Osnivač Vikiliksa Džulijen Asanž u svojoj novoj knjizi „Fajlovi Vikiliksa” navodi da su SAD planirale da svrgnu vladu Sirije mnogo pre početka pobune 2011. godine.

U intervjuu za Raša tudej Asanž je predstavio poglavlje o Siriji, koje se bavi događajima iz 2006. godine i telegramom koji je poslao američki ambasador u Damasku Vilijam Robak, a odnosi se na plan za svrgavanje režima predsednika Bašara al Asada u Siriji.

„Plan je bio da se koristi veliki broj različitih faktora za stvaranje paranoje unutar sirijske vlade, putem preterivanja i straha od državnog udara”, kaže Asnaž.

Asanž je dodao da je naozbiljniji deo plana bio da se podstaknu tenzije između šiita i sunita.

Konkretno, to je značilo da se šire lažne glasine da Iran pokušava da preobrati sunite, kao i da se radi sa Saudiskom Arabijom i Egiptom kako bi se stvorila perceprcija koja će otežati uticaj Irana, kao i uticaj sirijske vlade na stanovništvo.

Asanž je naglasio da je telegram američkog ambasadora Robaka zabrinjavajući i da se takvi telegrami često moraju čitati između redova.

„Da bi shvatli šta se događa u Siriji, moramo sagledati regionalne saveze. Deo problema u Siriji je što ima veliki broj američkih saveznika koji je okružuju, prvenstveno Saudijsku Arabiju i Katar, koji uzimaju novac i oružje, a Turska je, takođe, ozbiljan igrač”, kaže osnivač Vikiliksa.

Prema njegovim rečima, svako od njih ima svoje hegemonističke ambicije u regionu.

Kako dodaje, nema sumnje da je u toj grupi i Izrael, i ako bi se Sirija destabilizovala, on bi bio u poziciji da zauvek zadrži Golansku visoravan i čak da pridoda još teritorije.

„Tako dakle imate brojne igrače oko Sirije, koji traže način da odgrizu neki komad...„, predočio je Asanž.

Njemačka opozicijska ljevičarska stranka Die Linke kritizirala je plan Angele Merkel za imigrantsku krizu ističući kako će se njima samo naškoditi ukoliko se ne pronađe rješenje za korijen problema, odnosno za razloge zbog kojih izbjeglice stižu u Europu.

Predstavnici stranke Die Linke jučer su u njemačkom parlamentu istaknuli kako je za krizu kriv SAD i njihovi NATO saveznici zbog destabilizacije situacije na Bliskom istoku kroz vojne intervencije i smjene režima.

Zamjenik predsjednika stranke, Dietmar Bartsch, istaknuo je: "Mogu vam već sada reći kako će idući val izbjeglica stizati iz Jemena - današnji izvoz oružja stvara sutrašnje izbjeglice. Zapadne zemlje, predvođene SAD-om, destabilizirale su cijelu regiju dopuštajući stvaranje terorističkih organizacija. Ubojite bande kao što je ISIL su indirektno naoružavane oružjem i novcem zemalja koje su njemačke saveznice".

Iz stranke su poručili kako su formirali program od 10 točaka koje se trebaju implementirati kako bi se zaustavili razlozi koji dovode do velikog izbjegličkog vala. Jedna od točaka je i zatvaranje američkih vojnih baza na teritoriju Njemačke.

Obraćanje Pola Krega Robertsa, američkog ekonomiste, politikologa i najvećeg američkog eksperta za Rusiju, na Konferenciji o evropskoj/ruskoj krizi u Delfiju, Grčka, 20-21. jun 2015. godine:

„Sjedinjene Države težile su carstvu još od nastanka, ali tek im je raspad Sovjetskog Saveza 1991. godine to i omogućio. Nakon kolapsa Sovjetskog Saveza, na vlast su došli neokonzervativci, koji su protumačili pad Sovjetskog Saveza kao znak da američki demokratski kapitalizam treba predstavljati Novi svjetski poredak.

Vašington je oduvijek tvrdio da su SAD izuzetna i nezamjenljiva država i smatrao da ima pravo nametati hegemoniju ostatku svijeta. Neokonzervativci smatraju da je njihova agenda važnija od domaćih i međunarodnih zakona ili interesa drugih država. Vodeći neokonzervativac, Pol Volfovic, napisao je doktrinu nakon pada Sovjetskog Saveza, koja se zasniva na američkoj vanjskoj i vojnoj politici. U doktrini se navodi: „Naš glavni cilj jeste da spriječimo pojavu novog rivala, koji bi predstavljao prijetnju po poredak kao što je to činio Sovjetski Savez. Ovo zahtijeva da spriječimo bilo koju neprijateljski nastrojenu silu da dominira regionom čiji bi resursi pod utvrđenom kontrolom bili dovoljni da stvore globalnu silu“.

Primjećujete da Vašingtonov „glavni cilj“ nije mir, niti prosperitet, ni ljudska prava, ni demokratija niti pravda. Vašingtonov „glavni cilj“ je svjetska hegemonija. Kada se kaže „prijetnja koju je predstavljao Sovjetski Savez“, misli se na sposobnost koju je Sovjetski Savez imao da blokira unilateralno djelovanje SAD u nekim dijelovima svijeta. „Neprijateljska sila“ je država s nezavisnom vanjskom politikom, poput zemalja BRICS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika). Naravno, Iran, Bolivija, Ekvador, Venecuela, Argentina, Kuba i Sjeverna Koreja takođe imaju nezavisnu vanjsku politiku. To je mnogo veća nezavisnost nego što Vašington može podnijeti. Kao što je rekao Vladimir Putin: „Vašington ne želi partnere, nego vazale“.

Prema doktrini Volfovica, Vašington će se otarasiti vlasti koja ne djeluje u skladu s njegovom voljom. To je „glavni cilj“. Nakon pada Sovjetskog Saveza, Boris Jeljcin postao je predsjednik rasparčane Rusije. Vašington se navikao na poslušnost Jeljcina i dao u pohode na Bliski istok, očekujući da će Vladimir Putin nastaviti Jeljcinovim stopama. Međutim, to se nije desilo, a Vašington tek 2014. godine shvatio da se Rusija otrgla kontroli i sada predstavlja zavidan izazov za unipolarnost SAD. Putin je blokirao invaziju na Siriju i bombardovanje Irana. Nepogrešivi uspon Rusije preusmjerio je Vašington s Bliskog istoka na Rusiju. Ukrajina, koja je dugo bila dio Rusije, a zatim Sovjetskog Saveza, odvojila se od nje padom Sovjetskog Saveza čemu je pomogao Vašington.

Europski zagovornici sigurno bi rekli: Njemačka je tvrđava zbog Rusa, a Južna Koreja zbog Sjeverne. Ali, Amerikanci i u Italiji imaju 89 vojnih baza, a u Španjolskoj 5! Čega se boje Talijani? Najezde turista ili migranata iz Afrike ?! Ili Portugalci, koje brani 21 američka vojna baza ?!

Europljani histerično galame o “ruskoj opasnosti”. Cijela informativna i propagandna mašinerija im je na toj “valnoj duljini”.

A Amerikanci samo u Njemačkoj imaju 287, a u Južnoj Koreji 106 vojnih baza!

Europski zagovornici na ovo bi sigurno rekli: Njemačka je tvrđava zbog Rusa, a Južna Koreja zbog - Sjeverne.

Ali, Amerikanci i u Italiji imaju 89 vojnih baza! Čega se boje Talijani? Najezde turista ili migranata iz Afrike ?!

Ili Portugalci, koje brani 21 američka vojna baza ?!

Pitanje je također: od koga američke baze štite Australiju ili Novi Zeland?

Zvanična predstavnica MIP Rusije Marija Zaharova sa ironijom je prokomentarisala izjavu šefice Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard o „rastu ekonomije Ukrajine“.

„Uz ubrizgavanje, za nepunu godinu, 6,7 milijardi dolara u ne baš najmanju zemlju (po rečima predsednika Porošenka, to čini samo 38 odsto od navedenog obima), čak se i mrtva privreda mrda. A to što je Ukrajina oduševila svet — izjava je veka“, napisala je Zaharova na svojem Fejsbuku.


Direktorka koji vrši raspodelu u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) Kristin Lagard, tokom svoje posete Kijevu izjavila je da je Fond zadivljen napretkom izvođenja reformi koji je postigla Ukrajina.

„Treba da kažem da je Ukrajina oduševila svet, postigavši to što je postigla u kratkom vremenskom intervalu. Bilo je veoma teško postići tu makroekonsku stabilnost koja se sada učvršćuje, privredu koja već pokazuje znake obnove“, rekla je Lagardova.

Ukrajina se sa kreditorima 27. avgusta dogovorila o otpisu 3,6 milijardi dolara duga za obveznice. Ukupni dug je pre toga iznosio 18 milijardi dolara. U vezi sa tim, međunarodna rejting agencija „Fič“ snizila je dugoročni rejting bankrota Ukrajine na nivo „neizbežan bankrot“.

Nezavisno od razvoja situacije u Donbasu, SAD i EU će samo pooštravati sankcije protiv Rusije, izjavio je na izložbi RAE-2015 zamenik šefa diplomatije Rusije Sergej Rjabkov.


„Mislimo da u nekim pravcima, nezavisno od toga šta se dešava u Donbasu, treba da očekujemo nastavak sankcionog pritiska“, rekao je Rjabkov.

Prema njegovim rečima, uvođenje dodatnih američkih sankcija protiv ruskih pravnih lica prošle nedelje, uključujući „Rosoboroneksport“, „politički izaziva poteškoće u radu ruske vojne industrije i čitavog državnog mehanizma“.

„U sferi međunarodnih finansijskih usluga naše kolege iz SAD i EU i dalje će ulagati napore da se ozakone sve pukotine. Mi razumemo da moramo da učimo da radimo u svim uslovima“, dodao je on.

Ukrajinska vojska je saopćila u utorak da su još dva vojnika poginula na istoku Ukrajine.

Međunarodna televizija Sahar, pozivajući se na World Bulletin, javlja da je ukrajinska vojska ukazala na pogoršanje tenzija na istoku zemlje. Pobunjenici pak tvrde da su kijevske snаge nаstаvile grаnаtirаti nаseljena mjestа u Donjeckoj i Lugаnskoj oblаsti. Kаko je sаopćeno iz kаbinetа ombudsmаnа DNR, u posljednjih nedjelju dаnа usljed gаđаnjа nаseljenih mjestа od kijevskih snаgа, poginulo je osаm ljudi. Među njimа su civili - tri žene i tri muškаrcа, kаo i dvа vojnikа. U istom periodu rаnjeno je troje ljudi.


Kremlj je konstаtovаo nepoštovаnje rokovа zа sprovođenje minskih sporаzumа, аli zа sаdа ne govori o mogućnosti njihovog produženjа. „U ovom trenutku ne mogu ništа određeno dа vаm kаžem“ - priznаo je novinаrimа portpаrol predsjednikа RF Dmitrij Peskov, odgovаrаjući nа pitаnje o odnosu Kremljа premа mogućem pomijerаnju rokovа zа sprovođenje minskih sporаzumа. On je pri tom nаglаsio dа su „rokovi striktno propisаni u sаmim minskim sporаzumimа“. „Zаto mi sаdа vidimo dа ono što se dogаđа nije bаš u sklаdu sа predviđenim rokovimа“ - kаzаo je Peskov, ponovivši dа u ovom trenutku ništа ne može dа dodа. Međutim, portpаrol Kremljа je istаkаo dа „kаo i rаnije, sprovođenje minskih sporаzumа ostаje prioritetаn zаdаtаk“. „Alternаtivа tome prosto ne postoji“ - smаtrа Peskov.

Predstаvnik Kijevа u Kontаkt grupi, bivši predsjednik Ukrаjine Leonid Kučmа, izjаvio je prije nekoliko dаnа dа bi imаlo smislа produžiti rok vаženjа minskih sporаzumа, ukoliko oni ne budu sprovedeni do krаjа 2015. godine. Prethodno su mogućnost produženjа sporаzumа dopustile i vlаsti Donjeckа i Lugаnskа. Više od 1.100 grаđаnа Ukrаjine zvаnično je podnijelo zаhtjev zа borаvišnu dozvolu u Češkoj Republici, rekаo je premijer te zemlje Bohuslаv Sobotkа. „Premа podаcimа nаšeg Ministаrstvа unutrаšnjih poslovа, broj Ukrаjinаcа koji žele dа se presele u Češku sаdа premаšuje 1.000, zа rаzliku od pre godinu dаnа kаdа je bilo 200 zаhtjevа“, istаkаo je on.

On je dodаo i dа je Republikа Češkа zemljа-metа zа migrаnte iz Istočne Evrope, isto kаo što su to Itаlijа i Grčkа zа migrаnte iz Sjeverne Afrike i sа Bliskog istokа, i dа je o tome već duže vrijeme upozorаvаo EU. „Ako su Ukrаjinci nezаdovoljni situаcijom u zemlji zbog sukobа nа Istoku, oni će početi dа se sele ovаmo, а mi ćemo se potruditi dа ih zbrinemo“, rekаo je on i dodаo dа u Češkoj imа nа desetine hiljаdа migrаnаtа iz Ukrаjine koji su se integrisаli u društvo, i otprilike isto toliko onih koji su došli iz Rusije i Vijetnаmа.

Izjave o prisustvu ruske vojske u Siriji su lažne i izmišljene kako bi se stvorila iluzija da je sirijska vlada potpuno izgubila kontrolu nad zemljom, kaže u intervjuu za libansku televiziju ministar informisanja Omran el Zubi.

Lažne izveštaje o ruskim trupama u Siriji namerno plasiraju zapadne obaveštajne službe, a zatim ih njihovi mediji šire, rekao je El Zubi.

„U Siriji nema ruskih vojnika. Ne postoji ruska vojna aktivnost — ni na kopnu, ni na moru, ni u vazduhu“, istakao je on.

Stvaranjem ovakvih laži, prema njegovim rečima, Zapad želi da stvori iluziju da se Rusija direktno meša u sirijski sukob i da Sirija, oslabljena, pribegava svojim prijateljima.

Ranije su zapadni mediji preneli da se ruske snage zajedno sa sirijskim vladinim snagama navodno bore protiv islamskih militanata.

Sirija se nalazi u građanskom ratu od 2011. godine. Vlasti u zemlji se bore protiv velikog broja pobunjeničkih grupa, uključujući i ekstremiste Islamske države.


Prema procenama UN, u sukobu je poginulo 22.000 ljudi, a do jula ove godine interno je raseljeno je najmanje 7,6 miliona ljudi.

Predsednik Komiteta za međunarodne poslove Saveta Ruske Federacije, Konstantin Kosačev, izjavio je da bi događaji u Moldaviji mogli krenuti „ukrajinskim scenarijem“, ističući da bi to moglo značiti novi sukob sa zapadnim zemljama za Rusiju.

On je rekao da u Moldaviji novu vlast žele svi građani, i proevropski i proruski orijentisana populacija.

„Narod želi iskrene promene i protesti neće biti prekinuti“. - kaže Kosačev i ističe da su moguća tri scenarija.

„Vlast može prići narodu i u miru se dogovoriti s njim, mada teško, jer za sada dijalog odbijaju obe strane. Moguće je da demonstracijama budu iznuđeni prevremeni izbori, te da izbori budu legitimno održani, a treći scenario je opcija „obojene revolucije“ u Moldaviji.“ - kaže Kosačev.

Kosačev ističe da je „obojena revolucija“ moguća u slučaju da stanovništvo koje je proevropske orijentacije pokuša da prevlada i krene u stvaranje svojevrsnog „majdana“.

U tom vrtlogu bi se kristalisalo kao goruće pitanje Pridnjestrovlje i na taj način drugi deo stanovništva odelio od „proevropskih“ struja, što bi dovelo do reakcije zvanične Rusije, kaže Kosačev.

Tu bi se ponovila propaganda kao u Ukrajini, a to znači priču o tome kako „Rusi dolaze!“, navodi on.

Podsećamo, u Moldaviji, u glavnom gradu Kišnjevo, otpočele su masovne demonstracija protiv aktuelnih vlasti.

© JutjubRuska vojska

Nema nikakvog povećanja vojnog prisustva Rusije u Siriji o kojoj čitavu nedelju „histerično“ pišu zapadni mediji, već se ova tema samo naduvava u masovnim medijima SAD koje žele da zaustave tendenciju zbližavanja pozicija Rusije i Saudijske Arabije, piše irski novinar Brajan Makdonald.

„Ako je verovati američkim medijima, ruski vojnici su svuda. U ovoj fazi, možda, Mesec je jedino mesto gde ste bezbedni. Možda (SAD) opet spremaju za štampanje materijal koji ’dokazuje‘ da se Rusi kriju na tamnoj strani (Meseca)“, ironično navodi autor.

Pritom, kako naglašava Makdonald, ruski vojnici su uvek bili u Siriji, jer Moskva tamo ima svoju bazu. Štaviše, Vladimir Putin ne krije činjenicu da njegova Vlada ostvaruje neke vojne kontakte sa Damaskom, piše novinar.

„Zašto je onda prisustvo Rusa u Siriji odjednom postala tako velika i važna vest? Da nije možda zato što poboljšanje odnosa Kremlja i Saudijske Arabije brzo napreduje? Ili zbog, možda, straha Vašingtona da Moskva može da uništi ID sama ili uz pomoć Evrope, bez učešća SAD“, pita se autor.

On je podsetio da je ovu temu prvo pokrenuo izraelski sajt „Jnet“, a prihvatio ju je američki list „Dejli bist“. Rezultat toga je da su za nedelju dana ovi materijali bili „preporučeni“ preko društvene mreže Fejsbuk više od 24.000 puta.

U isto vreme, naglašava Makdonald, Vladimir Putin je tokom posete Vladivostoku potvrdio ono što svi već znaju.

„Mi svim sredstvima pružamo Siriji značajnu podršku, kako obukom vojnika, tako i snabdevanjem vojnom opremom i naoružanjem. Potpisali smo značajne ugovore pre pet do sedam godina koje u potpunosti poštujemo“, citira novinar reči ruskog predsednika.

Reči Putina neki ključni zapadni mediji, kao što je „Njujork tajms“, predstavili su kao „svežu“ informaciju, nastavlja autor, mada tu nema ničeg novog.

„Realno je da nema nikakvog povećanja vojnog prisustva Rusije u Siriji. Tada se postavlja pitanje, zašto je odjednom pokrenuta kampanja sejanja straha povodom ’Rusa u Siriji‘? Da li SAD samo žele da odvuku pažnju od evropske migracione krize ili se nadaju da će ohladiti korake Arapa ka pomirenju sa Moskvom“, zaključuje Makdonald.