Kina je iskoristila vreme koje je EU provela pritiskajući vlasti u Atini da Grčkoj ponudi mnoštvo investicija od kojih su neke već počele da se isplaćuju, ne samo ekonomski, već i politički, ocenjuje list Njujork tajms. Investicije u Grčkoj omogućile su Kini dobro političko i ekonomsko stajalište i mogućnost širenja svojih poduhvata u drugim delovima Evrope.
Grčka je prošle godine pomogla zaustavljanje zajedničke izjave EU o kineskoj agresiji u Južnom kineskom moru. Vlasti u Atini su u junu blokirale izjavu EU kojom se osuđuje kršenje ljudskih prava u Kini. Grčka se nekolio dana potom pobunila protiv strožih kontrola kineskih investicija u Evropi.
Diplomatski stav Grčke nije prošao neprimećeno kod njenih evropskih partnera niti SAD. Brisel i Vašington su ranije strahovali da bi Grčka ekonomska ranjivost mogla da je učini lakom metom za Rusiju, zemlji koja je, po oceni Njujork tajma, oduvek želela da podeli Uniju. Umesto toga, Kinezi postaju sve snažniji strani "igrač" u Grčkoj, što se može posmatrati kao rezultat usresređenosti i strpljive diplomatije.
Kineska brodska kompanija, kompanija u državnom vlasništvu, 2016. godine preuzela je većinski deo grčke luke Pirej. Vlada u Pekingu smatra Pirej glavnom kapijom za kineski izvoz u južnu, istočnu i centralnu Evropu, ali i glavnim centrom za prekomorski transport preko i oko Sredozemnog mora.
Kina želi da Pirej ima ključnu ulogu u velikom infrastrukturnom projektu "Jedan pojas, jedan put" - novom putu svile u Evropi, navodi američki list. Dok je Nemačka tretirala Grčku kao "delikventa" u Evrozoni, Kina je postala njihov najpouzdaniji prijatelj.
"Dok su se Evropljani ponašali prema Grčkoj kao srednjovekovne pijavice, Kinezi su nastavljali da donose novac", rekao je član Sirize i poslanik u grčkom parlamentu Konstans Douzinas. Kina je već iskoristila svoje "političke mišiće" da ostavi veliki geopolitički trag u Africi i Južnoj Americi.
Kako navodi Njujork tajms, Peking je godinama ulagao značajna sredstva u EU, svog najvećeg trgovinskog partnera, ali sada zabrinjava činjenica da Kina koristi svoju ekonomsku snagu za jačanje političkog uticaja u Evropi.
Douzinas je rekao da Kina nikada nije direktno tražila od Grčke podršku za glasanje o stanju ljudskih prava u toj zemlji niti za druga osetljiva pitanja, mada su grčki zvaničnici več naveli da eksplicitni zahtevi nisu potrebni.
Prema njegovim rečima, ako se nalazite na zemlji i jedna strana vas šamara, a druga vam pomaže, logično je kome ćete pomoći. EU strahuje zbog kineske kupovine u slučaju glasanja o izjavi kojom bi se osudilo kršenje ljudskih prava u toj zemlji, ali i potcenjivanje mogućnoti Unije da govori jednim glasom.
Analitičari navode da Peking bira manje zemlje kojima je neophodan novac, poput Španije i Portugala, ali i drugih koje još pate od ekonomske krize, poput Mađarske u čiju železnicu Kina ulaže milione. List podseća da je Budimpešta takođe blokirala izjavu o kineskoj agresiji u Južnom kineskom moru.
Oni naglašavaju da je veto grčkog premijera Aleksisa Ciprasa usledio nakon posete samitu u Kini u maju, gde su dve strane potpisale sporazume o više milijardi kineskih investicija u Grčku.
Vlasti u Atini insistiraju da se, uprkos pozamašnim kineskim investicijama, poistovećuju i ostaju lojalni Briselu. Ipak ovo je trvdnja u koju mnogi evropski zvaničnici više nisu sigurni, navodi američki list.
Komentari čitatelja
na naše novosti