NSA uzbunjivač Edvard Snouden kaže da je Nacionalna agencija za bezbednost kriva za nedavni sajber napad koji je izazvao haos u skoro 100 zemalja.
Snouden: Sajber napad mogao biti spriječen da NSA nije bila toliko željna da ilegalno špijunira građane
Samo dan nakon što je predsednik Tramp potpisao izvršnu naredbu dizajniranu da poboljša nacionalnu bezbednost protiv takvih napada, Snouden je udario na NSA tvrdeći da oni treba da budu odgovorni za Ransomware sajber napad koji je zatvorio bolnice u Velikoj Britaniji - dovodeći u opasnost na hiljade života pacijenata.

Samo nekoliko sati nakon napada, Snouden tvrdi da je sve to moglo biti sprečeno da NSA nije bila toliko željna da ilegalno špijunira građane.
On je napisao na tviteru: “Vau: odluka @NSAGov da izgradi alate za napad sada ugrožava živote bolničkih pacijenata,“ aludirajući da je procureli NSA alat za sajber rat taj koji je ugasio britanski bolnički sistem.
Thefreethoughtproject.com izveštava: Svaljujući krivicu na NSA, on je tada napisao:
“Uprkos upozorenjima, @NSAGov je napravila opasan alat za napad koji bi mogao biti usmeren na zapadni softver. Danas vidimo cenu.“
Graham Kluli, stručnjak za kompjutersku bezbednost, se složio sa Snoudenom, rekavši: “Američka obaveštajna agencija je pronašla sigurnosnu rupu u Microsoft softveru i umesto da urade pravu stvar i kontaktira Microsoft, oni su to zadržali za sebe i iskoristili za potrebe špijuniranja. Onda su i oni sami hakovani. I to je bio trenutak kada je Microsoft pomislio, “Isuse, moramo da se zakrpimo protiv ove stvari“.“

I dalje se ponašajući kao patriota, kao što tvrdi da jeste, Snouden je zatim pozvao Kongres da pozovu NSA i zahtevaju da priznaju da podupiru ranjivost u drugim sistemima. On je na tviteru rekao:
“U svetlu današnjeg napada, Kongres treba da pita @NSAGov da li znaju za neke druge ranjivosti u softveru koji se koristi u našim bolnicama.“
Ne štedeći reči, uzbunjivač - kog su neki nazvali izdajnikom - je napisao na tviteru:
“Da je @NSAGov privatno razotkrila grešku iskorišćenu da napadne bolnice kada su je *pronašli,*a ne kada su je izgubili, ovo se možda ne bi desilo.“
Krivica, prema rečima Snoudena, leži unutar NSA i mogla je biti sprečena. On je razradio to u svom narednom tvitu. Bivši NSA agent je rekao da je vladina agencija trebalo da priđe bolničkim sistemima privatno i otkrije ranjivost Microsoft Windows-a pre više godina, umesto da dozvoli da alat padne u pogrešne ruke i ugrozi živote.
On je napisao: “Ovo je poseban slučaj. Da je @NSAGov razotkrila ranjivost onda kada su je otkrili, bolnice bi imale godine - a ne mesece - da se pripreme.“
Iako je istina da Microsoft više ne obezeđuje ažuriranja i dodatke za svoju Windows XP platformu, Snouden je sugerisao da je bezbednosna agencija imala odgovornost da podupre bilo koju poznatu ranjivost unutar XP-a. On je napisao:
“Ako NSA pravi oružje za napad na Windows XP- koji Microsoft odbija da zakrpi - i ono padne u ruke neprijatelja, treba li NSA da napiše zakrpu?“
Neki bi rekli da Snoudenova poslednja sugestija ima smisla. Microsoft je mogao da nastavi da podržava svoju stariju platformu, ali kada to nije učinio, NSA je mogla da uskoči i obezbedi takvu sigurnosnu zakrpu. Ili, u najmanju ruku, obavesti ljude o manama.

Još jednom, čini se da Snoudenove reči proganjaju njegovog bivšeg poslodavca. U zapanjujućem dokumentarcu, Citizenfour (2014), Snouden je stao pred kamere da kaže svetu koliko su NSA sistemi bili moćni, i da upozori sve Amerikande i svetske građane na opasnost od sajber ratovanja.

Tek sada svet počinje da uviđa, verovatno, koliko će njegova predviđanja postati tačna. Prekidač je okrenut i svet je u ratu. Jedini problem je što niko ne zna tačno ko povlači prekidače. Ali, prema rečima Snoudena, NSA zna kako da ih popravi.