Unatoč činjenici da je sve većem broju ljudi diljem svijeta jasno da je američka politika inzistiranja na "smjeni režima" u Damasku jedan od glavnih uzročnika krvavog rata u Siriji koji je ušao u već u petu godinu, a iza sebe je ostavio stotine tisuća mrtvih, SAD, izgleda, niti ne pomišlja na promjenu te politike čak i u vrijeme kada su svi glavni saveznici sirijskog predsjednika Assada, uključujući i njega samog, već pristali na formiranje tranzicijske Vlade.

Iz američkog State Departmenta sada poručuju kako odlazak Assada nije samo nužan za "dobrobit nacije", već i za borbu protiv ekstremista. "Ostavka Assada je važan dio borbe protiv DAIŠ-a", poručili su jučer iz SAD-a.


Izjava dolazi svega nekoliko sati nakon što je specijalni izaslanik SAD-a za Siriju, Michael Ratney, stigao u Moskvu na konzultacije s ruskim dužnosnicima.

"Assad je svojom brutalnošću i represijom pokazao kako je izgubio sav legitimitet te mora otići u sklopu prave političke tranzicije", navodi se u izjavi.

Izgleda kako se SAD pribojava percepcije bilo kakvog popuštanja pred Rusima u vrijeme posjete Ratneya Moskvi, pa sada još jednom ponavljaju priču o "gubitku legitimiteta", prenosi Advance.

U napadu cionističke vojske na Zapadnoj obali povrijeđena su tri Palestinca

Međunarodna televizija Sahar, pozivajući se na agenciju VAS, javlja da su cionistički vojnici u petak poslije podne izveli napad na regiju Salvad, istočno od Ramallaha i tom prilikom puščanim mecima ranili tri palestinska mladića.

S druge strane, najmanje šest osoba je imalo poteškoće sa disanjem nakon što su cionistički vojnici ispalili na njih suzavac. Cionistički vojnici su jučer ugušili sedmične proteste koje organiziraju Palestinci svakog petka.

Protesti protiv ekstremista u Njemačkoj su prerasli u sukobe.

Međunarodna televizija Sahar, pozivajući se na Press TV, javlja da su demonstranti izašli jučer na ulice Berlina osuđujući napade ekstremista na izbjeglice. Ekstremisti su tom prilikom napali na demonstrante.

Broj napada na izbjeglice u Njemačkoj raste i u samo jednoj sedmici u augustu izbio je požar u šest azilantskih domova, piše njemački magazin Focus i dodaje da mnogi napadi nisu povezani sa ekstremno-desničarskim miljeom.

Zna se da počinioci napada često, drugačije od očekivanog, nemaju vezu sa političkom desnicom i neonacizmom. Focus prenosi saznanja Spiegela da je od 148 počinilaca, protiv kojih se vode istrage zbog napada na azilante, samo 41 već počinilo slična krivična djela, dok većina njih nije.

Bela kuća saopštila je u petak da je emigrantska kriza u Evropi pokazala da Bliski istok ima uticaj daleko od regiona.

Prema rečima portparola Bele kuće Džoša Ernesta, Evropa bi trebalo da se obračuna sa trgovcima ljudima koji eksploatišu emigrante i da obezbedi da njihova ljudska prava budu zaštićena, prenela je agencija Rojters.

Agencija „Fič“ snizila je kreditni rejting Ukrajine na nivo C, koji svedoči da je „bankrot neizbežan“. Odluka je doneta nakon saopštenja o otpisu 20 odsto spoljnjeg duga Kijeva.

Međunarodna rejting agencija „Fič“ snizila je dugoročni kreditni rejting Ukrajine u stranoj valuti sa CC na C, saopštila je pres-služba ove agencije.

Odluka je doneta nakon objavljivanja vesti da je Ukrajina sa grupom kreditora dogovorila otpis 20 odsto (3,8 milijardi dolara) osnovnog duga zemlje za evropske obveznice. Ovu novost „Fič“ ocenjuje kao pokušaj Kijeva da izbegne bankrot i ukazaje da će otpis dovesti do materijalnih gubitaka vlasnika hartija od vrednosti.

Prema skali rejtinga „Fič“ nivo C odgovara „neizbežnosti bankrota“.

Prema juče postignutom sporazumu kreditora, na čelu sa američkim fondom „Frenklin Templeton“, Ukrajini se oprašta petina glavnog duga u evropskim obveznicama. Rokovi plaćanja za ostatak duga u iznosu od 15,5 milijardi dolara produženi su za 4 godine, najkasnije do 2019. godine.

Restrukturiranje će omogućiti da Ukrajina izbegne bankrot u evropskim obveznicama za 500 miliona dolara, čiji rok otplate je trebalo da bude u septembru.

„Nije došlo do bankrota koji su očekivali naši neprijatelji“, rekao je Jacenjuk na vanrednoj sednici Vlade Ukrajine u četvrtak.

On je izjavio da Ukrajina u naredne četiri godine neće otplaćivati osnovicu, dok će isplata kupona, planirana do kraja 2015. godine, biti odgođena.

Ministar finansije Rusije Anton Siluanov izjavio je da Rusija nije spremna da otpiše 20 procenata od 3 milijarde dolara duga Ukrajine za evro obveznice koje je Moskva kupila.

Ukrajinski i zapadni mediji poslednjih dana aktivno šire informacije iz izvesnog izveštaja koji potvrđuje navodnu smrt ruskih vojnika u Donbasu. Povod za dizanje buke postala je nota objavljena na malo poznatom sajtu na koji se bez provere istinitosti izvora pozvao ugledni list „Forbs“.

Sumnjivi članak na malo poznatom sajtu pod imenom „Poslovni život“ dao je mogućnost mnogim ukrajinskim, pa i uglednim zapadnim medijima da ponovo progovore o „ruskoj agresiji u Donbasu“. Buka se ne stišava već nekoliko dana, a histeriju je izazvao članak u „Forbsu“, autora Roderika Gregorija.

Prema njegovim podacima, zahvaljujući ukrajinskom listu „Novi region“ on je otkrio da je na ruskom sajtu „Poslovni život“ bila objavljena skandalozna vest. U njoj je bez pozivanja na neki izvor napisano da je navodno prema izveštaju Vlade Rusije predviđena kompenzacija za porodice poginulih ruskih vojnika u Donbasu, kao i za vojnike koji su bili navodno ranjeni na istoku Ukrajine. Na sajtu su bili navedeni podaci da je navodno poginulo 2.000 ljudi, a da je 3.200 vojnika ranjeno. Vest je ubrzo bila povučena sa sajta. Po mišljenju Pola Roderika Gregorija to je uradila „ruska cenzura“.

Pol Roderik Gregori, bez obzira na sumnjivi izvor, napisao je da se u vesti navode „zvanični podaci o broju ruskih vojnika, onih ubijenih i onih koji su postali invalidi u istočnoj Ukrajini“. Članak u „Forbsu“ je postao izvor za veliki broj drugih medija. Mnogi od njih smatraju da su podaci bili „slučajno“ objavljeni, a u vestima proizašlim iz članka u „Forbsu“ navode se i slični materijali pojedinih ukrajinskih medija.

NATO će najesen održati svoje najveće vojne vežbe od 2002. godine, uz učešće 36.000 vojnika, koje ne povezuje s napetošću u odnosima s Rusijom. Vežbe će se održati od 3. oktobra do 6. novembra, uglavnom u Italiji, Španiji i Portugaliji, izjavio je na konferenciji za štampu u Vašingtonu francuski general Žan-Pol Palomeros, vrhovni komandant savezničkih snaga za reformu NATO.

Nazvane „Spoj trozupca“ vežbe će biti „visokog intenziteta“ uz angažovanje uključivati 27 od 28 zemalja NATO, i sedam zemalja-partnera NATO, rekao je on.

Po rečima generala Palomerosa, vežbe nisu konkretno povezane s krizom u Ukrajini i s rastućom napetošću sa Rusijom.

„Odluka (o vežbama) je doneta na samitu (NATO) 2012. godini u Čikagu. U to vreme, još smo imali odlično partnerstvo s Rusijom. Nema agresivnog stava, NATO ispunjava svoju ulogu u stvarima kolektivne odbrane i upravljanja krizama“, dodao je Palomeros.

Scenarija vežbi obuhvataju sve komponente savremenog ratovanja, kao što su raketna odbrana, sajber-napad i „hibridno ratovanje“, uz propagandne aktivnosti. Društvene mreže će biti deo vežbe, s fiktivnim protivnicima, ali verovatno i s pravim, objasnio je general.

„Ne mogu ni da zamislim da neće biti posete našim sajtovima na Internetu“, zaključio je Palomeros.

Nakon pada Berlinskog zida 1989. godine činilo se da su ograde, zidovi i barijere u Evropi postale stvar prošlosti. Čitav kontinent radovao se okretanju novog lista i početku ere solidarnosti i tolerancije u kojoj neće biti podela. Današnja Evropa je daleko od one koju su svi zamišljali nakon pada „gvozdene zavese“.

U ovom trenutku duž granice Mađarske i Srbije u toku je izgradnja 174 kilometra dugačke ograde koja bi trebalo da spreči migrante da ulaze u tu zemlju. Ironija je da je upravo Mađarska bila ta koja je 1989. godine srušila ogradu na granici sa Austrijom kako bi pokazala solidarnost u rušenju pomenute „gvozdene zavese“.

Ipak, Mađari su sve samo ne jedini koji svojim postupcima gaze po osnovnim principima i postulatima solidarnosti i tolerancije koje zastupa EU.


Mađarska policija hapsi izbeglice na granici sa Srbijom.
Ranije ove godine, Bugaska je objavila plan o izgradnji ograde koja će se prostirati dužinom od 160 kilometara duž granice sa Turskom, kroz koju dolazi veliki broj migranata.

Bugarski zid nije toliko daleko od grčkog koji je podignut 2012. godine sa istom svrhom. Grci su svoju 10 kilometara dugu „barijeru“ od migranata podigli kako bi sprečili ulazak izbeglica koje su u velikom broju dolazile iz Turske. Takođe, postavili su branu na reci Evros, preko koje su migranti takođe dolazili brodovima. Ipak, gledajući današnju sliku, to im nije mnogo pomoglo.

Britanska vlada potrošila je 10 miliona dolara kako ojačala i povećala ogradu u francuskom gradiću Kaleu, koja se nalazi oko Evrotunela, železničke veze između njihove zemlje i Francuske. Čak je i Paskal Aer, šef policije u Kaleu, zadužen za rešavanje krize sa migrantima rekao da je izgradnja ograda „guranje problema pod tepih“, te da se s time problem prebacuje na holandske luke i Belgiju. Toliko o solidarnosti i toleranciji.

Čak su severnoafričke španske enklave Seuta i Melilja, koje se nalaze u Maroku, još 2005. godine podigle zidove koje bi sprečile prelazak migranata kako na njihovu, tako i na teritoriju Evrope.

„Asošijeted pres“ (AP) je tužio Federalni istražni biro (FBI) zbog stvaranja i slanja lažnih vesti u ime agencije.

Prema podacima agencije, FBI je 2014. godine poslao link sa lažnom vešću AP 15-godišnjem dečaku koji je bio pod sumnjom da se sprema da aktivira bombu u školi u državi Vašington. Link je omogućio istražiteljima da špijunskim antivirusom zaraze kompjuter osumnjičenog.

„FBI je nezakonito prisvojio kredibilitet ’Asošijeted presa‘, čime je stvorena situacija u kojoj je to poverenje moglo da bude veoma potkopano“, citira agencija pismo svog konsultanta Karen Kajzer koje je poslato 2014. godine Eriku Holderu, koji se u tom trenutku nalazio na mestu državnog tužioca.

Prema mišljenju pravnika, iako je lažna informacija bila namenjena samo jednom osumnjičenom licu, ona je lako mogla da postane dostupna širokoj javnosti, da ju je on prosledio na socijalne mreže.

Agencija je zatražila od FBI da pruži informacije koje se tiču pravljenja vesti i izveštaja i da otkrije koliko puta se služba koristila ovakvim metodama, počevši od 2000. godine. Nakon odbijanja da u određenom roku ispuni zahteve, novinari su se obratili sudu, navodi agencija.

Šef Pentagona Ešton Karter smatra glavnim pretnjama za SAD „Islamsku državu“ i Rusiju.

Govoreći pred vojnicima pomorske pešadije u Kaliforniji, američki Ministar odbrane je na prvo mesto stavio „užasni fenomen pod imenom ‚Islamska država’, sa kojim treba da se borimo i pobedimo".

Na drugo mesto Karter je naveo politiku Rusije poslednje godine.

„Treba da se suprostavimo tome (akcijama Rusije), kako sa tačke gledišta naših nacionalnih interesa, taki i zbog toga što imamo važne saveznike i partnere u tom delu sveta, a imamo i važne obaveze u okviru NATO-a", rekao je Karter.

Po mišljenju ministra, akcije ruskog rukovodstva u Ukrajini „vode Ruse u pogrešnom smeru", jer to pojačava konfrontaciju sa drugim zemljama.

„Te dve (pretnje) su porasle. Treba da im se suprostavimo", dodao je on.

Ovo nije prva izjava američkog predstavnika o navodnoj „pretnji" od strane Rusije. U vezi s tim, zemlje NATO su preduzele niz mera za širenje vojnih aktivnosti u Evropi, uključujući rast američkog kontingenta, naglo proširenje programa vojnih vežbi i patroliranja, kao i rast vojnih budžeta. U Moskvi su sigurni da su optužbe na račun Rusije samo povod za NATO da poveća svoje aktivnosti.