Covid19 Sicilia
U jednom trenutku, kada se koronavirus tokom svog prvog pika u prvom talasu, širio širom severne hemisfere, činilo se da statistički podaci o broju živorođenih i broju preminulih služe samo da bi nas umirili.

Međutim, od početka pandemije do danas su protekla tri meseca i podaci su i dalje pozitivni.

Nije u pitanju nikakva statistička varka - ljudi su u Srbiji u prvih pet meseci 2020. godine manje umirali nego u istom periodu prošle godine.

Prema podacima Zavoda za statistiku, od 1. januara do 31. maja 2020. godine u Srbiji su preminule 43.244 osobe. U istom periodu protekle godine preminule su 44.604 osobe, što je 3 odsto više.

Evropski mediji posebnu pažnju ovim podacima posvećuju u svetlu širenja koronavirusa, pa im je u fokusu proleće - period od početka marta do kraja maja.

Iako preliminarni, ti su podaci iznenađujući jer su mnoge zemlje Evrope upravo tokom proleća zabeležile dramatičan rast smrtnosti koji se povezuje s pandemijom koronavirusa. Tako bi broj umrlih od Covida-19 mogao biti i 60 odsto veći nego što govore službeni podaci, pokazala je analiza Fajnenšl Tajmsa o žrtvama prvog pandemijskog talasa sprovedena u 14 zemalja.

Proleće 2020. godine ipak nije u svim evropskim zemljama dovelo do dramatičnog rasta.

Jutarnji list piše da je u tri prolećna meseca smrtnost manja nego u prethodnih pet godina. Tako je u martu, aprilu i maju u Hrvatskoj preminulo ukupno 13.014 osoba, 112 manje nego prošle godine

Situacija u Srbiji je još bolja.

Ove godine je u martu, aprilu i maju preminuo ukupno 25.416 osoba (i to redom: 8.189, 8.625, 8.602), što je za 723 manje od broja preminulih tokom istog perioda prošle godine. Tada je preminulo ukupno 26.139 osoba (i to redom: 8.933, 8.256, 8.950).

Prema ovim podacima, primetno je da je rast ostvaren samo u aprilu, kada je preminulo 369 ljudi više nego u aprilu 2019. godine.

Postavlja se pitanje kako je moguće da je smrtnost manja u periodu kada svetom bukti pandemija do sada nepoznatog virusa?

Razloge je moguće pronaći u karantinu i oprezu.

Ljudi manje putuju, manje su izloženi riziku od povreda, manje je saobraćajnih nesreća, manje povreda i tragičnih ishoda na radnom mestu. Sve su to faktori koje je doneo karantin. Kada se tome doda i psihološki faktor da ljudi zbog straha od zaraze više razmišljaju, pa samim tim i više vode računa o svom zdravlju i redovnije se javljaju lekarima, slika je kompletna.

Ipak, u zemljama koje su drastično pogođene koronavirusom, ta slika je znatno crnja. U Italiji, Francuskoj, Španiji, Belgiji i Velikoj Britaniji rezultati su znatno uticali na ukupno sliku čitave Evrope - vrhunac viška smrtnosti na nivou Starog kontinenta pojavljuje se tokom 14. i 15. nedelje 2020. godine, sa oko 30.000 umrlih više nedeljno.

Ovi brojevi predstavljaju zvanične podatke, bez zalaženja u "zvanične kovid podatke". Kada se u tu oblast zađe, nailazi se na veliki broj onih koji loše sabiraju. Od Rima do Beograda.