solomonovi otoci
Zbog čega su na najavu bezbednosne saradnje između Kine i Solomonovih Ostrva tako burno reagovali državni sekretar Sjedinjenih Država i ceo niz australijskih zvaničnika?

Veliki problem može nastati i od naizgled malih stvari. Solomonova ostrva, jedna od mnoštva okeanijskih država, zapravo arhipelag od više stotina otoka, sa nešto manje od 700 hiljada stanovnika, dospela je u centar pažnje nakon potpisivanja memoranduma o razumevanju sa Kinom.

O dešavanjima u ovoj zemlji glavni svetski mediji ili ne izveštavaju ili retko izveštavaju. To je, ipak, periferija globalne politike. Ostrva su, inače, od Brizbejna udaljena preko 2.000 kilometara, od Pekinga više od 7.000.

Tu i tamo, negde se nešto pojavi što podseti na daleku destinaciju, poput sjajne zbirke priča "Suremada" ostrvskog pisca Reksforda Ortoloe, o sukobljavanju tradicionalnog i modernog, ili fudbalske reprezentacije koja je već dva puta zaredom stizala do finala kvalifikacija za svetsko prvenstvo u svojoj područnoj konfederaciji i oba puta bila poražena od Novog Zelanda.

Politička bura

Ipak, u tom delu sveta političkih događaja ne manjka, kao ni prateće nestabilnosti. Nasuprot donekle uvreženoj slici o turističkom raju, čistim plažama i bistrom moru, pacifičke male ili mikro države odlikuje i nevesela ekonomska situacija, visoke stope nezaposlenosti uparene sa brzim demografskim rastom, česte turbulencije unutar političkih sistema, usled kojih je praktično nemoguće graditi snažne i nezavisne institucije.

Na Solomonovim ostrvima je pola decenije, od 1998 - 2003. godine bilo žestokih sukoba izazvanih populacionim pomeranjima (rapidnim naseljavanjem dva najveća stanovništva sa drugih ostrva, što je onda otvorilo mnogo pitanja u njihovim odnosima, uključujući i podelu na starosedeoce i došljake), a zatim i velikih protesta koji su kulminirali 2021. godine.

Strateška veza

Kao i niz "komšijskih država", Solomonova ostrva su strateški vezana za Australiju, regionalnu silu koja ima potrebu da - što kroz bilateralni okvir, što kroz regionalne organizacije, što korišćenjem raznih instrumenata za mešanje u unutrašnju politiku osigurava sopstvenu nacionalnu bezbednost.

Nečinjenje pre ili kasnije može aktuelizovati migrantsku krizu, stvoriti većim problem pirata i organizovanog kriminala ili na neki novi način ugroziti australijske interese. I taj novi način upravo se javio sada!

Memorandum sa Kinom

kina solomonova ostrva
© Xinhua/Pang Xinglei via Getty Images
Kineski premijer Li Kećijang prilikom počasnog dočeka premijera Manaseša Sogavare, Peking, 9. oktobar 2019.
Memorandum o razumevanju sa Kinom znači i "bezbednosni aranžman", vlada Solomonovih ostrva u zvaničnom saopštenju pominje "diverzifikaciju bezbednosnog partnerstva zemlje".

Svi bezbednosni aranžmani do sada bili su vezani za Australiju, trenutni sporazum (ratifikovan 2018. godine) omogućava australijskim vojnim i policijskim snagama da rasporede svoje jedinice na Solomonovim ostrvima u slučaju pojavljivanja pretnji.

Zbog toga trenutno najviše negoduju upravo zvaničnici Australije, jer uspostavljanje novog tipa odnosa sa Pekingom tumače i kao mogućnost da u skorijoj budućnosti na Solomonovim ostrvima "nikne" kineska vojna baza.

Ili da, u blažoj varijanti, i kineske vojne i policijske snage dobiju mogućnost privremenog raspoređivanja svojih jedinica zarad eliminisanja pretnji. Odatle, makar i hipotetički, kineske podmornice i avioni bliže su istočnoj australijskoj obali.

Umešala se i Amerika

Demantiji portparola kineskog ministarstva spoljnih poslova nisu pomogli da se broj reakcija smanji. Naprotiv, u sve se umešao i američki Stejt department, dvojica zvaničnika (Kurt Kempbel i Danijel Kritenbrink) već su posetila Solomonova ostrva, preneli su zabrinutost, dodatno se raspitali o svemu i načelno poručili da to tako ne može. U prevodu - kakvi Kinezi, kakvi bakrači!

Kineski uticaj na Solomonovim ostrvima postoji, još 2006. godine izbio je veliki skandal kada je opozicija optužila tek izabranog premijera Snajdera Rinija da je uz pomoć kineskih biznismena kupio nedostajuće glasove u parlamentu kako bi skrpio većinu. Da je kupovao glasove uz pomoć zapadnih biznismena verovatno se ništa ne bi ni dogodilo. Ovako, u potonjim neredima na meti demonstranata našla se kineska četvrt, kineske vlasti su morale i da evakuišu svoje državljane, a sam Rini primoran je da podnese ostavku.

Tajvanski zaokret

Solomonova ostrva su dugo održavala bilateralne odnose sa Tajvanom, tek 2019. godine promenjen je taj pristup i nova, tada izabrana vlast okrenula se ka Pekingu. Pomenuti memorandum očigledno je novi korak u unapređenju saradnje. A verovatno i neka vrsta rešenja za lokalne vlasti koje se nakon pandemije i dramatičnog povećavanja cena energenata i hrane suočavaju sa ogromnim izazovima.

Iako su za spoljnu i bezbednosnu politiku ove zemlje zainteresovane i Australija i SAD, ispostavlja se da je prethodnih decenija investirano malo, o transferu tehnologija nije bilo ni reči, dve trećine izvoza zavisi od eksploatacije sirovog drveta, usled čega se sve češće govori i o rapidnoj deforestizaciji.

Po mnogo čemu, to podseća na sudbinu afričkih država, osuđenih na "večito siromaštvo" i puko preživljavanje uz eksport sirovina. Ako su Kinezi doneli neko novo rešenje u Afriku, zašto to ne bi bio slučaj i sa ostrvskim državama u regionu Pacifika.

Čemu burne reakcije?

solomonovi otoci
Međutim, najupitnije u ovom trenutku jeste obrazloženje kojim se pravda delovanje saveznika iz Vašingtona i Kanbere. Zbog čega tako burno reaguju Entoni Blinken i niz australijskih zvaničnika? Imaju li države pravo, makar i u teoriji da suvereno donose odluke o svojoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, projektuju razvoj, oslanjaju se na partnere sa kojima mogu realizovati projekte od obostrane koristi? Kako to u njihovim objašnjenjima važi jedno pravilo za Ukrajinu, a drugo za Solomonova ostrva?

Osuda Rusije, između ostalog, počiva i na tvrdnji da su vlasti u Kijevu samostalne u izboru strateških partnera i slobodne da zemlju uvedu u NATO. Harkov je udaljen od ruske granice šezdesetak kilometara, u njemu je bila stacionirana centralna biološka laboratorija sumnjive namene, u celoj Ukrajini su podržavani programi usmereni ka veličanju neonacističkih ideja i jačanju organizacija koje su takvu ideologiju baštinile, Vladimir Zelenski je čak zapretio i obnavljanjem vojnog nuklearnog programa i to sve nije bilo dovoljno da se prihvati ruska argumentacija tokom razgovora u Ženevi da im se tako ugrožava nacionalna bezbednost.

Princip jačeg

Solomonova ostrva su daleko od Australije koliko i Dablin od Beograda, od Los Anđelesa su još i dalje, skoro 10.000 kilometara, pa su usledila hitra reagovanja kako bi se sprečila implementacija jednog memoranduma o razumevanju sa Kinezima. Zbog toga je i od naizgled male stvari nastao veliki problem. U fazi konfrontacije sve se meri, svaki gest dodatno vaga.

Na Solomonovim ostrvima SAD imaju problem sa Kinezima, ali kada raspravljaju oko cele ove stvari tu već imaju problem i sa Rusima i sa Ukrajincima. To je već pitanje argumentacije, obrazloženja i objašnjenja, a ne jednog memoranduma.