Paul Craig Roberts
Dovoljna je jedna sekunda razmišljanja da se shvati koliko je ovaj savet loš. Orkestrirana demonizacija Rusije i njenog predsednka je počela krajem leta 2013. godine kada su britanski parlament i ruska diplomatija blokirali planiranu invaziju na Siriju neokonzervativnog Obaminog režima.
Morao se napraviti primer sa Rusijom pre nego što druge zemlje počnu da se suprotstavljaju Vašingtonu. Dok su Rusi bili usredsređeni na Olimpijske igre u Sočiju, Vašington je organizovao udar u Ukrajini, zamenivši izabranu demokratsku vladu sa bandom neonacističkih razbojnika čiji su se preci borili za Hitlera u Drugom svetskom ratu. Vašington je tvrdio da je doveo demokratiju u Ukrajinu postavljajući neonacističke razbojnike da upravljaju vladom.
Razbojnici Vašingtona su odmah započeli nasilne napade na rusko stanovništvo u Ukrajini. Sovjetski ratni spomenici su uništeni. Ruski jezik je proglašen zabranjenim za službenu upotrebu.
Odmah su počeli sparatistički pokreti u ruskim delovima Ukrajine koje su sovjetski lideri administrativno priključili Ukrajini. Krim, ruska pokrajina od 1700. godine, je velikom većinom glasao da se odvoji od Ukrajine i zatražili su da se ponovo sjedine sa Rusijom. Isto se dogodilo i u Luganskoj i Donjeckoj oblasti.
Ove nezavisne akcije su pogrešno predstavljene od strane Vašingtona i prodanih medija kao “ruska invazija.“ Uprkos svi činjenicama koje ukazuju na suprotno, ovo pogrešno predstavljanje se nastavlja i danas. U američkoj spoljnoj politici činjenice nisu deo analize.
Najvažnija činjenica koju su prevideli Washington Post i rusofobični članovi američke vlada je čin ludila pozvati više kazni i veći pritisak na zemlju sa moćnom vojnom i strateškom nuklearnom sposobnošću čija su vojna visoka komanda i vlada već zaključile da Vašington priprema iznenadni nuklearni napad.
Da li urednici Washington Post-a pokušavaju da dovedu do nuklarnog armagedona? Da ima ikakve inteligencije u Washington Post-u, te novine bi urgirale da predsednik Tramp odmah pozove predsednika Putina i razuveri ga i organiuje neophodne sastanke kako bi se umirila ova situacija.
Umesto toga, potpuno glupi urednici pozivaju na akciju koja može samo da podigne nivo tenzije. Trebalo bi da bude očigledno, čak i moronima Washington Post-a, da Rusija neće samo sedeti i čekati napad Vašingtona.
Putin je izdao mnoga upozorenja o rastućoj pretnji Zapada za rusku bezbednost. Rekao je da Rusija “nikada više neće ratovati na svojoj teritoriji.“ On je rekao da je lekcija koju je naučio da “ako je borba neizbežna, udari prvi.“ Takođe je rekao da to što niko ne čuje njegova upozorenja čini ovu situaciju još opasnijom.
Šta objašnjava gluvoću Zapada? Ogovor je arogancija i oholost.
Kako prodani mediji nisu sposobni da razumeju, ja ću uraditi njhov posao umesto njih. Ja pozivam na direktan sastanak Trampa i Putina u Rejkjaviku. Hladni rat 2, koji su započeli Klinton, Džordž Buš i Obama, mora biti završen sada.
Dakle, gde je predsednik Tramp? Zašto predsednik SAD-a nije u stanju da odgovori na izazov? Zašto on nije čovek kakav je bio Ronald Regan? Da li je, kako je to Dejvit Stokman rekao, Tramp nesposoban za bilo šta drugo osim da tvituje?
Zašto predsednik Tramp nije odavno naredio da se sve presretnute informacije o ruskim pričama sakupe, deklasifikuju i objave? Zašto Tramp nije pokrenuo krivično gonjenje protiv Džona Brenana, Suzan Rajs, Komija i ostatka ekipe koja pokušava da ga uništi?
Zašto se Tramp sam razoružao sa administracijom koju su izabrali rusofobi i Izrael?
Kao što piše Dejvid Stokman, Tramp “je na meti Paralelne države/demokrata/neokonzervativaca/mejnstrim medija“ i “nema šanse za opstanak bez agresivne ofanzive“ protiv onih koji rade na njegovom uništenju.
Ali ne postoji Trampova ofanziva, “jer ovaj čovek nema pojma o tome šta radi u Beloj kući a savetuje ga glasna grupa amatera i nesposobnjakovića. Dakle, on nema akcioni plan osim da impulsivno posegne za svojim nalogom na tviteru.“
Naš predsednik tvituje dok njega i samu Zemlju guraju ka uništenju.
Komentari čitatelja
na naše novosti