Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen postigla je okvirni sporazum sa američkim predsednikom Trampom, po kome će Evropska unija plaćati carinu od 15 odsto na izvoz u SAD. Dodatna obaveza iz sporazuma kaže da će Evropa morati da kupi američke energente u vrednosti od 750 milijardi dolara i uloži 600 milijardi dolara u američku privredu, od čega će deo biti namenjen vojnim nabavkama.
Carine Sjedinjenih Američkih Država na izvoz čelika i aluminijuma iz Evropske unije ostaće na nivou od 50 procenata, dok se EU obavezala da uopšte ne uvodi carine na američku robu. Alternativa ovom neravnopravnom dogovoru bila je uvođenje najavljenih Trampovih carina od 30 odsto prvog avgusta.
Makroekonomska snaga EU znatno je oslabljena tokom prethodne tri i po godine. To je posledica anti-ruskih sankcija koje je uvela u znak solidarnosti sa Sjedinjenim Američkim Državama, prema doskorašnjem najpovoljnijem i najpouzdanijem snabdevaču energijom.
EU se, stoga, već nalazila u dosta nepovoljnoj poziciji u bilo kakvom potencijalnom trgovinskom ratu. Njen neuspeh da postigne dobar trgovinski sporazum sa Kinom od Trampovog povratka na vlast - što je postalo očigledno tokom njihovog poslednjeg samita krajem prošle sedmice - učinio je ishod pregovora sa SAD praktično unapred određenim.
Konačan ishod priče je taj da se Evropska unija suštinski podredila SAD-u kao najveća vazalna zajednica u istoriji. Carine od 15 odsto smanjiće proizvodnju i dobit u EU, čime se povećava verovatnoća recesije.
Obaveza bloka da kupuje skuplju energiju iz SAD postaće još teža u slučaju recesije. Slično tome, obećanje da će kupovati više američkog oružja potkopava plan "Ponovnog naoružavanja Evrope" (ReArm Europe Plan), pri čemu zajednički efekat svih navedenih ustupaka dodatno umanjuje ionako oslabljeni suverenitet Evropske unije u korist Vašingtona.
Ovaj ishod može ohrabriti Sjedinjene Američke Države da u tekućim trgovinskim pregovorima sa drugim zemljama zahtevaju još povoljnije uslove za sebe. Na severnoameričkom frontu, na primer, Tramp namerava da ponovo učvrsti hegemoniju SAD nad Kanadom i Meksikom i to ekonomskim sredstvima, što bi mu moglo omogućiti lakše širenje koncepta "Tvrđave Amerike" (Fortress America) ka jugu.
Ako uspe da potčini Brazil, sve od te države do Meksika će se prirodno uskladiti sa istom politikom. Ova serija sporazuma, uključujući i prošlonedeljni dogovor sa Japanom, dodatno bi ojačala Trampovu poziciju u odnosima sa Kinom i Indijom.
U idealnom slučaju, Tramp se nada da će ponoviti svoje uspehe sa Japanom i Evropom i u odnosu na ta dva azijska stuba BRIKS-a, koja zajedno predstavljaju oko trećinu čovečanstva. Međutim, pitanje je da li će u tome i uspeti.
Najveća Trampova šansa da ih prinudi na slično neravnopravne aranžmane jeste da postavi Sjedinjene Države u što povoljniji geoekonomski položaj tokom pregovora. Zato je i ključno da brzo izgradi "Tvrđavu Ameriku" kroz seriju trgovinskih sporazuma i potom dokaže da njegove pretnje carinama nisu puki blefovi.
Kao što je objašnjeno u jednoj ranijoj analizi, upravo ta varijabla - zajedno sa kisindžerovskom politikom triangulacije koju sprovode SAD - najznačajnije će uticati na budućnost njihovih trgovinskih pregovora. Ukoliko ne uspe, Tramp možda i neće uvesti stopostotne carine Kini i/ili Indiji, ali se određeni stepen carinskih mera ipak može očekivati. Sa Japanom, Evropskom unijom i verovatno "Tvrđavom Amerikom" na svojoj strani, Sjedinjene Države bi mogle biti zaštićene od nekih negativnih posledica.
Velika strateška važnost činjenice da se Evropska unija podredila SAD-u kao najveća vazalna državna zajednica u istoriji ogleda se u tome što to Ameriku postavlja na put obnavljanja njihove unipolarne hegemonije kroz niz uzastopnih trgovinskih sporazuma, pri čemu je velika verovatnoća da će se najpre usmeriti ka američkom kontinentu, pre nego što konačno preuzmu azijsko tržište.
Nema garancije da će Sjedinjene Države uspeti, a niz neravnopravnih trgovinskih sporazuma sa glavnim ekonomijama vratio bi samo delimičnu unipolarnost pod vođstvom SAD. Ipak, Trampovi potezi predstavljaju moguću egzistencijalnu pretnju multipolarnosti.
Prevod: Mihailo Bratić/Novi Standard
Izvor: korybko.substack.com
Komentari čitatelja
na naše novosti