nurses teachers
Iako smo nakon šest meseci pandemije virusa korona shvatili da je kovid 19 uzeo kartu za put oko sveta, stigao do svih kontinenata i dokazao nam da od njega obolevaju svi - bez obzira na pol, uzrast, rasu, kulturu, religiju i socijalni status, najveći teret epidemije ipak su podnele žene. Pripadnice nežnijeg pola našle su se na prvoj liniji borbe protiv opakog virusa jer upravo one čine većinsku radnu snagu u zdravstvu, prosveti, socijalnom sistemu i trgovini. I dok stručnjaci Evrostata ističu da čak 78 odsto medicinskih radnika u celoj Evropi čine žene, podaci Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja govore da je čak 95 odsto zaposlenih u sistemu socijalne zaštite ženskog pola. Osim stručnih radnica, iza ovako visokog procenta žena stoje i negovateljice, spremačice, servirke, medicinske sestre, gerontološke domaćice...

- Sistem socijalne zaštite bio je angažovan 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji, a brojne naše koleginice koje su zaposlene u domovima za stare ili ustanovama socijalne zaštite, ostavljale su svoje porodice i odlazile u četrnaestodnevni ili jednomesečni preventivni karantin, zajedno sa svojim štićenicima, kako bi se sprečilo da virus prodre u domove gde se nalaze najranjiviji. Žene koje rade u četiri staračka doma u Srbiji, od kojih se dva nalaze u Tutinu i Novom Pazaru, od 15. marta se nalaze u karantinu, što znači da više od 90 dana nisu videle članove svoje porodice - zaključuje Biljana Zekavica iz Ministarstva rada.

- Među njima su i majke dece mlađe od 12 godina, kao i samohrane majke, koje nisu imale tu privilegiju da ostanu kod kuće sa decom, jer su imale radnu obavezu. Iako je sistem socijalne zaštite osmišljen za reagovanje u kriznim situacijama, pa se može reći da je nama kriza - redovno stanje, sa ovakvom epidemijom se nikada nismo suočili. Danas sa ponosom možemo da kažemo da nismo dozvolili ni italijanski, ni španski, ni kanadski scenario koji je podrazumevao ostavljanje starih u domovima da umru, a najveći teret borbe podnele su pripadnice nežnijeg pola. Kao da su tri jača pola bila u jednom - primećuje Zekavica.

Izvršna direktorka UN agencije za rodnu ravnopravnost Phumzile Mlambo Ngucka skrenula je pažnju na činjenicu da 70 odsto žena na svetu radi u zdravstvenom i socijalnom sektoru, zbog čega su višestruko izložene infekciji i negativnim posledicama pandemije. Osim toga, one su te koje se i dalje češće bave decom i starijim članovima porodice, kao i samim domaćinstvom, u kome rade tri puta više muškarci. Jedna od pet žena na svetu radi u sektoru nege i pružanja ličnih usluga, a najveći broj osoba koje su imale radnu obavezu za vreme pandemije virusa korona takođe su žene, bilo da su lekarke, apotekarke ili kasirke.

- Vanredno je stanje, vrtići ne rade, a kada stignete na posao, samo vam kažu "ti si na rasporedu taj i taj dan". I nikoga ne zanima da li imate kome da ostavite dete i da li ste samohrana majka. Lekari i medicinske sestre iz unutrašnjosti dolazili su u kovid bolnice, a mnogi roditelji suočavali su se sa problemom čuvanja dece, jer nije bilo preporučljivo da ih ostave svojim roditeljima. Ukidanje gradskog prevoza takođe je predstavljalo veliki problem, za koji nije postojalo sistemsko rešenje na početku pandemije. Na sreću, naše kolege su međusobno solidarne, pa su mlađi lekari i sestre radili smene dok se mladi roditelji nisu snašli - priseća se Radica Ilić, predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije, koja podseća da je više od 60.000 medicinskih sestara i tehničara u našoj zemlji bilo na prvoj liniji borbe protiv pandemije korone.

Profesorka književnosti i predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković ističe da su nastavnice i profesorke bile tihe heroine pandemije virusa korona, koja još uvek traje.

- Prosveta je odavno postala "žensko" zanimanje, jer u njoj radi dve trećine žena i svega trećina muškaraca i taj odnos polova, dva prema jedan, prisutan je u svim sferama obrazovanja. Ako imate na umu da je vanredno stanje u Srbiji proglašeno 15. marta, a da je onlajn nastava počela 17. marta, odnosno dva dana kasnije, to dovoljno govori koliko smo se brzo snašle u novonastaloj situaciji. Pandemija virusa korona je još jednom pokazala da bi se prosveta, bez velikog entuzijazma radnika, vrlo brzo pretvorila u administrativno zanimanje - ocenjuje naša sagovornica.

Jasna Janković primećuje da su prosvetne radnice istovremeno morale da realizuju onlajn nastavu i da se, kao roditelji, bave školovanjem sopstvene dece kojima je takođe bila podrška u savladavanju nastave na daljinu. Uz sve to, one su morale da se bave i domaćinstvom, odnosno organizacijom porodičnog funkcionisanja u vanrednom stanju.

- Mislim da su sve moje koleginice junački izdržale dva meseca u karantinu i onlajn nastavu i radile su mnogo više nego u redovnom stanju - zaključuje prosvetna radnica i vrlo aktivna sindikalna aktivistkinja.