Ovim rečima je hrvatska predstavnica u Odboru za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača Evropskog parlamenta Biljana Borzan predložila mere za mogućnost popravka pokvarenih uređaja, kako bi se ostvarile značajne uštede na ekonomskom i ekološkom planu.
''Čim je krenula masovna proizvodnja sijalica, kartel okupljen oko Dženeral elektrika je odlučio da će skratiti vreme trajanja sijalice s 3.000 na oko 1.000 sati. Kartel je imao propisane kazne za svakoga ko bi napravio kvalitetniju svetiljku od dogovorene. Taj slučaj se smatra prvim dokazanim programiranim kvarenjem”, kazala je Borzan prilikom rasprave o Paketu za kružnu ekonomiju na plenarnom zasedanju u Briselu prošle nedelje, a saopštio je njen kabinet.
Tvrdi da ni danas situacija nije puno bolja.
“Holandska agencija za zaštitu potrošača je dokazala da čak 84 odsto mobilnih telefona s androidom ne radi sa zadnjim softverom. Dokazano je i kako se sve češće počinju sastavljati tako da ih lepe, te ih je u slučaju popravka izuzetno teško rastaviti bez da se dodatno oštete”, kazala je Borzan.
Uz to, kako je dodala, dizajn je postao potpuno iracionalan.
“Pre se baterija na mobilnom mogla zameniti za trideset sekundi, danas se ona ukopa duboko iza matične ploče, kako bi u slučaju jednostavnog kvara baterije, korisnik bio prisiljen da kupi novi uređaj, ili pak dodatno oštetiti stari'', navode se u saopštenju.
“Problem se ne odnosi samo na mobilne telefone. Ranije je bilo lako popraviti vrata frižidera, ležaj veš mašine ili obični mikser. Danas rezervnih delova uopšte nema na tržištu ili su im cene nerealno visoke da bi popravak bio isplativ”, kaže Borzan.
Dodaje i da ''nacrti uređaja uopšte nisu dostupni''. Na primer, kako objašnjava Borzan, ''neki brendovi mobilnih telefona imaju jako malo modela, i popravak bi bio vrlo jednostavno organizovati da proizvođač želi ustupiti priručnike za popravak''.
Ističu da ni cena proizvoda nije velika garancija a spomenuta holandska agencija izračunala je kako porast cene veš mašine od 100 evra povećava njen rok upotrebe za tek godinu dana.
“Kada razgovaramo s proizvođačima, oni se redovno pravdaju da potrošači žele noviji model i dizajn. Možda to vredi za novi model cipela, ali da neko želi da se reši mašine za veš samo zato jer je izašao novi model mi je uistinu teško da poverujem. Istraživanje Eurobarometra je potvrdilo da 77 odsto građana preferira popravak od nove kupovine”, ističe Borzan.
Prema studiji Odbora za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača u kojem je Borzan, smanjenje takozvanog planiranog kvarenja i povećanje broja popravaka dovelo bi do ušteda za potrošače u iznosu šest milijardi evra godišnje.
“Ono što ja tražim nisu velike izmene. Potrebno je samo u postojećim direktivama dodati do kada rezervni delovi obavezno moraju biti dostupni na tržištu i naznačiti da njihova cena u odnosu na cenu celog proizvoda mora biti razumna. Prva prilika za to je revizija Direktive o garancijama koja bi trebalo početi kroz nekoliko meseci. Celi paket kružne ekonomije je velika prilika za pozitivne ekološke, socijalne i ekonomske promjene”, ocenila je Borzan.
Komentar: Umesto da donosi pravilnike o dužini i obliku krastavaca i ostalim trivijalnim stvarima, EU bi trebala da se pozabavi ovim jako bitnim problemom u današnjem društvu.