U članku pod naslovom “Sve pukotine kroz koje se osumnjičeni Amri provukao“, je pokušaj da se javnosti objasni zašto osumnjičeni nije zaustavljen, nedeljama, mesecima, čak i godinama pre nego što je sproveo napad, čim je postalo jasno da je nasilan i opasan za društvo.
“Osumnjičeni je prvo privukao pažnju vlasti u novembru 2015-te, kada je nesvesno rekao doušniku za istraživačku policijsku jedinicu (BKA) u državi Vestfaliji, da je želeo da “uradi nešto u Nemačkoj“, navodi se u dokumentu dobijenom od dnevnog lista “Süddeutsche Zeitung”. On je takođe tvrdio da je mogao nabaviti AK-47 za napad.“Članak tvrdi da su od tog trenutka pa nadalje, Amrija “nadgledale“ nemačke agencije.
DW takođe priznaje: “Dalje, on je očigledno agresivno tražio priliku da sprovede napad u Nemačkoj. Informacije ukazuju na to da je njegov opasni potencijal postao toliko veliki da su ga vlasti okarakterisale kao pretnju prošlog februara.“
DW zatim izveštava: “Sve informacije su zatim predate javnom tužilaštvu u Berlinu. Osumnjičeni je posmatran od marta. On nije odavao sumnju u mesecima koji su usledili, pa su vlasti prestale da ga nadgledaju u septembru.“U decembru, Amri je sproveo svoj smrtonosni napad, baš kao i napadači u Francuskoj i Belgijii nakon što su bili nadgledani - u nekim slučajevima, godinama - pre nego što im je omogućeno da odbace radare bezbednosnih i obaveštajnih agencija neposredno pre njihovih smrtonosnih napada.
Nemački slabi izgovori za to što nisu uhvatili čoveka koji je otvoreno priznao da je nastojao da nabavi oružje i oduzme ljudske živote, zvuče slično kao pogodni izgovori koje je ponudila francuska vlada nakon fatalnih napada širom njihove teritorije.
Pariz je tvrdio da je zbog nedostatka sredstava da se obradi veliki broj potencijalnih terorista koji se vraćaju sa ratišta, sama Francuska pomogla da se pošalje oružje, borci i drugi oblici materijalne podrške u ime terorističkih organizacija i njihovih saveznika.
Nemački izgovori možda deluju prihvatljivo, bar zbog činjenice da je praktično svaki teroristički napad koji se odvijao ne samo u Nemačkoj, već širom Evrope, pratio sličan obrazac gde su osumnjičeni ispitivani, zarobljeni, pa čak i uhapšeni, i pušteni više puta, pre nego što su na kraju sproveli spektakularne, politički pogodne napade širom Evrope.
Još jedan “Gladio“
Takav namerni nemar odgovara još jednom poglavlju u novijoj istoriji Evrope - da su tokom Hladnog rata u kojem su bezbednosne i obaveštajne agencije NATO-a održavale mnoštvo pan-evropskih terorističkih organizacija svake moguće sorte, koje su korišćene za atentate na političke protivnike, sprovođenje smrtonosnih i spektakularnih terorističkih napada, i druge upotrebe nasilja, straha i zastrašivanja da se izmanipuliše i percepcija javnosti i politički ishodi tokom izbora u odgovarajućim državama.
New York Times je opisao kako se operacija “Gladio” koristila za manipulaciju percepcije javnosti, koristeći spektar straha u vezi sa komunizmom nakon organizovanih terorističkih napada da nateraju stanovništvo da glasaju za vlade po ukusu Vašingtona, i suštinski okvir opozicionih grupa za nasilje koje su SAD i NATO sprovodili u svojim terorističkim ćelijama.
Pravo pitanje je - da li se danas slične mreže stvaraju i održavaju od strane zapadnih obaveštajnih agencija danas, da popuni redove armija stranih plaćenika svuda od Libije i Jemena, do Sirije i granica Irana - kao i manipulisanje i nametanje straha stanovništvu zapadnih zemalja?
Spektakularni teroristički napadi poput onih u Parizu, Briselu i Berlinu su se svakako dokazali kao aktivni događaji za uticanje na mišljenje javnog mnjenja u vezi sa političkom podrškom pojedinih stranaka i kandidata, kao i podsticnje podrške za ratove u inostranstvu protiv “muslimanske“ nacije.
Sledeći put kada se agencijama kaže da “prestanu da prate“ osumnjičenog, možda bi u njihovom najboljem interesu bilo da ga prate duplo bliže, kao i oni koji im govore da “prestanu da nadgledaju.“
Komentar: Pogledajte također: