© Mike Segar / ReutersMuškarac šeće pse preko gotovo prazne 5. avenije tijekom izbijanja COVID-19 koronavirusa na Manhattanu, 11. svibnja 2020.
Različite države mogu testirati različite politike i mogu učiti jedna od druge. To se pokazalo tačnim 2020. godine. Predsednici različitih država odgovorili su na pandemiju COVID-19 u različito vreme i na različite načine.
Neke države su naredile totalni karantin. Druge samo delimični, dok ga neke uopšte nisu sprovodile.
Kao rezultat, sada možemo upoređivati ishode u različitim državama kako bismo testirali pitanje koje niko ne želi da postavi: Da li je karantin napravio neku razliku?Da je karantin zaista promenio tok ove pandemije, onda bi broj slučajeva koronavirusa trebalo očigledno da bude smanjen kad god i gde god se karantin sprovodio.
Efekat je trebalo da bude očigledan, mada sa vremenskim razmakom. Potrebno je vreme da se novozaraženi koronavirusom zvanično prebroje, pa bismo očekivali da će se brojke smanjiti čim bi to vreme prošlo.
Koliko dugo? Broj novozaraženih trebalo bi da opadne prvog dana i da se to primeti desetak ili jedanaest dana od početka karantina. Do šestog dana, broj ljudi sa prvim simptomima infekcije trebalo bi naglo da opadne (šest dana je prosečno vreme za pojavu simptoma).
Do devetog, ili desetog dana, mnogo manje ljudi bi se obratilo lekarima sa pogoršanim stanjem. Ako bi se testovi COVID-19 izvršili odmah, očekivali bismo da broj pozitivnih slučajeva jasno padne desetog ili jedanaestog dana (pod pretpostavkom brzih preokreta na testovima).
Ako je suditi iz dokaza, odgovor je jasan:
Karantin nije imao velikog uticaja na širenje koronavirusa. Karantin nije i ne može biti uzrok ovih promena.
Komentar: Većina zemalja koje nastavljaju s tiranskim i nelogičnim mjerama zaključavanja vide sve vrste otpora gradonačelnika koji se protive ekonomskom uništenju, teretane koje odbijaju zatvoriti, uličnim prosvjedima. Čini se da je reakcija započela: