© Tanjug/AP/Haberturk TV, freeflagicons.com
Nedavna turska provokacija na sirijsko-turskoj granici, u kojoj je oboren ruski ratni avion suhoj - 21, jedna je iz ove serije planiranih "slučajeva". Kako zapaža geopolitički analitičar, Timoti Guzman, u kanadskom "Global Riserču", američki prsti su "duboko umočeni u ovaj turski pekmez".
Sirijske vladine snage, uz vazdušnu podršku Rusije, poremetile su u nastalom sukobu planiranu satnicu obaranja "proruskog" režima u Damasku. Vladine snage, sa ruskim pokrićem iz vazduha, prešle su u ofanzivu na širokom području gde su do sada SAD, Francuska i Britanija, zajedno sa Turskom, Izrealom, Saudijskom Arabijom i Katarom, bile duboko "u sirijskom pekmezu".
Turska, kao najjači američki satelit na Bliskom istoku i članica NATO pakta, dobila je iz Vašingtona komandu da delove svoje granične teritorije ustupi džihadistima za operacije Islamske države i da, zajedno sa regionalnim američkim vazalima, feudalnim režimima u Saudijskoj Arabiji i Kataru, uspostavi tajne vojne baze na graničnim područjima prema Siriji.
Uporedo, osnovani su "komunikacioni centri" NATO pakta za upravljanje amero-džihadističkim operacijama čiji je krajnji cilj promena režima u Damasku.
Interne vojne analize u Londonu u saglasju su da Turska, po direktnom nalogu iz Vašingtona, nastoji da u potpunosti kontroliše situaciju u Siriji i da, iz baza na turskoj graničnoj teritoriji, Ankara aktivno podržava džihadističke "ustanike" u Siriji i obezbeđuje im stratešku dubinu za dejstvovanje.
Trougao
Analize govore da je u trouglu Turska - SAD, zemlje Zaliva, osnovan "nervni centar" iz koga se direktno planira i rukovodi operacijom obaranja Asada u Damasku.
© SD/ilustracija
Ruska vojna obaveštajna služba ima iz vazduha snimljene podatke koje je, uostalom, dostavila na uvid i američkoj strani i svetskim medijima, na kojima se vidi da je suhoj oboren u vazdušnom prostoru koji je Turska praktično uzurpirala i proglasila nekakvom svojom "tampon zonom". U gotovo farsičnoj priči, Ankara je, i pored jasnih ruskih snimaka, objavila da je obaranje ruskog aviona bilo "legalni odgovor" na "fakat" da je suhoj povredio (uzurpirani) vazdušni prostor Turske i da je, prema tome, obaranje aviona bilo legalni čin odbrane njene suverene teritorije.
Da li "jezičkom omaškom" ili ciljano, turski premijer Erdogan, odmah je, posle incidenta, izjavio kako Turska "ne može dalje da trpi ovakvu situaciju" (ne kaže se kakvu?) i u istom dahu optužuje Moskvu da upotrebljava ratnu avijaciju u napadu na sirijske "ustanike", iza kojih se, pak, aktivno nalazi sama Turska.
Situacija je sada otvorena za sve ishode, naročito one loše, a turske ruke su duboko i sve dublje u sirijskom "pekmezu".
Turski avion američke proizvodnje F-16, oborio je ruski suhoj-21, mada u celoj aferi ni Turska, ni SAD ni Komanda NATO-a nisu pomenuli ključnu činjenicu da je avion oboren u izmišljenom turskom vazdušnom prostoru, a ne zato što je - kako Ankara navodi - zašao u "turski vazdušni prostor" i u tom prostoru - nota bene - bio celih 17 sekundi (!).
Timoti Aleksander Guzman ovde podseća (26. novembra u "Sajlent Krau") da su, na primer, turski ratni avioni, u periodu od 2008. godine do danas, povredili susedni, grčki vazdušni prostor čak 8.693 puta (!).
Komentar: Licemjerstvo turskih vlasti: Od 2013. godine su 4013 puta povrijedili grčki zračni prostor
Turska istorijski nije gadljiva na spoljnu agresiju, podseća nas Guzman. Za vreme Otomanske imperije počinila je genocid (1915. godine) u kome je stradalo milion i po Jermena i dugih etničkih manjina - Asiraca, otomanskih Grka... Više od dva stoleća traje turski pogrom nad raznim kurdskim grupama koje se bore za samostalnost od Turske.
Turska je sa Grčkom vodila seriju ratova koji su dostigli klimaks 1974. godine kada je turska armija izvršila invaziju na Kipar, a turski vojni desant odigrao se odmah nakon puča u Nikoziji. Puč je izvela vojna hunta u Atini i takozvana Kiparska nacionalna garda, u ime prisajedinjenja Kipra "matici" Grčkoj.
Desant na Kipar
Ankara je iskoristila pruženu šansu (zaštita kiparskih Turaka), izvršila desant na Kipar i rezulatat je bio okupacija severnog dela Kipra (nastanjenog većinom etničkim Turcima). Tada je iz njihovih domova na severu Ostrva proterano i raseljeno 180.000 kiparskih Grka.
U sadašnjoj sirijskoj aferi Turska podržava - vojno, logistički, propagandno i politički - američku kampanju za obaranje Asada.
Amerika i njen NATO saveznik Turska, u izvedbi ovog plana nastupaju zajedno sa džihadistima svih boja, a za tu priliku Vašington je islamističku opoziciju sa kojom pokušava da obori režim u Damasku, proglasio za nekakve "umerene" islamiste, mada je belodano da formacije tih "umernih" islamista najvećim delom čine borbeno jezgro Al Kaide.
Pazare američko oružjeU ovom amero-atlantskom-džihadskom projektu da se obori režim u Sirijii, Turska već uveliko profitira od jeftine nafte koju kupuje od džihadista koji drže pod kontrolom i pljačkaju sirijske naftne izvore na severu zemlje. Ruske obaveštajne službe imaju u posedu snimke na kojima se vide kolone cisterni kako iz Sirije prelaze u Tursku gde džihadisti prodaju ukradeno gorivo i od tog novca kupuju vojnu opremu i municiju za borbu protiv sirijske "proruske" vlasti.
Turska kao američki "izvođač radova" na južnim flankovima Rusije, trenutno je treći najveći regionalni kupac američkog oružja, posle Saudijske Arabije i Indije.
Satelitski snimci, na kojima se vide kolone cisterni kako iz Sirije ulaze u Tursku
Komentar: Sve više dokaza: Slobodna sirijska vojska ima fotografije naftnih ugovora između Turske i ISIL-a
Sukob Rusije i NATO
U londonskim internim analizama naći će se i teza da je Turska oborila ruski avion kako bi isprovocirala ratni sukob Rusije i NATO-a (Turska je članica NATO-a). Niko, pri tome, ne sumnja da je Ankara za napad na suhoj dobila zeleno svetlo iz Vašingtona. Analitičari se, pri tome, slažu da je Erdoganova odluka da obori ruski avion bila "nepromišljeni rizik" posle kojeg se otvara Pandorina kutija na južnom krilu NATO-a. Situacija se sada razvija prema tački usijanja, a Erdoganov pristanak da izvrši komandu Vašingtona mogao bi da ima višedimenzionalne posledice po odnose Turske sa moćnim severnim susedom, Rusijom. Pored toga što bi, u perspektivi, to moglo da za samog Erdogana bude čak i političko samoubistvo. Putin, obično, osvetu naplaćuje "na poček".
Komentar: Turska sve više tone u kaos.