtinga biznismena.

U izveštaju figurira još jedan lik — rumunski haker pod pseudonimom Guccifer 2.0. Prema mišljenju autora dokumenta, o njegovom radu za Kremlj govori činjenica da je „on izlazio sa mnogo protivrečnih i lažnih izjava o mogućem ruskom mešanju u predizbornu kampanju". Osim toga, američke obaveštajne službe imaju osnova da sumnjaju da je intervju novinarima u ime Guccifer 2.0 davalo nekoliko ljudi.

To je sve. Na ovome se koliko-toliko značajne činjenice iscrpljuju i počinju ocene i pretpostavke.

Teza kojoj se u izveštaju daje poseban značaj: kampanju za diskreditaciju Hilari Klinton i istovremena podrška Donalda Trampa omogućili su „bliski državi mediji" i „propagadisti" kao što su „RT i Sputnjik". Aktivno dovodeći u zabludu poverljive Amerikance.

Televiziju RT autori dokumenta nazivaju „glavnim organom propagande Rusije uz pomoć koje je Moskva uticala na javno mnjenje SAD. Priče o uspesima kanala posvećeno je 8 od 25 stran. Veći deo od toga — deo drugog izveštaja iz 2012. godine kojeg je objavila CIA. Treba reći da su upravo 2012. godine Amerikanci izabrali Baraka Obamu drugi put za predsednika. Postavlja se pitanje: Da li je i Obamu Putin izabrao?

Nije teško pretpostaviti da su podaci koji se navode u dokumentu jako zastareli do 2017. godine. To se odnosikako na pokrivenost emitovanja RT, tako i pokazatelja poseta sajtova, nazive programa, imena novinara, cifre posete jutjub kanala — sve su od pre pet godina.

U delu koji se odnosi na predizbornu kampanju takođe ima mnogo neistinitosti i pojednostavljivanja. Na primer, tvrdi se da je od marta 2016. godine RT počeo dapruža podršku Donaldu Trampu. Pri tome, čak i Gugl pokazuje da je u septembru, uoči samih izbora, na sajtu RT bili objavljeni materijali o Trampovim zloupotrebama sredstava iz blagotvornih fondova u sopstvene ciljeve.

Bilo je na stotine reportaža, intervju i članci i o Trampu i o Hilari. Međutim, praćenje kampanje Klintonove, po mišljenju autora izveštaja, svodi se na „curenje njene elektroneke pošte, optužbi za korupciju, probleme sa fizičkim i psihičkim zdravljem i vezama sa islamskim ekstremizmom“.

Stvara se utisak da obaveštajci koji su spremali izveštaj nisu čitali svoje medije. Da jesu, videli bi da, nakon onesvešćivanja Klintonove i dijagnoze „Pneumanija, ova tema nije silazila sa prvih stranica različitih američkih medija i televizijskih programa.

Još jedan momenat kojim su autori izveštaja bili posebno nezadovoljni — aktivna saradnja RT sa osnovačem „Vikiliksa“ Džulijanom Asanžom. Tu se vidi da američki obaveštajci otvoreno greše nazivajući razgovor Asanža sa novinarom Džonom Pilgerom za kompaniju Dartmouth Films "ekskluzivnim intervjuom za RT“.