Nastupi u tom duhu se očekuju od ljudi iz akademskih krugova, predstavnika kreativnih profesija, saradnika postindustrijskih kompanija, naročito transnacionalnih. Odstupanja od te linije nailaze na osudu "ljudi sa dopadljivim licima" i na doživotno progonstvo iz redova "pravih liberala". Ponekad i sa ozbiljnim posledicama za karijeru.
A nekada su liberalne maksime zvučale veoma lepo i privlačno. Devedesetih godina je često citirana krilatica koja se pripisivala Volteru: "Ne delim vaša uverenja, ali sam spreman da umrem za vaše pravo da ih iznosite". Smatralo se da upravo ona izražava suštinu liberalizma i ideologiju istinske slobode. Međutim, tu krilaticu je početkom 20. veka smislila engleska književnica Evelin Beatris Hol koja je napisala veoma sporan rad o Volteru koji je izdala - pod različitim pseudonimima - u SAD i Velikoj Britaniji 1906. i 1907. godine.
Samo, stvar je u tome što se danas ispod tih reči ne bi potpisao ni jedan sistemski liberal koji odbacuje i državu i pravo čoveka da ne bude saglasan sa "jedinim ispravnim učenjem". Liberali su do toga došli u XXI veku kada je neliberalni liberalizam postao globalna ideologija koja se suprotstavlja ne samo nacionalnom suverenitetu i demokratiji, nego i ličnim slobodama. Dok su se liberali borili sa "autoritarnim" režimima - bilo im je lako da izgledaju kao "dobri momci" (danas će ovo "momci" morati da zamene nečim polno neutralnim).
Kritičari liberalizma dugo su ukazivali na opasnost neograničene slobode kao na njegov glavni defekt. Ali sami liberali su počeli da udaraju na prava drugih i da im ograničavaju slobode - mnogo pre nego što se ostvarila njihova distopija zasnovana na ničim ograničenim pravima sekularnog čoveka. I to u zemljama koje su smatrane tvrđavama liberalne demokratije.
Krenulo je surovo propisivanje ponašanja i javnih nastupa, sa težnjom da se liberalnom diktatu potčini i državni aparat. Većina kandidata za predsednika SAD iz redova Demokratske partije zalaže se za lišavanje crkava i njihovih parohija statusa religioznih organizacija za odbijanje registracije istopolnih brakova. U mnogim američkim državama se poslastičarnice podvrgavaju sankcijama ako odbiju za naprave svadbenu tortu za gej parove.
Javne škole surovo realizuju politiku transpolnih toaleta. Roditelji mogu biti oštro kažnjeni - uključujući lišavanje roditeljskih prava - ako svom detetu `nameću` polnu pripadnost i seksualnu orijentaciju. Više nema ni reči o poštovanju principa "nenarušavanja prava drugih".
Glavna njihova metamorfoza dogodila se ipak na planu morala. "Amoralnim elementima" su nazvali svoje koji sumnjaju u antropogeno globalno otopljavanje i kritikuju "zelenu energetiku", sve koji su za slobodu religioznih verovanja, sve koji su za tradicionalnu porodicu i tako vaspitavaju svoju decu... Svakog protivnika liberalizma "slobodna štampa" Zapada danas može optužiti za najstrašnije grehove i početi da ga progoni za "amoralnost". Sve do zahteva da mu se oduzme posao, da bude iseljen iz kvarta u kome živi, da ga ne uslužuju u prodavnicama i restoranima.Bilo je i predloga da se takvi "nepravilni ljudi" liše izbornih prava. Nema ničeg iznenađujućeg u tome što je neliberalni liberalizam u sebe upio dve najradikalnije i najrušilačkije ideolologije savremenosti - crvenu i zelenu. Neliberalni liberalizam odlikuje i njegov neprijateljski odnos prema istorijskoj državi i narodu.
Mi u Rusiji smo se naslušali o svom "vekovnom ropstvu" i o svom nepopravljivom "ropskom karakteru". Ali i narod "grada na bregu" (misli se na SAD; prim. NS) sada prolazi kroz period kada od njega stalno traži da se pokaje i odrekne od svoje "tradicije ropstva i dremljivosti". Samo postojanje američke političke nacije se u nekim medijima i "naučnim radovima" otvoreno naziva - greškom.
Moguće je da će istoričari i filozofi nekada raščivijati trovekovnu evoluciju liberalizma od hvaljenja slobode do njenog "moralnog" osuđivanja. Liberalizam se, od ideologije na kojoj su umnogome počivali gradnja nacionalnih država i industrijska revolucija, izrodio u učenje koje propoveda ukidanje takvih država i demontažu industrije. A zajedno sa njima - i likvidaciju porodice i crkve, pa i samog ljudskog života kao vrednosti.
Čovečanstvo se odupire nastupanju ovakvog "divnog novog sveta". Sa svakim danom to odupiranje sve više poprima karakter borbe za preživljavanje u kojoj su, kao što se zna, sva sredstva dobra. Raspad takozvanog globalnog poretka, koji danas posmatramo, nije povezan sa zlom voljom ovih ili onih političara, već sa tim što se ljudi više ne nadaju da će problem svog preživljavanja rešiti na nivou cele planete, pa teže da se što pre sakriju iza zidova svojih država.
Onako kako su uvek činili kada su se približavale kataklizme.
Komentar: Post-nihilizam, predložak za ono što nas čeka